Da li će Trump ponovo osloboditi Kurde?
SAD i Izrael u poslednjih nekoliko meseci tajno pripremaju teren za oružani ustanak u zapadnom Iranu, oslanjajući se na kurdske borbene snage.
Dok se Donald Trump razmatra da pruži podršku oružanoj pobuni u Iranu, Kurdi su ponovo u središtu nove geopolitičke računice – isti saveznici koje je Vašington pre nekoliko godina ostavio na cedilu u Siriji.
Sjedinjene Američke Države i Izrael u poslednjih nekoliko meseci tajno pripremaju teren za oružani ustanak u zapadnom Iranu, oslanjajući se na kurdske borbene snage. Navodno je oružje krijumčareno u region još od završetka dvanaestodnevnog rata 2025. godine, a hiljade kurdskih dobrovoljaca prošle su obuku i spremne su za moguću kopnenu operaciju koja bi mogla da započne narednih dana.
Plan za pobunu u Iranu
Američki i izraelski vazdušni napadi u poslednje vreme udarili su bezbednosne ciljeve na zapadu Irana, s ciljem slabljenja iranskih kapaciteta i stvaranja uslova za pobunu na terenu. Kurdski izvori navode da su zatražili vazdušnu podršku SAD‑a i Izraela u slučaju pokretanja kopnene operacije, ali nije poznato da li je taj zahtev odobren.
U isto vreme Teheran je pojačao bombardovanje kurdskih područja, s obzirom na moguću unutrašnju pretnju. Procjenjuje se da u Iranu živi oko deset miliona Kurda, a hiljade od njih su tokom godina prošle vojnu obuku u planinskim regionima.
Proteklog vikenda Trump je razgovarao sa kurdskim liderima iz Irana i Iraka koji se nalaze u severnom Iraku. Iako sadržaj tih razgovora nije objavljen, portparolka Bele kuće Carolyn L. potvrdila je da je predsednik bio u kontaktu sa regionalnim partnerima. Prema članku na portalu Vol Strit Journal, Trump razmatra zahteve za pružanje konkretne podrške.
Dodatnu pažnju izazvalo je i činjenica da je Tramp podelio kolumnu iz Vašington posta u kojoj se sugeriše da američke kopnene snage nisu neophodne jer bi „iranski narod bio čizme na terenu“.
Amerikanci su ih ostavili na cedilu.
Međutim, američka obećanja prema Kurdovima imaju gorku istoriju.
Tokom borbe protiv Islamske države kurdske snage u Siriji igrale su ključnu ulogu kao saveznik Sjedinjenih Američkih Država. Pod okriljem Sirijskih demokratskih snaga (SDF) i uz američku vazdušnu i logističku podršku, one su bile odlučujući faktor u razbijanju kalifata.
Ipak, u oktobru 2019. Trump je iznenada odlučio da povuče američke snage sa severa Sirije, otvarajući tako prostor za tursku vojnu ofanzivu protiv kurdskih položaja. Odluka je usledila nakon telefonskog razgovora sa turskim predsednikom Recep Tayyip Erdoganom i izazvala oštre kritike u SAD i među saveznicima, jer su Kurdi ostavljeni na milost i nemilost Ankare i sirijskog režima.
Kurdi su se tada suočili s napadima i bili primorani da traže dogovor i neku vrstu zaštite od sirijskog režima i Rusije – tačno onih aktera protiv kojih su ranije delovali uz američku podršku. Mnogi su taj potez opisali kao klasičan primer američkog napuštanja saveznika nakon što je postigao svoju stratešku svrhu.
Da li će se istorija ponoviti?
Danas, dok se Vašington ponovo razmatra saradnja s kurdskim borcima – ovog puta protiv Teherana – u regionu vlada oprez. Iranski režim već je pokazao spremnost na brutalne obračune sa pobunama, a svaka otvorena podrška SAD može da izazove snažan odgovor.
Iračke kurdske vlasti, svjesne iranskih odmazda prema državama koje su podržale ratne operacije, navodno su mnogo više oprezne od svojih sunarodnika u Iranu.
Ključno pitanje ostaje: ako se pojavi pobuna, hoće li Vašington ovog puta ostati uz Kurde do kraja ili će ih, kao u 2019. godini, ostaviti kada se promene politički vetrovi?
Mnogi Kurdi vide u istoriji izvor sumnje. Za Trampa to predstavlja još jedan značajan geopolitički rizik. A za Bliski istok – potencijalni početak nove, opasne faze sukoba.
