Da li će Evropa učestvovati u ratu protiv Irana?
Britanski ministar odbrane John Hili izjavio je da su dva iranska projektila lansirana prema Kipru.
Iran je izveo osvetničke projektilе prema mediteranskom ostrvu Kipar, što je prvi put u toku ovog sukoba da je meta bila evropska zemlja sa britanskim vojnom bazom.
Strah od širenja konflikta na Bliskom istoku i uvlačenja Evrope u rat značajno je porastao. U međuvremenu, Grčka poslala je dve fregate na Kipar, navodeći da će ostrvo braniti „svim sredstvima“, a Evropska unija (EU) podržala svoju članicu.
Tenzije na Bliskom istoku dostigle su novi nivo nakon što je Iran ispalio projektilе ka Kipru. Dve bespilotne letelice usmerene prema britanskoj bazi RAF Akrotiri na Kipru u ponedeljak su „blagovremeno presretnute“, a prethodno je dron pogodio bazu tokom noći u nedelju bez žrtava i uz „minimalnu štetu“, izvještava BBC.
Britanski ministar odbrane Džon Hili potvrdio je da su u pravcu Kipra lansirana dva iranska projektila. Iako zvaničnici smatraju da projektili nisu bili usmereni direktno na britanske baze ili Kipar, incident je izazvao ozbiljne zabrinutosti oko bezbednosti u regionu, posebno u kontekstu velikog američko-izraelskog napada na Iran koji je potaknuo osvetničke udare u više zemalja, uključujući:
Ujedinjeni arapski emirati
Kipar nije bio na meta.
Predsednik Kipra Nikos Hristodulides izjavio je da je u nedelju, oko ponoći, baza u Akrotiriju pogođena dronom „šahed“. On je takođe naveo da je razgovarao sa britanskim premijerom Kirom Starmerom i da mu je on jasno i nedvosmisleno potvrdio da Kipar nije meta.
- Kipar se ne bavi i neće učestvovati ni u nijednoj vojnoj operaciji," izjavio je Hristodulides u ponedeljak.
Kipar je po napadu podigao nivo pripravnosti, odlučio da evakuira stanovnike Akrotirija i zatvori škole. Međunarodni aerodrom u Pafosu dobio je naređenje za hitnu i potpunu evakuaciju u ponedeljak popodne nakon otkrivanja neidentifikovanog drona u ograničenom vazdušnom prostoru objekta.
Na Kipru se u poslednjih nekoliko godina nastavila su napetost između grčkog i turskog dela ostrva, uz povremene sporazume o pomirenju i zajedničkim projektima. 1974. godine, nakon talibanskog udara na Grčku, Turska je okupirala severni deo Kipra, što je dovelo do podjele ostrva na dva nezavisna entiteta – Republiku Kipar (grčki) i Republiknu Severnu Kiparsku (turski). U poslednje vreme, međunarodna zajednica, uključujući EU i SAD, aktivno podržava dijalog između strana kako bi se postigao trajni mir. 2023. godine održani su brojne pregovore pod okriljem UN-a, a u 2024. godini objavljen je novi plan za potencijalnu reunifikaciju, koji uključuje zajedničku ekonomsku zonu i političku strukturu sa deljenim upravnim organima. Ipak, razlike u pristupima i nedostatak poverenja među lokalnim liderima ostaju glavni izazovi na putu ka stabilnom miru.
U ponoć u ponedeljak odjeknule su eksplozije na britanskoj bazi RAF Akrotiri na Kipru, nakon što su zvonili sirene. Na bazi se nalaze oko 2.000 članova osoblja i njihove porodice; prema kiparskim vlastima pretrpela je „ograničenu štetu“, a žrtve nisu prijavljene. Avioni su povučeni iz baze kao mera opreza. Po informacijama 'Skaj njuzu', u pitanju su bili avioni Tajfun ili F‑35.
U ponedeljak su oboreni dva drona, a osoblje baze dobilo je upozoravajuće poruke i aktivirale su sirene.
