U Iranu je na čelu države predsednik Masud Pežeskijan, koji ističe da je „doktor, a ne političar“, te da se od njega ne može očekivati da reši sve probleme zemlje.

Iran ima i ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija, koji mora da traži dozvolu pre nego što razgovara sa američkim izaslanicima u pregovorima o nuklearnoj politici.

Iran takođe ima 86-godišnjeg vrhovnog verskog vođu Alija Hamneja, koji preti da će američke ratne brodove poslati na „dno mora“, izjavljuje britanski The Telegraph. Tu je i Ali Larijani.

Ovaj 67‑godišnji šef bezbednosti je osoba kojoj vrhovni vođa Ali Hamani veruje više nego bilo kome drugom u Islamskoj Republici, prema iranskim zvaničnicima, a sada efektivno upravlja Iranom dok zemlja balansira između dogovora i propasti.

„Putinov šaptač koji zaista upravlja Iranom“ – The Telegraph #SmartNews https://t.co/dKQEj9jia8

Prema izveštajima, Donald Trump, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da bi razmotrio veliki napad kako bi uklonio klerike sa vlasti ukoliko diplomatija ili bilo kakvi početni udari ne uspeju.

Pregovori traju dok američki predsednik nastavlja da skuplja vojne resurse u regionu, a Iran pokušava da predvidi njegov sledeći potez. Treći krug pregovora zakazan je za četvrtak u Ženevi u poslednjem pokušaju da se izbegne rat.

Iako je Abas Aragči bio javno lice pregovora, Ali Larijani, pripadnik jedne od najmoćnijih iranskih porodica, delovao je iza kulisa, a Ali Hamnei mu je poverio zadatak da spasi Islamsku Republiku.

„On je jedan od retkih ljudi koji još uvek mogu da se sastaju sa vođom i dobio je zadatak da spasi sistem“, rekao je visoki iranski zvaničnik.

Larijani je postao jedina osoba koja može da pritisne vođu na razgovor i da mu kaže da bi sistem bio suočen sa velikim izazovom opstanka ako ne razgovaramo s Trampom.

Navodno je takođe odgovoran za očuvanje opstanka režima kroz planove sukcesije, dok se vlasti u Teheranu pripremaju za moguće atentate na svoje vođstvo, uključujući i Hamneija.

U poslednjih nekoliko nedelja, vidljivost Larijanija se povećala, dok je vidljivost predsednika Masuda Pezeškijana opala. On je bio u Moskvi, susretao se sa liderima Bliskog istoka, davao je više sati televizijskih intervjua iranskim i međunarodnim medijima te aktivno objavljuje na društvenim mrežama.

On zvanično vodi sve ovde, a razgovori Pezeškijan i Aragči su tu samo da bi bili optuženi", rekao je zvaničnik i dodao:

Njegov zadatak ovih dana je da se pobrine da Trump neće napadati.

U prethodnim godinama Larijani je uživao u određenom bogatstvu. Pokušao je da se kandiduje za predsednika 2021. godine, ali mu je odbijen zahtev od strane komisije za proveru bez razloga. Ponovo se kandidovao tri godine kasnije i opet je diskvalifikovan.

Takođe je potpisao 25‑godišnji strateški sporazum sa Kinom, čija vrednost iznosi milijarde dolara, što je izazvalo talas kritika iz svih strana u Iranu.

Trenutno je njegova najznačajnija uloga na međunarodnoj sceni funkcija ličnog izaslanika Hamneijeve vlade Vladimiru Putinu. Vrhovni lider ga redovno pošalje u Moskvu, a poslednje putovanje bilo je 30. januara kada je koordinisao strategiju i razmenio poruke, pokazujući nivo poverenja koji se ne pruža skoro nikome drugom.

Hamneijevo poverenje u Larijanija proizilazi iz decenija lojalne službe na višim osetljivim pozicijama: ministar kulture početkom 1990-ih, šef radiodifuzije deset godina, vrhovni sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i predsednik parlamenta 12 godina do 2020. Ipak, insajderi tvrde da se kod njega često previdi nešto ključno.