Pogledajte i – Al Jazeera tvrdi da je škola u kojoj je poginulo 160 devojčica verovatno namerno napadnuta: objavljeni su detalji istrage.
U subotu ujutro desetine devojčica se okupile u školi Šajare Tajebeh (Dobro drvo) u gradu Minabu na jugu Irana, kada su Izrael i Sjedinjene Američke Države započeli prve napade na tu zemlju. Dok su učenice počele nastavu, projektili su pogodili školu, uništili zgradu i uzrokovali urušavanje krova, što je nanijelo štetu deci i učiteljima.
Iranske vlasti su izjavile da je poginulo 165 osoba, uglavnom devojčica uzrasta od 7 do 12 godina, a najmanje 95 je povređeno. Dok se slike pokolja šire na društvenim mrežama, američki i izraelski zvaničnici nastoje da se distanciraju od napada, tvrdeći da nisu bili svesni da je škola pogođena.
Portparoli američkog Ministarstva odbrane i izraelske vojske izjavili su za časopis Time i agenciju Associated Press da nisu imali informacija o napadu na školu. Neki internet sajtovi i profili na društvenim mrežama povezani s Izraelom tvrdili su da je lokacija bila „deo baze Korpusa čuvara islamske revolucije“.
Međutim, analiza digitalnog istraživačkog tima Al Džazirina, koji je obuhvatio satelitske snimke prikupljene više od deset godina, kao i nedavne video-snimke i zvanične iranske izvore, otkriva sasvim drugačiju sliku.
Ispiti pokazuju da je škola bila jasno odvojena od susednog vojnog objekta najmanje deset godina, što postavlja ozbiljna pitanja u vezi tačnosti obaveštajnih podataka na kojima se napad zasnivao, pa čak i o nameri da li je škola bila cilj.
Deca vojnih službenika se nalazila u školi.
Minab se nalazi u pokrajini Hormozgan, koja ima izuzetnu vojnu važnost jer nadzire Ormuskog moreuza i zalivsku vodu, čime postaje ključni centar za pomorske snage Iranskog korpusa čuvara islamske revolucije (IRGC).
Mornarica Iranovog islamskog režima primenjuje strategiju asimetričnog ratovanja, oslanjajući se na brze čamce, dronove i obalne raketne sisteme. U tom okviru ističe se vojni kompleks Sajid el Šuhada u Minabu, gde se nalazi komandna jedinica raketne brigade Asif, jedna od ključnih udarnih jedinica mornarice IRGC-a.
Škola Šajare Tajebeh pripada mreži škola koje su administrativno povezane sa mornaricom IRGC-a i namenjene uglavnom deci članova te vojne formacije. Ipak, ta administrativna veza ne menja pravni status škole kao civilnog objekta prema međunarodnom humanitarnom pravu; deca koja pohađaju školu ostaju zaštićena lica.
Molim vas da mi pošaljete pasus koji želite da izmenim.
Subotom ujutru, na prvi dan školske godine u Iranu, započeli su američko-izraelski napadi. Ipak, život u Minabu je nastavio da teče gotovo normalno – deca su išla u škole, a saobraćaj je tekao uobičajeno.
Satelitski snimci koje je Al Džazira objavio za taj dan pokazuju da je školska zgrada ostala netaknuta sve do 10.23 po lokalnom vremenu, dok su iranski izvori naveli da je škola direktno pogođena projektilom do 10.45.
Analiza dve video-snimke objavljenih odmah posle napada potvrđuje da je vojna baza zaista bila jedan od ciljeva. Međutim, druga, šira snimka jasno prikazuje dva odvojena stupca gustog crnog dima koji se istovremeno podižu: jedan iz unutrašnjosti vojne baze, a drugi sa lokacije devojačke škole.
Vidljiva razdaljina između dva stupca dima odgovara udaljenosti između tih objekata na satelitskim snimcima. To negira tvrdnje da je škola oštećena gelerom od napada na susednu bazu i snažno ukazuje na to da je škola pretrpela direktan, samostalni udar.
Pre deset godina škola je odvojena od vojne baze.
Da bi se osporile tvrdnje da je pogođena zgrada služila kao aktivna kasarna, istraživački tim analizirao je arhivske satelitske snimke iz perioda od 2013. do 2026. godine. Rezultati pokazuju da je taj deo kompleksa u poslednjih deset godina namerno izolovan i preuređen za civilnu upotrebu.