Portparol kiparske vlade Onstatinos Letimbiotis u ponedeljak izjavio je da su dve bespilotne letelice koje su se kretale prema britanskoj vazduhoplovnoj bazi Akrotiri na Kipru na vreme oborene, nekoliko sati nakon što je baza pogođena.
Koje su britanske prisutnosti na Kipru?
Britanija smatra Kipar strateški važnim ostrvom, jer mu omogućava brzo delovanje po celom Bliskom istoku.
Njihove letelice koriste bazu za praćenje regionalnih pretnji, pružanje podrške saveznicima i izvođenje odbrambenih patroli.
Londonska vlada upravlja stalnim vojničkim bazama na ostrvu, uključujući RAF Akrotiri.
Ovi objekti nisu privremeni; radi se o potpuno uspostavljenim britanskim suverenim teritorijama koje služe za vazdušne operacije, obaveštajne misije i druge aktivnosti vezane uz regionalnu bezbednost.
Kada je došla informacija da se iranske rakete kreću ka Kipru, kako izveštava „Sandej Gardijan“, britanski vojni zvaničnici odmah razmotrili da li su njihove baze bile planirane mete. Iako smatraju da rakete nisu direktno usmerene na njihove objekte, sama činjenica da su ispaljene u tom pravcu podstiče veću opreznost.
Tokom regionalnih sukoba, zemlje koje imaju zapadne vojničke baze često se suočavaju s neizravnim opasnostima.
Britanske vlasti su odlučile da evakuiraju bazu Akrotiri. Isto tako je evakuirana i baza Dekelija na istoku Kipra, dok su u američkoj bazi u Nikoziji izglasani alarmi zbog uzbune; podaci o evakuaciji nedostaju. Navodi se da će ostali britanski objekti na ostrvu nastaviti sa normalnim radom.
Molim Vas, pošaljite mi pasus koji biste želeli da izmenim.
Britanska vojska ne učestvuje u američko-izraelskim napadima na Iran, već „saradnja sa saveznicima u zaštiti britanskih i savezničkih interesa“ u Persijskom zalivu i oko Kipra, gde poseduje značajnu bazu. Hili je izjavio BBC‑u da Britanija, uprkos ne učestvovanju u napadima, deli isti cilj sa SAD‑om i drugim saveznicima u regionu – da Iran nikada ne bi trebalo da posjeduje nuklearno oružje.
- Ojačali smo britansku odbranu u regionu i aktivno učestvujemo u regionalnim odbrambenim operacijama, izjavio je Hili, navodeći da njihovi avioni rade iz baza u Kataru i Kipru te sprečavaju napade dronova na baze i saveznike.
Hili je naglasio da su dva projektila izbačena ka Kipru, ali nije verovao da su bila usmerena prema ostrvu.
- Prilično smo sigurni da nisu ciljani na naše baze - izjavio je on, naglašavajući da Iran reaguje na napade Amerike i Izraela „neselektivno“, udarajući civilne aerodrome i hotele, kao i vojne baze.
Po riječima Sandej Gardijana, to jednostavno implicira da Iranov odgovor na napad nije čvrsto regulisan i da bi mogao da utiče na zemlje koje nisu direktno uključene. Incidente poput ovog na Kipru mogu pojačati rizik od eskalacije, a Hili je već upozorio da je situacija „ozbiljna i pogoršava se“.
Kipar, koji trenutno vodi Evropsku uniju, posle incidenta odložio je ključni sastanak ministara EU zakazan za 2. mart, na kojem je proširenje trebalo da bude jedna od najvažnijih tema. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izrazila je snažnu podršku Kipru nakon napada, naglašavajući da je EU uz svoje članice spremna suočiti se sa bilo kojom pretnjom.
- Iako Kipar nije bio cilj, budimo jasni: kolektivno smo čvrsto i nedvosmisleno uz naše države članice protiv bilo kakve pretnje – rekla je ona.