"On je samo pametan politički biznismen", izjavio je drugi iranski zvaničnik, "koji nastoji da održi svoju porodicu na vlasti bez obzira šta se sledeće desi."

Godinama su on i njegova braća vladali u više granama vlasti. Sadeg je bio predsednik parlamenta i šef pravosuđa, dok je Džavad na čelu saveta za ljudska prava pravosuđa. Međutim, nedavno se taj porodični uticaj na moć smanjio.

Sadeg je izbačen iz pravosuđa pre isteka svog mandata. Džavad je otpušten s funkcije u odeljenju za ljudska prava nakon 14 godina radnog staža. Drugi brat, Fazel, suočava se sa optužbama za korupciju koje je izneo bivši predsednik Mahmud Ahmadinedžad.

Ali Ali ostaje, a visoki zvaničnik smatra da njegov cilj nadilazi preživljavanje i usmerava se na sukcesiju – tačnije, pozicioniranje brata Sadega, visokog sveštenika, kao potencijalnog naslednika Hamneija.

On je 'misteriozni čovek koji teži da svog brata učini vrhovnim vođom', sa ličnim ambicijama koje uvek ostaju skrivene iza tihog manevrisanja, a ne javne istaknutosti, prema izjavama iranskih zvaničnika.

Ljudi koji su ga pažljivo proučavali opisali su ga kao duboko tajanstvenu figuru, čoveka koji uglavnom ostaje u senci. Može delovati i umjereno i tvrdokorno, prilagođavajući se trenutnoj situaciji.

Oženio se revolucijskom aristokratkinjom. Studirao je filozofiju na Teheranskom univerzitetu pod vodstvom Ahmada Fardida, poznatog kao „oralni filozof“, koji se zalagao za borbu protiv „vestoksifikacije“, i objavio je knjige o Immanuelu Kantu.

Larijani se takođe oženio revolucionarnom aristokratkinjom, a njegov tast bio je Morteza Motahari, istaknuti sveštenik koji je pomogao u oblikovanju ideologije Islamske Republike.

Ovo ideološko utemeljenje učinilo ga je dragocenim za Hamneija na početku 1990‑ih, kada je novi vrhovni vođa nastojao da pojača kontrolu nad iranskim kulturnim i medijskim aparatom.

Kao predsednik države od 1994. do 2004. godine, Larijani je nadgledao jedan od najkontroverznijih programa u istoriji iranske televizije – „Hoviat“ (Identitet), koji se emitovao 1996.

Petkovu večernju emisiju sistematski je razbila reputaciju najuglednijih iranskih pisaca i intelektualaca, nazivajući ih zapadnim agentima i izdajnicima.

Program se poklopio sa "lančanim ubistvima" intelektualaca od strane odmetnutih obaveštajnih agenata, stvarajući klimu straha koja je ućutkala čitavu generaciju iranskih pisaca i kritičara.

Tokom dvanaestodnevnog sukoba u junu prošle godine, on je takođe upitao Hamneija da pokrene direktne razgovore sa Washingtonom.

Sada, dok se Islamska Republika bori s najtežom krizom – ekonomskim kolapsom, kontinuiranim protestima, međunarodnom izolacijom i mogućim ratom – ona je postala nezamenljiva.

On je jedini koji može da vodi pregovore sa Amerikom, sarađuje s Rusijom, ukonji domaće nemire i, ukoliko umre Hamnei, potencijalno će očuvati sistem na okupu.

Misteriozni Larijai proveo je 30 godina izgrađujući poverenje. Da li će njegovo delo biti dovoljno da spasi Islamsku Republiku ili zaštiti dom svoje porodice, odlučeno će se u narednim danima.

opasan čovek

Putinov šaptač je zapravo taj koji upravlja Iranom: Ko je Ali Larijani, čovek iz senke koji ima specijalni zadatak?