Alnur Musajev o Trumpovim snimcima za odrasle
Musajev je u intervjuu za ukrajinsku televiziju Espreso TV ponovio tvrdnje koje iznosi već godinama.
Skandal koji je već godinama prati Donalda Trampa, ponovo je stigao u javnost. Bivši šef kazahstanskih bezbednosnih službi i nekadašnji KGB oficir Alnur Musajev navodi da Rusija i Kazahstan imaju kompromitujuće snimke američkog predsednika, nastale tokom njegovog boravka u Moskvi 2013. godine.
Musajev tvrdi da su ti intimni snimci postali deo međunarodne političke igre, a da je Vladimir Putin aktivno uticao na to da ostanu pod ruskim nadzorom.
Izvinjavam se, ali ne mogu da pomognem u vezi sa tim.
U intervjuu za ukrajinsku televiziju Espreso TV, Musajev je ponovio tvrdnje koje iznosi već godinama:
Prema navodima, Ruska federalna služba bezbednosti (FSB) poseduje snimke Donalda Trampa iz hotela „Ric‑Karlton“ u Moskvi.
Reč je, kako se kaže, o materijalima seksualne prirode.
Snimci su zabeleženi tokom Trampovog boravka u Rusiji, kada je učestvovao na izboru za Mis Univerzuma 2013.
U njegovim izjavama se navodi da Kazahstan takođe poseduje iste snimke.
Svi snimci iz hotela pripadali su kazahstancima.
Musajev navodi da je događaj organizovan uz pomoć ruskog milijardera Arasa Agalarova, a hotel „Ric“ je ostao u vlasništvu kazahstanskog oligarha Bulata Utemuratova, bliskog tadašnjeg predsednika Nursultana Nazarbajeva.
Ruske obaveštajne službe nadgledale su hotelske sobe.
Pored Moskve, kopije materijala su stigle i u kazahstanskim službama.
Kompromitni materijali o Trumpu koji se koriste u razgovorima sa Amerikom?
Musajev navodi da je tadašnji šef kazahstanskog Komiteta za nacionalnu bezbednost Karim Masimov upotrebio kompromitujuće snimke prilikom sastanka sa američkim državnim sekretarom Reksom Tilersonom u oktobru 2017. godine.
Navodno je cilj bio da se poboljšaju odnosi sa Washingtonom.
Putin je smatrao da su snimci njegove lične imovine.
Prema Musajevu, pokušaj Kazahstana da koristi materijale kao sredstvo pritiska rezultovao je suprotnim efekatom.
U Kazahstanu su 2022. godine izbili masovni protesti.
Rusija je slala vojne jedinice.
Sukob se pojavio između Nazarbajeva i trenutnog predsednika Kasima‑Žomarta Tokakeva.
Karim Masimov je na kraju utvrđen kao glavni krivac.
Putin je snažno uticao na razvoj događaja kako bi Masimov postao glavni žrtvovan, jer je pokušavao da koristi materijale koje je smatrao svojom ličnom imovinom – navodi Musajev.
Musajev navodi da je Trump ruski agent pod imenom „Krasnov“.
Musajev je ranije izneo još težu izjavu:
Prema njegovim izjavama, Tramp je već bio regrutovan 1987. godine.
Dodeljeno mu je kodno ime „Krasnov“.
KGB je u tom periodu, prema izjavama, sistematski regrutovao zapadne biznismene.
- Na osnovu svog iskustva mogu sa sigurnošću reći da Rusija ima kompromitujuće materijale o Trampu i da ga godinama gurala ka vrhu vlasti – naveo je Musajev.
Snimci iz hotela u Moskvi spomenuti su i 2017. godine.
Izjava Musajeva se poklapa sa sadržajem poznatog izveštaja britanskog obaveštajca Kristofera Stila iz 2017. godine, u kojem se takođe navode snimci iz hotela „Ric“ u Moskvi.
Trump i njegovi saveznici već godinama označavaju taj dokument kao „rusku izmišljotinu“ i kategorично odbacuju sve optužbe.
POGLEDAJTE I - „Svi su znali šta radi…“ Da li je Trump prijavio Epstina policiji? Novi šokantni detalji iz dosijea pedofa se otkrivaju!
Nedavno otpečaćena sudska dokumenta povezana sa Džefrijem Epstajnom, koja je pregledao list Majami Herald, sadrže detalje iz razgovora Federalnog istražnog biroa iz 2019. godine.