U međuvremenu Grčka je najavila da će poslati dve svoje fregate na Kipar, jer je napad pokrenuo zajedničku odbrambenu doktrinu između obe zemlje. Na jednoj od tih fregata biće instaliran sistem protiv dronova „Kentaur“, a uz to će biti poslana i dva aviona F‑16.
Ministar odbrane Nikos Dendias izjavio je u ponedeljak da smo spremni da branimo Kipar svim mogućim sredstvima.
Pogledajte i – Amerikanci su upotrebili jezivo oružje.
Tokom operacije „Epski bes“, američke vojske prvi put su na terenu iskoristile novu balističku raketu PrSM, koja je naslednica sistema ATACMS.
Prema podacima CENTCOM-a (Centralne komande Oružanih snaga SAD), domet prve verzije rakete PrSM prelazi 500 kilometara, dok naprednije varijante mogu da dosegnu i do oko 800 kilometara.
Zvaničnici ističu da je uvedba PrSM-a deo modernizacije američkih raketnih kapaciteta, sa ciljem većeg preciznog i fleksibilnijeg rada u taktičkim i strateškim operacijama. Korišćenje ove rakete predstavlja značajan korak ka unapređenju sposobnosti dugometnih udarnih sistema SAD.
CENTCOM navodi da će PrSM u narednom periodu biti upotrebljen za obuke i borbene simulacije, dok se istovremeno razvijaju verzije sa povećanim dometom i unapređenim vođenjem.
Podsetimo se da su sukobi između SAD i Izraela protiv Irana na Zalivu već četvrti dan. Iran je započeo odmazdne napade na američke i izraelske ciljeve, a regionalni saveznici i militanse grupe u Libanu i Iraku učestvuju u borbama. Napadi obuhvataju raketne udare i dronove; ključne zone sukoba su Bahrain, obale Zaliva i strateški mostovi koji povezuju arapske zemlje. Situacija je proglašena otvorenim ratom, a američke i savezničke snage su u punoj borbenoj pripravnosti.
Pogledajte i: ko je tvrdoglavi čovek u centru iranske borbe za moć? Čini se da će Hamneijev omiljeni Arifi postati novi lider!
Smrt iranskog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneja, stavila je zemlju u središte neizvesne političke budućnosti, sa relativno nepoznatim imenom. Klerik Alireza Arafi, poznat po tvrdolinijskom pristupu, sada je jedan od tri člana privremenog komiteta zaduženog za popunjavanje praznine vlasti nakon smrti Hamneja.
Iran International, britanski medij koji objavljuje na persijskom jeziku, navodi da se u klerikalnim krugovima smatra da je Arafi potencijalni kandidat za najvišu državnu funkciju, ali van tih okruženja većina Iranaca jedva je čula za njega.
Mnogi iranski novinari i politički aktivisti u inostranstvu smatraju da će se na kraju Arafi pojaviti kao naslednik Hamneijeva. Ipak, nedovoljno transparentan proces nasleđivanja u Iranu ne nudi nikakve garancije.
Da bi postao vrhovni vođa, Arafija bi najpre morao da izabere odbor unutar Skupštine stručnjaka, organa koji odlučuje o sledećem lideru. Učesnici moraju biti najmanje dve trećine od 88 članova, a za izbor mu je potrebna podrška dve trećine prisutnih – oko 40 starijih klerika. Ništa od ovoga nije osigurano.
Hamneijev zaštitnik
U poslednjih dvadeset godina Arafi je bio jedan od najomiljenijih klerika Hamneije. Vrhovni vođa ga je podigao na visoke verske pozicije, obezbedio mu pristup značajnim finansijskim sredstvima i pomogao mu da napreduje u institucionalnoj hijerarhiji.
U privremenom veću nedostaje značajnog političkog iskustva. Predsednik Masud Pezeškijan, iako i on ima ograničeno iskustvo, javno je prepoznatljiviji. Glavni sudija Golamhosein Mohseni‑Ežei, bivši ministar obaveštajnih službi, jedina je iskusna politička ličnost u trojcu, ali retko se javno bavi politikom.
