Pravilo je jasno: prvi red naslednika ima prednost nad drugim, drugi nad trećim i tako dalje. Ako nema nasljednika iz određenog reda, imovina se prebacuje na sledeći. Ukoliko preminula osoba nije ostavila testament, nasledstvo se deli isključivo prema zakonskim pravilima.

Postoje ukupno četiri nasledna reda. Ako nijedan od njih nema naslednika, imovina se prenosi u vlasništvo Republike Srbije.

Prvi red nasleđivanja obuhvata supružnika i decu.

Prvi red naslednika uključuje supružnika i potomke ostavioca. Svi oni dobijaju jednak udeo u imovini, bez obzira na broj dece.

Na primer, ukoliko ostavljalac ima supružnika i dvoje dece, svaki od njih dobija po jednu trećinu imovine.

Ako neko od dece ne može da nasledi (na primer, preminuo je ranije), njegov deo prelazi na decu – unuke ostavioca. Takvo nasleđivanje naziva se po pravu predstavljanja, navodi Kamatica.

Ključno je da se shvati da ovaj red ima potpun prioritet – sve dok postoji bar jedno dete, ostali naslednici se ne uzimaju u obzir. Isto važi i za vanbračnu decu čije je očinstvo pravno utvrđeno.

Supružnik i roditelji u drugom naslednom redu.

U slučaju da ostavljalac nema potomke, nasleđe se raspoređuje između supružnika i roditelja.

Supružnik prima polovicu imovine, a drugu polovinu dele majka i otac.

Ako je jedan od roditelja mrtav, njegov deo se prenosi na drugog roditelja ili u potpunosti pripada supružniku.

Ukoliko nijedan od roditelja nije živ, sve nasleđe se prenosi na supružnika.

Ako ostavljač nije bio u braku, roditelji postaju jedini nasleđivači.

Treći nasleđeni red – bake, dedi i njihovi potomci.

Ukoliko nemate supružnika, dece ili roditelja, nasleđe se prenosi na bake i deke te njihove potomke – ujake, tetke, stričeve i njihovu decu.

Nasleđe se deli na linije:

Očinska linija

Majčinska linija

Ukoliko u jednoj liniji ne postoji naslednik, deo prelazi na sledeću.

Četvrti red nasledstva – dalji preci

U slučaju da ne postoji naslednik u prethodnim generacijama, nasleđe se prenosi na prababe, pradede i njihove potomke.

Ukoliko nijedan od naslednika ne postoji, imovina se prenosi na državu. U tom slučaju Republika Srbija postaje zakonski naslednik i nema mogućnosti da odbije nasleđe.

U kojim okolnostima supružnik gubi pravo na nasleđe?

U određenim okolnostima supružnik može izgubiti pravo na nasleđe.

Ako je pokrenut razvod i sud utvrdi da postoji osnov za razvod,

Kada je brak poništen i supružnik je bio svestan razloga.

Ako je zajednički život trajno završen njegovom krivicom ili sporazumno.

Nužni naslednici – deo koji se ne može oduzeti.

Obavezni naslednici su:

deca i usvojena djeca

partner u braku

U posebnim okolnostima, to se može odnositi i na braće, sestre, babe i dede koji su nesposobni za rad i nemaju prihode.

Visina obaveznog dela:

Deca i supružnik imaju pravo na polovinu zakonskog dela.

Ostalo je jedna trećina.

Kada i na koji način se isplaćuje nužni deo.

Nužni deo se isplaćuje tek kada se otplate dugovi ostavljača. Najčešće se daje u novcu, ali može biti i u stvarima ili imovini.

Ukoliko je obavezni deo nasleđa oštećen testamentom ili poklonima tokom života, naslednici imaju pravo da zatraže dopunu. Za takav zahtev propisan je rok od tri godine.

Zašto je pravni savet bitan?

Nasledno pravo često podrazumeva složene situacije – više nasleđivača, testament ili pokloni za vreme života. Zbog toga je stručni pravni savet ključan kako bi se izbegli sporovi i greške.

opasno

Kome pripada nasledstvo ukoliko nema testamenta? Zakon u Srbiji je jasan, mnogi zaborave na ovo, pa se "zeznu"!