Snimci iz 2013. pokazuju da je oblast škole bila integrisana komponenta vojnog kompleksa, okružena kontinuiranim zidom i stražarskim kulama. Međutim, ta situacija se značajno promenila 2016. godine. Satelitski snimci iz septembra te godine dokumentuju izgradnju novih unutrašnjih zidova koji su potpuno odvojili školsku oblast od ostatka kasarne.
Istovremeno su uklonjene dve stražnje kule, a otvorena tri nova spoljašnja ulaza direktno sa javne ulice za učenike i osoblje. Snimci iz 2018. godine potvrđuju intenzivnu civilnu aktivnost: vide se automobili parkirani ispred novih ulaza, dečje igralište u dvorištu i zidovi obojeni šarenim muralima. Ovi detalji pokazuju da je zgrada radila kao osnovna škola na punom kapacitetu.
Poštovana klinika predstavlja ključni dokaz.
Jedan godinu dana pre napada, u januaru 2025., u drugom delu istog vojnog kompleksa, svečano je otvorena Specijalistička klinika Mučenika Absalana. Kao i škola koja je bila otvarana godinama ranije, klinika je prostorno odvojena od vojne baze sopstvenim ulazom na javnu ulicu i parkingom za civilne pacijente.
Nekada je bio jedinstveni vojni kompleks, ali se sada razdvaja na tri nezavisna i jasno prepoznatljiva sektora: devojačku školu, specijalističku kliniku i vojni kompleks Sajid el Šuhada.
Analiza udara 28. februara otkrila je neobičan obrazac: projektili su pogodili vojnu bazu i školu, ali su potpuno zaobišli kliniku smeštenu između njih. To isključuje slučajnost i snažno ukazuje na to da napadač posedovao precizne koordinate koje su razlikovale objekte unutar kompleksa.
U tom se krije osnovna protivrečnost: ako su obaveštajni podaci bili dovoljno ažurni da otkriju kliniku otvorenu tek godinu dana ranije, kako nisu uspeli da prepoznaju osnovnu školu koja je radila kao civilna ustanova više od deset godina?
Lažne tvrdnje i istorijski kontekst.
Neposredno nakon napada, profili na društvenim mrežama počeli su da šire tvrdnje da je školu uništio iranski projektil protivvazdušne odbrane koji je promašio cilj. Međutim, proverom je utvrđeno da glavna fotografija korišćena u toj kampanji prikazuje incident u Zandžanu, gradu udaljenom 1.300 kilometara od Minaba.
To je očigledno i po planinama prekrivenim snegom. Minab je obalni grad na krajnjem jugoistoku koji gleda na Omanski zaliv i Ormuski moreuz, ima tropsku klimu i nema sneg, dok je Zandžan planinski grad na severozapadu koji je zimi prekriven snegom.
Incident u Minabu je primer dokumentovanog obrasca napada na civilne objekte.
U aprilu 1970. Izrael je bombardovao školu u Egiptu, ubijajući 46 dece, tvrdeći da se radi o vojnom objektu. U februaru 1991. američko vazduhoplovstvo pogodilo je civilno sklonište u Bagdadu, ubivši 408 civila. U aprilu 1996. izraelska vojska granatirala je kompleks UN-a u Libanu, ubijajući 106 civila. U oktobru 2015. američki avion bombardovao je bolnicu Lekara bez granica u Avganistanu, usmrtivši 42 osobe. Od oktobra 2023. do početka 2025. godine u Pojasu Gaze je uništeno ili oštećeno više od 95 procenata svih škola.
Postoje dva moguća scenarija.
Šiva Amilairad, predstavnica iranskih sindikata učitelja, izjavila je za Tajm da je odluka o evakuaciji škole donesena čim su napadi počeli, ali je razmak između upozorenja i udara projektila bio prekratak da bi roditelji stigli po svoju decu.
Potvrdila je da su mrtvačnice bile preopterećene, zbog čega su tela devojčica morala biti smeštena u kamione‑heladera.
Ako napadač može da zaštiti novu kliniku i istovremeno povredi školu punu dece, ostaju samo dva moguća scenarija.
Prvi razlog je da su američke i izraelske snage oslanjale na zastarele obaveštajne podatke, što predstavlja krajnji nemar i bezobzirno zanemarivanje civilnog života. Drugi razlog je da je napad bio nameran, sa predumišljajem, kako bi se izazvao maksimalan društveni šok i potkopala podrška iranskom vojnom vrhu.
