Ali Hamenei poverio državno upravljanje saradniku
Režim razvija strategije za očuvanje vlasti kroz ekonomske reforme, kontrolu medija i jačanje državne bezbednosti.
Suočen sa protestima koji su početkom januara preuzeli zemlju i prijetnjom američkog napada, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei poverio je upravljanje državom odanom saradniku Aliju Larijaniju, najvišem zvaničniku za nacionalnu bezbednost. Od tada 67‑godišnji politički veteran, bivši komandant Revolucionarne garde i sadašnji predsednik Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, efektivno vodi Iran.
Njegov uspon dovodi do marginalizacije predsednika Masud Pezeškijan, kardiohirurga koji se prebacio iz medicine u politiku. Iako je prošao kroz tešku godinu na toj poziciji, nastavlja da tvrdi da je „lekar, a ne političar“, te da nikome nije potrebno očekivati da rešava razne iranske izazove. Ovaj opis Larijanijevog uspona, zajedno s odlukama i razmišljanjima iranskog rukovodstva tokom pretnji Trampove administracije, baziran je na razgovorima sa šest visokih iranskih zvaničnika – jedan povezan sa kabinetom Hameneija, tri člana Revolucionarne garde i dva bivša diplomata – kao i na izveštajima iranskih medija.
Uticaj Larijanija sve se pojačava.
Opseg Larijanijevih odgovornosti u poslednjih nekoliko meseci proširio se. Zvaničnici navode da je bio zadužen za potiskivanje nedavnih protesta smrtonosnom silom, pri čemu se tražio kraj islamske vlasti.
Trenutno potiskuje neistomišljenike, održava veze sa moćnim saveznicima poput Rusije i regionalnim akterima kao što su Katar i Oman, te nadgleda nuklearne pregovore sa Vašingtonom. Razrađuje planove za upravljanje zemljom u slučaju rata sa Sjedinjenim Državama koje skupljaju snage u regionu.
Prema izjavama šest visokih zvaničnika i članova Garde, Hamenei je Larijaniju i nekoliko drugih bliskih političkih i vojnih saradnika naložio da obezbede opstojnost Islamske Republike, ne samo od američkih i izraelskih napada već i od mogućeg atentata na najviši nivo uprave, uključujući samog Hameneija.
Režim razvija planove za svoj opstanak.
Naser Imani, konzervativni analitičar blizak vladi, izjavio je da Hamenei ima dug i blizak odnos sa Larijanijem, te da mu se vrhovni vođa obratio u trenutku akutne vojno-bezbednosne krize.
Vrhovni vođa u potpunosti veruje Larijaniji i smatra ga pravim čovekom za ovaj osetljivi trenutak zbog njegovog političkog iskustva, oštrog uma i znanja", rekao je Imani. "Oslanja se na njegovo izveštavanje o situaciji i daje pragmatične savete", dodao je. Larijanija potiče iz elitne političke i verske porodice, a 12 godina je bio predsednik parlamenta. Godine 2021. vodio je pregovore o 25‑godišnjem strateškom sporazumu sa Kinom, vrednih milijardi dolara.
Prema izjavama zvaničnika, Hamenei je izdao niz direktiva. Imenovao je četiri nivoa naslednika za svaku vojnu i vladinu funkciju koju lično određuje. Naložio je vodećim zvaničnicima da imenuju do četiri zamenika i prenio ovlašćenja za donošenje odluka u krug bliskih poverenika, u slučaju prekida komunikacije s njim ili ukoliko bude ubijen.
Najuski krug
Larijani je član najbližeg kruga Hameneijeva, u kojem se nalaze i njegov glavni vojni savetnik i bivši komandant Revolucionarne garde, general‑potpukovnik Jahja Rahim Safavi; brigadni general Mohamed Bagher Galibaf, bivši komandant Garde i sadašnji predsednik parlamenta; kao i šef Hameneijevog kabineta, klerik Ali Asgar Hejazi.
