Gojaznost među trogodišnjacima u Srbiji
Danas se dečija gojaznost sve češće javlja, dok je nekada bila rijetkost.
Trogodišnjaci u Srbiji sve češće dostižu težinu od 26 kilograma, a prosečna masa za taj uzrast se kreće između 10 i 15 kilograma, što ukazuje na ozbiljne posledice nezdrave ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti.
Deca od tri do četiri godine sve više dostižu prekomernu težinu koja je pre nekoliko godina bila tipična za školski uzrast. Mnoga deca čak nisu vagala ni kada su polazila u prvi razred. Na primer, pre deset godina prvači su težili između 15 i 25 kilograma, a danas nije neuobičajeno da prvaci teže 35 ili čak 40 kilograma.
Prekomerna telesna masa u tako ranoj dobi može uticati na rad srca, disanje, kičmu i motoričke sposobnosti, a dugoročno povećava rizik od dijabetesa i drugih zdravstvenih problema.
Ovi mališani, prema pedijatru dr Saši Milićeviću, imaju lošu ishranu – ne jedu kuvanu hranu već uglavnom brzu hranu iz restorana. Pored toga, teško ih je odvojiti od ekrana i motivisati.
U poslednjih nekoliko godina zabeležen je porast broja mališana koji već sa tri godine imaju telesnu masu koja se poklapa s onom koju deca imaju prilikom ulaska u prvi razred. Takva deca dolaze i kod mene; uvek upozorim roditelje da ozbiljno pristupe ovoj situaciji pre nego što bude kasno. Deca treba da jedu uravnoteženu hranu, a roditelji moraju da je nadgledaju. Preporučujem im posetu pedijatskom nutricionisti, jer je to zahtevna oblast s obzirom na to da se ne smeju izostavljati ključne namirnice. Prosečna težina za taj uzrast kreće se između 10 i 15 kilograma, a sve veći broj njih prelazi 20 kilograma – napomena od pedijatra Kurira.
Najpre je potrebno proveriti da li kod ovakvog deteta postoji neka bolest koja može uzrokovati gojaznost; po njegovim rečima, to se javlja veoma retko.
- Deca uglavnom postaju gojazna zbog loše ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti. Ako je uzrok neka bolest, ona se brzo otkriva, ali u većini slučajeva gojaznost predstavlja osnovu za druge bolesti. Nažalost, roditelji ne shvataju da je gojaznost bolest, a ne samo poremećaj. Često čujem: "Bio sam gojazan i oženio se!" Dakle, oni ne razumeju ozbiljno koliko to može izazvati brojne zdravstvene probleme kod dece.
Gojaznost kod dece nekada je bila retka, a sada se sve češće javlja, pa čak i bebe mogu biti preterano težak.
Beba koliko god da sisa, neće postati gojazna od majčinog mleka; problem se javlja kada se u velikim količinama daje veštačka formula. Mi pedijatri primetili smo povećanje broja gojazne dece u odnosu na prošle periode, što je očigledno. Ta deca su sporija, teško trče, a tokom trčanja im se butine taraju i nastaje iritacija; imaju psihološke probleme, povlače se u sebe i dodatno jedu. Drugo, ta deca se više zamaraju, što opterećuje kardiovaskularni sistem i srce, otežavajući disanje. To ne sme da se zanemari – navodi dr Milićević i dodaje:
Kod ovih dece je problem u kičmi, spušteni svod stopala, česti su ravni tabani i nejednačna visina ramena. Stalno se mora proveravati nivo šećera u krvi kako bi se sprečilo predijabetičko stanje, naročito ako roditelji imaju dijabetes. Trebalo bi ih usmeriti na plivanje ili folklor. Nije greška dece, već roditelja; oni veruju da će dete prevazići problem do puberteta.
Pored genetike, na gojaznost utiču i loša ishrana, unos šećera, konzumiranje gaziranih pića te nedovoljna fizička aktivnost.
Mnogo problema će se pojaviti kasnije.
Psiholog Jelena Manojlović naglašava da današnja deca sve manje igraju napolju, a sve se svodi na online igranje.
Roditelji rade puno, daju detetu telefon u ruke i misle da su time zauzeli njegovo vreme. Tradicionalni ručkovi i večere više ne postoje; umesto toga se jede pomfrit i pileći nuggeti, a deca obožavaju svu tu prerađenu hranu. Način na koji se hranimo formira se upravo u tim godinama kada bi trebalo da jedemo puno povrća i zelenih namirnica, ali je lakše naručiti i pojesti pljeskavicu. To donosi brojne probleme koje će deca osetiti tek kasnije – od slabljenog samopouzdanja do zdravstvenih problema, navela je ona za Kurir.