Pogledajte i – iranski obaveštajci u kontaktu sa CIA: žele kraj rata!
Javno su preživeli lideri Irana prkosno odbili da pregovaraju sa predsednikom SAD Donaldom Trampom o zaustavljanju američko‑izraelskog napada na svoju zemlju.
Međutim, dan nakon početka napada, operativci Ministarstva obaveštajnih službi Irana su indirektno stupili u kontakt sa CIA-jem, nudeći razgovor o uslovima za okončanje sukoba, prema zvaničnicima koji su bili upoznati s tim komunikacijama.
Zemljani zvaničnici SAD su skeptični – barem na kratko – da li je Trumpova administracija ili Iran zaista spreman na izlaz iz sukoba, izjavili su oni koji su upoznati s tim kontaktima.
Ipak, ponuda koja je poslana putem obaveštajne službe druge zemlje postavlja ključna pitanja o tome da li bilo koji iranski zvaničnici mogu postići dogovor o prekidu vatre dok je vlada u Teheranu u haosu i njeni lideri sistematski eliminisani izraelskim napadima.
Ponuda je predstavljena uz uslov da zvaničnici iz Bliskog istoka i jedne zapadne zemlje ostanu anonimni, u skladu sa zahtevima The New York Times.
Zamenici Bele kuće i iranski zvaničnici nisu dali odgovor na zahteve za komentar, a CIA se nije izjasnila.
Izraelski zvaničnici koji planiraju višenedeljnu kampanju kako bi maksimalno naneli štetu iranskim vojnim kapacitetima i potencijalno izazvali kolaps vlade u Iranu, savetovali su SAD da zanemare ovu ponudu. Trenutno se u Vašingtonu ne smatra da je ta ponuda ozbiljna.
Iako je danima najavljujući spremnost na razgovore o dogovoru sa Iranom, u utorak ujutru Tramp je na društvenim mrežama napisao da je sada „prekasno“ za pregovore.
Džesi Bakli i Kristijan Bejl donose novu, hrabru viziju kultne priče – NEVESTA! – samo u bioskopima od 4. marta.
Kasnije tog dana, Trump je novinarima izrekao žaljenje što su iranski zvaničnici koje su SAD smatrali potencijalnim liderima ubijeni.
"Većina ljudi o kojima smo razmišljali je umrla," izjavio je Trump. "Uskoro više nećemo nikoga poznati."
Pogledajte – Trump je nazvao Netanjahu, odgovorio na ta pet reči i pokrenuo napad na Iran? Ovo se upravo izložilo javnosti!
Prošlog ponedeljka izraelski premijer Benjamin Netanjahu navodno je pozvao predsednika SAD sa iznenađujućom informacijom da bi tadašnji vrhovni vođa Irana Ali Hamenei i njegovi glavni savetnici trebalo da se sastanu na jednoj lokaciji u Teheranu subotom ujutru.
Tri izvora, upoznati s detaljima razgovora, izjavile su za Axios da je „Netanijahu tada rekao Trampu da bi svi oni mogli biti ubijeni u jednom vazdušnom napadu“.
Ovaj poziv, održan u sobi za krizne situacije u Beloj kući, navodno je bio ključni trenutak za pokretanje rata protiv Irana.
Ovaj detalj izgleda da smo na kraju otkrili razlog zašto je napad pokrenut baš sada. Hamnei i njegovi najbliži saradnici bili su neodoljiva meta koju ni Tramp ni Netanijahu nisu želeli da propuste.
Izvori navode da je i pre ovog razgovora Tramp već bio odlučan da napadne Iran, ali nije znao kada, sve dok ga nije pozvao Netanijahu.
Poziv koji je održan 23. februara bio je deo višemesečne intenzivne koordinacije između dvoјice lidera, koji su se sastali dva puta i razgovarali telefonom petnaest puta u poslednja dva meseca pre rata, prema rečima neimenovanih američkih i izraelsких zvaničnika.
SAD i Izrael su razmatrali napad na sedam dana ranije, ali je odložen iz obaveštajnih i operativnih razloga; loše vreme je bio jedan od tih faktora.
CIA je na osnovu Trumpovog naloga sprovela početnu proveru koja je potvrdila informacije o Hamneiju koje je prikupljala izraelska vojna obaveštajna služba.