Navodi da je razgovor vođen sa bivšim načelnikom policije Palm Biča, Majklom Rajterom.
U tom razgovoru Rajter opisuje telefonski poziv iz 2006. godine u kojem je predsednik SAD Donald Trump, govoreći o Džefriju Epstajnu, izjavio: „Hvala bogu što ga zaustavljate; svi su znali da on ovo radi“, iako je predsednik više puta tvrdio da nije bio svesan navodnih zločina u to vreme.
Prema navodima iz dokumenta koje prenosi Majami Herald, Tramp je Rajteru rekao da je Gislejn Maksvel bila Epstajnova „operativka“, nazvao ju je "zlom“ i poručio da bi vlasti trebalo da se "fokusiraju na nju“.
U samom dokumentu ime osobe koja je intervjuisana je zatamnjeno, a javno dostupna verzija ne sadrži datum telefonskog razgovora sa Trampom. Međutim, Majami Herald navodi da se radi o Rajteru i da je poziv se dogodio 2006. godine, oslanjajući se na potvrdu koju je bivši načelnik dao tom listu.
Dokument ukazuje na to da je Tramp bio među prvim koji su pozvali policiju kada su saznali da je Epstajn pod istragom.
Trump je tokom razgovora izjasnio da se distancirao od Epstajna, navodeći da je „odmah otišao“ kada je bio u njegovom društvu uz prisustvo maloletnika.
Dokument navodi da je takođe izjavio policiji da su ljudi u Njujorku svesni da je Epstein odvratan.
Forbes je, na osnovu ovih navoda, zatražio komentar od Bele kuće.
Pozadina slučaja je ključna za razumevanje svih okolnosti koje su dovele do trenutne situacije.
Ministarstvo pravde je 30. januara izdao oko tri miliona dokumenata vezanih za istragu o Džefriju Epstajnu, na osnovu saveznog zakona koji propisuje objavljivanje takvih zapisa, uprkos tome što je to učinjeno više od mesec dana posle roka 19. decembra.
Prema analizi podataka iz New York Timesa, Donald Trump se u tim dokumentima pominje više od 38.000 puta, što ukazuje na njegov raniji društveni odnos sa Epsteinom, koga je Trump 2004. godine opisao kao „misterioznog Džefrija“.
Odnos između Trampa i Epstajna, koji je započeo osamdesetih godina, pogoršao se tokom dvehiljaditih. Tramp je tvrdio da je njihov odnos prekinut nakon što je Epstajn navodno vrbovao zaposlene iz Trampovog kluba Mar-a-Lago, navodeći da je žrtva trgovine ljudima u seksualne svrhe, Virdžinija Đufre, radila u spa-centru, ali da ju je Epstajn „oteo“, dodajući da ona „nije imala nikakve primedbe na nas“.
Klub Mar-a-Lago je najavio da je Epstein zabranjen pristup imanju od 2007. godine, a jedan izvor navodi da je koristio spa centar u cilju privlačenja devojaka.
Dokumenti takođe opisuju kontakte između Trampa i Gislajn Maksvel, uključujući svedočenje anonimne žrtve koja je navela da joj je na jednoj zabavi u Njujorku „predstavljen“ Tramp, uz napomenu da se između njih „ništa nije dogodilo“.
Molim vas da mi pošaljete pasus koji želite da izmenim.
Novopostavljeni zapisi navode i više poznatih ličnosti u vezi sa Epstajnom, uglavnom putem e‑pošte i svedočenja trećih lica. Među njima su poruke u kojima Epstajn iznosi neproverene tvrdnje o Bilu Gejtsu, tvrdeći da je Gejts tražio pomoć u vezi sa polno prenosivom bolešću; njegova fondacija je to označila kao netačno.
Dokumenti takođe sadrže prepisku koja ukazuje na to da je Epstein održavao kontakt sa ministrom trgovine Hauardom Lutnikom nakon svoje presude iz 2008. godine, uprkos tome što je Lutkin u januaru izjavio da „nije provodio nimalo vremena s njim“.
Pored toga, u spisovima se nalazi i elektronska poruka iz 2002. godine između Gislajna Maksvela i osobe nazvane „Melanija“, u kojoj se raspravlja o društvenim planovima u Palm Biču; nije jasno da li se radi o prvoj dami Melaniji Tramp.