Zamena beba u porodilištu je jedan od najtežih medicinskih i administrativnih propusta. Iako se takvi slučajevi retko dešavaju, posledice su ogromne – kako za porodice tako i za zdravstvene ustanove. Većina grešaka otkriva se kroz medicinske analize, dok neke nikada ne dobiju razjašnjenje.

Jedan takav slučaj dogodio se u Šapcu 2006. godine kada su dve bebe rođene istog dana zamenjene odmah nakon porođaja. Ognjen Stamenić je prvih pet dana svog života proveo u pogrešnoj porodici – u porodici druge bebe rođene tog 28. avgusta, Miloša.

Porođaj moje majke trajao je 15 sati; mama mi je rekla da je bio izuzetno težak i da su doktori morali, zbog bezbednosti, uraditi carski rez. Istog dana rođen je dečak Miloš, čija majka je Dragana. Mi smo se nalazili u bebickim boksevima jedan pored drugog. Priča se da su se babice zapričale... Šta se točno desilo, verovatno znaju samo žene koje su tada bile prisutne. Ja ne mogu da znam, niti moji roditelji. Ne želim nikoga osuđivati; to je samo zanimljiva priča. Uglavnom, dok su nas kupale, zamenile su pojaseve. Zapričale su se i rotirale. Ja, Ognjen, dobio sam Milošev pojas, a Miloš je dobio moj; potom smo otišli kod majki koje nisu naše." - počinje Ognjen za "Blic".

Posebnu težinu priče daje činjenica da je njegova majka tokom trudnoće plašila upravo takav ishod, jer je o sličnim situacijama čula u medijima. Taj strah, koji je tada delovao kao preterana briga, ispostavio se kao opravdan.

- Komšinica je bila lekar. Tokom porođaja mama je najviše razgovarala s njom. Uporno joj je postavljala pitanje da li bi to moglo da se dogodi. Komšinica je rekla: 'Neće se desiti. Nema šanse. Ako se ipak desi, verovatno je jedna na milion, ali neće se desiti'.

Pošao sam kući zajedno s drugom porodicom.

Umirena tim rečima, ali i dalje uzbuđena zbog brige koja ju je pratila tokom cele trudnoće, Ognjenova majka otišla je u porodilište sa verom da su njeni strahovi preuveličani i da se takve situacije dešavaju „nekome drugome“. Ipak, uprkos uverenju da je to gotovo nemogući scenario, ispostaviće se da je upravo taj strah bio opravdan.

Dragana, majka Miloševe, porodila je prirodnim putem i zbog bržeg oporavka mogla je ranije napustiti bolnicu. Sa bebom, koju je smatrala svojim sinom, otišla je kući u selo nadomak Šapca. Pošto je to bilo njihovo prvo dete, u porodici je vladao veliki radostan duh; svi su se okupili oko bebe i slavljali njen dolazak.

U tom periodu Ognjenova majka je zbog carskog reza ostala duže u bolnici. Tek nekoliko dana kasnije dobila je bebu, zapravo Miloša. Međutim, ubrzo su se pojavili problemi: dete je odbijalo dojenje, a otkriven je povišen bilirubin, odnosno fiziološka žutica. Ti zdravstveni pokazatelji doveli su do dodatnih analiza koje su razotkrile da je došlo do zamene beba.

Lekar mi je rekao isto, a roditelji su mi to potvrdili. Dete je imalo fiziološku žuticu, što je uobičajeno kod novorođenčadi. Kad se rodi, povišen bilirubin je normalan, pa su uradili krvne analize. Pošto je rezultat bio visok, sproveli su i testiranje krvne grupe i RH faktora. Toga dana moja mama je otkrila da se krvne grupe ne poklapaju, a ja sam bio jedino dete rođeno tog dana. Ipak, već sam otišao kući sa drugom porodicom.

Kada su testovi otkrili da krvna grupa novorođenčeta ne odgovara roditeljima, bolnica je odmah obavestila drugu porodicu. Oba roditelja su pozvana nazad u porodilište gde su sprovedena dodatna ispitivanja, uključujući DNK analizu. Prema njegovim rečima, sve je brzo i profesionalno obavljeno, a rezultati potvrdili da je došlo do zamene beba.

Njegova majka je ovu vest primila u šoku i odmah je obavestila svog supružnika. Danas izjavljuje da ni on ne može u potpunosti da razume kroz koju emotivnu situaciju su njegovi roditelji tada prolazili, ali na osnovu njihovih priča zna da je to bio jedan od najtežih trenutaka u životu.

Bez dodatnih provera, istina se ne bi otkrila.

Majka, kako je objasnila, odmah po porođaju nije imala razloga za sumnju jer bebu nije videla ni nakon rođenja. Međutim, dete koje je dobila odbijalo je da doji, uprkos naporima lekara koji su pokušavali da pomognu i podstaknu hranjenje. Upravo ti problemi, uz laboratorijske nalaze, pokrenuli su dodatne provere koje su otkrile istinu.

Navodi da je njegova majka bila odlučna da otkrije šta se dešava, dok su lekari, kako kaže, reagovali promptno i efikasno. Nakon potvrde DNK analizom, bebe su vraćene biološkim roditeljima, a situacija je, srećom, dobila pozitivan završetak.

Saznao je celu priču tek sa sedam ili osam godina. Roditelji su mu to izložili smireno, bez dramatizacije, želeći da vidi informaciju kao deo porodične istorije, a ne kao traumu. On tvrdi da nikada nije doživljavao taj događaj kao nešto što ga je emotivno opteretilo, jer je najvažnije da je sve završeno na vreme i da je odrastao uz svoje roditelje.

To mi ne predstavlja traumu.

Druga porodica je, prema pretpostavci, takođe teško prihvatila vest o zameni. U početnim mesecima nakon događaja, porodice su ostale u kontaktu i često se družile dok su deca bila beba. Postoje zajedničke fotografije iz tog perioda, ali vremenom su, zbog različitih životnih okolnosti, razdvojile; ipak veruje da među njima još uvek postoji međusobno poštovanje i svesnost da dele jedno snažno i neobično iskustvo koje ih je zauvek povezalo.

- Meni je sve izgledalo smešno; iskreno, nisam verovao u ono što se desilo. Prihvatio sam to kao šalu, ali život ide napred. Ipak, kraj je srećan – vraćam se kod roditelja. Znam da su to moji roditelji. Idemo dalje - priča nam Ognjen.

BABICE ZAMENILE BEBE U ŠABAČKOM PORODILIŠTU! Ognjen završio sa POGREŠNOM MAJKOM, a sve se saznalo PUKOM SREĆOM!