Pripreme su se ubrzale kada je Trump obavestio Netanjahu da će razmotriti dalje korake, ali da sačeka završetak govora o stanju nacije koji je održan sledeće večeri. Američki zvaničnici izjavili su da je Donald Trump odlučio da ne preteruje u usmeravanju na Iran kako bi izbegao da uplaši ajetolaha i potisne ih u podzemlje pre nego što se eventualni napad može realizovati.
"Nekoliko dana kasnije, CIA je potvrdila da će svi ovi ljudi biti zajedno i moramo iskoristiti tu priliku", izjavio je neimenovani izvor.
Istog dana, Trumpovi izaslanici Jared Kushner i Steve Cokef pozvali su predsednika u Ženevi nakon višesatnih razgovora sa iranskim zvaničnicima i naglasili da pregovori ne vode nikuda.
„Ako odlučite da se bavite diplomacijom, mi ćemo insistirati i boriti se za postizanje dogovora. Ali ovi momci su nam pokazali da nisu spremni da sklope sporazum koji bi vas zadovoljio“, izjavio je američki zvaničnik direktno upoznat sa razgovorom.
Tramp je tada bio siguran da su obaveštajni podaci pouzdani, a diplomacija mrtva.
U petak u 15:38 po istočnom standardnom vremenu izdao je konačno naređenje. Jedanaest sati kasnije bombe su pali na Teheran; Hamneij je ubijen, a rat je započeo.
Neimenovani izvori navode da je Trump razmatrao Netanijahu kao bliskog saradnika, bio je spreman da prihvati njegove savete o Iranu, ali je insistirao na tome da se najpre iscrpnu sve diplomatske opcije.
“Jedna strana Bele kuće vodila je diplomatske pregovore, dok je druga planirala vojnu operaciju. Sve vreme je ocenjivao oba slučaja”, rekao je izvor.
Na teret kritike, iznoseći tvrdnju da je Izrael uvukao SAD u sukob, državni sekretar Marko Rubio je u utorak naglasio da je ova operacija „svakako morala da se dogodi i da je to bilo pitanje vremena“.
"Ovaj vikend je pružio jedinstvenu šansu da preduzmemo zajedničku akciju protiv ove pretnje. Želeli smo da ova akcija bude maksimalno uspešna", rekao je Rubio novinarima.
Jedan od neimenovanih zvaničnika izjavio je da je Tramp planirao da napadne Iran početkom januara, ali da je Netanjahu navodno zatražio odložavanje.
Plan je prvobitno predviđao da napad počne krajem marta ili početkom aprila, kako bi obe administracije imale dovoljno vremena da u javnosti izgrade pozitivan stav.
"Netanijahu je insistirao na bržim akcijama", izjavio je američki izvor za Axios.
Međutim, želja da se akcija ubrza dovela je Belu kuću u nezgodnu situaciju. Umesto da nedeljama grade pozitivan stav kod glasača, morali su da opravdaju napade nakon što su bombe već palo na Iran.
Pošto su Trump i Netanjahu sakrili plan za subotnji napad, mnogi američki građani bili su potpuno neinformisani i u zarobljenom položaju dok je Iran započeo odmazdne napade preko Zaliva.
Ministarstvo vanjskih poslova SAD‑a pokrenulo je hitnu evakuaciju za više od 1.500 američkih građana koji su tražili pomoć da napuste regiju.
Na pitanje novinara u utorak zašto nije postojao plan evakuacije, Tramp je odgovorio: „Pa, sve se desilo izuzetno brzo“.
Izraelski ambasador u Vašingtonu, Jejhel Laјter, nije želeo da iznese detalje poziva od 23. februara.
Tokom prošle godine radili smo bliže nego ikad sa našim partnerima u SAD na temu Irana i saglasni smo se oko opasnosti koju Iran predstavlja za Izrael, Sjedinjene Države i slobodni svet. Svako ko poznaje predsednika Trampa shvata da je on snažan lider koji je nemoguće kontrolisati", izjavio je ambasador.
U utorak je Trump takođe odbio sve sugestije da ga je Netanjahu podsticao na pokretanje napada.
"Pregovarali smo sa ovim ludacima i moje mišljenje je da će oni prvi napasti. Bio sam veoma uveren u to. Ako ništa drugo, možda sam naterao Izrael da se na to prisili", rekao je.
Bela kuća nije osporila izveštaj Axiosa.