Prema izvorima, deo tog planiranja proizilazi iz lekcija naučenih nakon iznenadnog izraelskog napada u junu, koji je u prvih nekoliko sati rata uništio viši iranski vojni komandni lanac. Nakon primirja Hamenei je imenovao Larijanija na funkciju sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i osnovao novi Savet za nacionalnu odbranu, čiji je na čelu bio admiral Alij Šamkanij, zadužen za vojne poslove tokom rata.
"Hamenei se suočava sa stvarnošću", izjavio je Vali Nasr, stručnjak za Iran sa Univerziteta Džons Hopkins. "Očekuje da će postati mučenik i razmišlja na sledeći način: 'Ovo je moj sistem i moje nasleđe; braniću ga do kraja'", dodao je, navodeći da Hamenei raspodeljuje moć i priprema državu za ono što dolazi, kako za nasledstvo tako i za rat.
Vojna priprema
Iran smatra da su američki vojni napadi neizbežni, uprkos diplomatskim nastojanjima i pregovorima o nuklearnom sporazumu, izjavili su šest zvaničnika i tri člana Garde.
Izveštaji navode da je Iran podigao oružane snage na najviši nivo pripravnosti i spreman na snažan otpor. Na zapadnoj granici sa Irakom postavljaju se balistički projektili, blizu dovoljno da dosegnu Izrael, a duž južne obale Zaliva – u dometu američkih vojnih baza i drugih regionalnih ciljeva. U poslednjim nedeljama Iran je povremeno zatvarao vazdušni prostor radi testiranja projektila. Takođe je sproveo vojne vežbe u Zalivu, privremeno zatvarajući Hormonjski šans, ključni prolaz za svetsko snabdevanje energijom.
U slučaju rata, jedinice specijalne policije, obaveštajni agenti i bataljoni civilne milicije Basidž, ogranka Revolucionarne garde, bi bili raspoređeni po ulicama velikih gradova, naveli su tri člana Garde i dva visoka zvaničnika. Milicije bi postavile kontrolne tačke kako bi sprečile unutrašnje nemire i tražile operativce povezane sa stranim obaveštajnim službama.
Potraga za iranskim Delcyjem.
Iransko rukovodstvo ne razmatra samo vojnu i bezbednosnu mobilizaciju, već i politički opstanak. U tim razmišljanjima postavlja se pitanje ko bi preuzeo vlast ukoliko bi Hamenei i drugi visoki zvaničnici bili ubijeni, te ko bi mogao biti „iranska Delcy“, u poređenju sa Delcy Rodrigez, venecuelanskom potpredsednicom koja je sklopila sporazum s Trampovom administracijom o upravljanju zemljom nakon zarobljavanja predsednika Nikolasa Madura.
Larijani je na vrhu liste, izjavili su tri zvaničnika. Sledeći je Galibaf, predsednik parlamenta. Na listi se nalazi i bivši predsednik Hasan Ruhani, koji je u velikoj meri bio van Hamedanovog kruga.
Svaki od njih nosi prošlost koja bi mogla izazvati otpor javnosti, bilo zbog optužbi za finansijsku korupciju ili navodnog učešća u kršenju ljudskih prava. Izvori izveštavaju da je tokom nedavnog gušenja protesta ubijeno hiljade ljudi, dok organizacije za ljudska prava smatraju da bi brojka mogla biti i veća.
Lariјani su u prvom planu.
Ali Vaez, direktor za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi, izjavio je da je uprava pripremila planove za nepredviđene situacije, ali da su posledice potencijalnog rata sa Sjedinjenim Državama još uvek neizvesne. Hamenei, navodi se, i dalje je ključna figura koja drži sistem na okupu; bez njega bi bilo teško održati stabilnost.
U poslednjih mesec dana Lariјanijeva javna prisutnost značajno je porasla, dok se Pezeškijanova smanjila. Lariјani je putovao u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i sastajao se sa liderima Bliskog istoka, uz paralelne kontakte vezane za nuklearne pregovore.
Pezeškijan, prema izveštajima iranskih medija, izgleda da se pomiri sa prepuštanjem delova svojih ovlašćenja. Tokom sednice vlade navodio je da je predložio Larijani da ukine internet ograničenja jer one štete e-trgovini, što je protumačeno kao priznanje da se i za takve odluke treba obratiti Larijani.