Jedina očigledna prednost Arafijeve je što, za razliku od druge dvojice, nije javno povezan s nasilnim gušenjem protesta koje je Hamnei naredio u januaru.
Arafijev uticaj uglavnom proističe iz njegovog vođstva Međunarodnim univerzitetom Al‑Mustafa, funkcije dekana seminara u Komu i članstva u Skupštini stručnjaka – pozicije koje je dobio ili podržao Hamnei.
Vrhovni vođa ga je pohvalio zbog ideja o širenju šiitskog uticaja na međunarodnoj sceni. Iako mu nedostaje političkog iskustva, poznat je po nepokolebljivoj lojalnosti prema Hamneiju i svom ideološkom svetonazoru. Smatra se tvrdolinijašem u pitanjima kao što su obavezni hidžab i zagovornik potpune primene šiitske jurisprudencije u upravljanju državom.
Poreklo imena Arafija.
Rođen 1959. godine u svešteničkoj porodici u Međbadu, blizu Jazde u centralnom Iranu, Arafijev uspon započeo je 2002. kada je Hamenei odobrio njegov predlog za osnivanje međunarodnog univerziteta za obuku šiitskih klerika širom sveta.
Ubrzo je proglašen za dekana institucije i dobio značajan budžet, što je stalna tema kritika ekonomista i novinara tokom godišnjih rasprava o budžetu. Al‑Mustafa danas posluje sa više od 80 podružnica u inostranstvu i obrazovano je preko 14.000 studenata, čime se Arafija stavlja u središte globalne klerikalne mreže.
Pod Hamneijem, Arafi je takođe bio član Vrhovnog saveta kulturne revolucije, jedan od dvanaest pravnika Saveta čuvara i ključni učesnik Skupštine stručnjaka – organa zaduženog za izbor narednog vrhovnog vođe.
Završetak jedne ere.
Smrt teheranskog diktatora Alija Hamneja potresla je Iran i region, uvodeći ih u osetljivu i do sada neviđenu fazu, dok masakri iz januara 2026. godine, u kojima je ubijeno više od 36.000 ljudi, još uvek ostavljaju duboke rane u društvu. Hamnei, koji je više od tri decenije bio ključni stub Islamske Republike, napustio je scenu u trenutku kada je sistem bio na visokom nivou pripravnosti, ekonomija pod pritiskom siromaštva, a društvo preplavljeno besom i tugom.
Njegova smrt označava kraj epohe kada je ideologija, represija, sigurnost i „otpor“ bili objedinjeni u jednoj ličnosti. Od sada Islamska Republika mora da se snalazi bez njega, suočena s atmosferom sumnje, straha i unutrašnjih sukoba.
POGLEDAJTE I – Izraelci su žestoko bombardovali Bejrut; dim je prekrio nebo!
Izrael je najavio da sprovodi napade na „vojne ciljeve“ u Teheranu i Bejrutu. Napadi su usmereni na „vojne ciljeve“ iranskog režima i Hezbolaha, podržanog od strane Irana, navelo je izraelsko ratno vazduhoplovstvo u izjavljujućem pismu utorkom ujutru.
Ranije je izraelska vojska izjavila da je napala iranske lance raketa i sisteme protivvazdušne odbrane koji se koriste za „gađanje aviona Izraelskog ratnog vazduhoplovstva“.
Izraelski avioni će, kako je navedeno, nastaviti da gađaju pokušaje naoružanja raketnih lansera, kao i položaje za dejstvo, lance raketa i balističke projektile.
Nekoliko sati ranije, Centralna komanda SAD je na X objavila da su američke snage „uništile komandne i kontrolne objekte Korpusa čuvara islamske revolucije, iranske kapacitete protivvazdušne odbrane, lokacije za lansiranje raketa i dronova, kao i vojne aerodrome“.
U međuvremenu, Iran je tokom noći nastavio da sprovodi vazdušne napade na američke saveznike u Zalivu.