Naftna cena prelazi 100 dolara, što uzrokuje rast troškova goriva, hrane i transporta.
Finansijska tržišta već upoređuju trenutnu situaciju s energetskim šokom iz 2022. godine, kada je ukrajinski rat prouzrokovao svetsku krizu energenata.
Cene nafte prvi put posle više od tri i po godine probile su psihološku barijeru od 100 dolara po barelu, a tržišta širom sveta pokušavaju da procene koliko daleko bi ovaj porast mogao da ide. Rat u Iranu, koji je već ušao u drugu nedelju, ozbiljno je poremetio proizvodnju i transport energenata sa Bliskog istoka, regiona kroz koji prolazi veliki deo svetske nafte.
Brent već prelazi 100 dolara po barelu, dok je američki WTI još skuplji. Ključna pitanja koja se sada postavljaju vlade, kompanije i investitori širom sveta glase: da li je ovo samo privremeni šok ili početak novog energetskog talasa koji će promeniti globalnu ekonomiju?
Do kolike visine može rasti cena nafte?
Neki analitičari smatraju da se tržište tek uvodi u fazu ozbiljnih turbulencija.
Po proceni banke Goldman Sachs, trenutni šok u snabdevanju može podići cenu nafte znatno iznad onoga što tržište trenutno predviđa.
„Ukoliko se poremećaji u Persijskom zalivu nastave, cena nafte bi mogla dostići i 150 dolara po barelu već do kraja meseca“, upozorili su analitičari banke.
Problem nije samo rat, već i logistika. Prolaz kroz Ormuskiji moreuz, jedan od najvažnijih energetskih koridora na planeti, skoro je paralizovan. U normalnim uslovima kroz njega prolazi oko petina svetske naftne trgovine, a sada tankeri sve teže da ga pređu.
Analitičari iz banke Barclays takođe daju sličnu procenu, navodeći da bi cena Brenta mogla ubrzo dosegnuti oko 120 dolara po barelu ukoliko se sukob nastavi još nekoliko nedelja.
Najveći energetski šok izazvan ratom u Ukrajini.
Finansijska tržišta već upoređuju trenutnu situaciju s energetskom krizom iz 2022. godine, kada je rat u Ukrajini prouzrokovao globalni energetski šok.
Situacija je sada potencijalno još osjetljivija, pošto Persijski zaliv predstavlja srce svjetske naftne proizvodnje.
Analitičari procenjuju da bi poremećaji u transportu mogli da izbacuju sa tržišta do 20 miliona barela dnevno, što bi predstavljalo jedan od najvećih poremećaja u modernoj istoriji energetike.
Energetski analitičar Anas Alhajji naglašava da, čak i ako se rat završi sutra, posledice neće nestati preko noći.
Čak i u najpovoljnijem scenariju, transport nafte kroz Persijski zaliv bi se normalizovao najmanje za dve nedelje, a proizvodnja bi se potpuno oporavila tek posle dva meseca“, kaže Alhajji.
Koji je uticaj ovoga na cene u svetu?
Skok cena nafte skoro uvek pokreće lančanu reakciju u globalnoj ekonomiji.
Nafta je ključni faktor za transport, proizvodnju plastike, hemijsku industriju, poljoprivredu i logistiku. Kad ona poraste, podiže se cena gotovo svega – od hrane do avionskih karata.
Ekonomisti upozoravaju da bi novi talas porasta cena energenata mogao da izazove:
- povećanje cena goriva i transporta,
skuplja proizvodnja hrane
Inflacija u industriji i logistici.
Pritisak na globalne lance snabdevanja.
Već sada je jasno da su tržišta uznemirena. Vlade najrazvijenijih zemalja razmatraju čak i otpuštanje strateških rezervi nafte kako bi ublažile šok.
Ima još jednu prognozu: šok bi mogao brzo da se raspusti.
Ipak, ne svi analitičari su pesimistični.
Specijalisti iz istraživačke kuće BMI, koja je deo Fitch Group, smatraju da bi nagli porast cena mogao biti privremeni.
„Očekuje se da će cena doživeti kratkotrajan, ali značajan porast tokom marta, a zatim se tržište može stabilizovati kada geopolitički rizik opadne“, navodi se u njihovoj analizi.
Prema njihovom scenariju, cena nafte bi posle početnog šoka mogla da se ponovo spusti na 70‑90 dolara po barelu.
Energetska borba koja menja svet.
Bez obzira na to koji scenario se ostvari, jedno je jasno: nafta je ponovo postala geopolitičko oružje.
Rat u Iranu je otkrio koliko globalna ekonomija još uvek zavisi od nekoliko ključnih energetskih ruta i proizvođača. Svaki ozbiljniji poremećaj u tom sistemu odmah utiče na inflaciju, industriju i potrošače širom sveta.
Zato investitori sada pažljivo prate svaku vest iz Persijskog zaliva, jer se na tržištu lebdi pitanje: da li je cena od 100 dolara po barelu vrhunac ili tek početak nove energetske krize.