U analizi Skaj njuza pojašnjava se da se Senat sastoji od 100 članova, po dva iz svake države, koji služe šestogodišnji mandat - pri čemu se jedna trećina bira svake druge godine.

Da biste bili izabrani, morate da imate 30 godina, da budete državljanin SAD-a najmanje devet godina i da živite u državi koju predstavljate.

Zajedno s Predstavničkim domom, Senat čini dva doma u Kongresu. Teoretski, ta dva doma bi trebalo da sarađuju ​​na donošenju zakona, jer nijedan predloženi zakon ne može to da postane bez odobrenja oba doma.

Preuzimanje kontrole nad Senatom, kao i nad Predstavničkim domom, daje demokratama veći uticaj na zakonodavnu agendu, odnosno imaće više moći da se suprotstave predsedniku SAD Donaldu Trampu.

Ali stranka će takođe imati moć da vodi kongresne odbore, pokreće istrage i istrage u Kongresu, a mogla bi da glasa za opoziv Trampa po treći put, bez presedana.

Američki predsednik bi, međutim, i dalje mogao da vlada izvršnom naredbom, a može da zadrži i predsednički veto, za koji je rekao da očekuje da bi ga mogao koristiti "mesec ili dva" pre nego što postigne kompromise sa demokratama.

Za poništavanje predsedničkog veta potrebna je dvotrećinska većina i u Predstavničkom domu i u Senatu, što demokrate neće dobiti. Međutim, to ne zaustavlja loš publicitet koji može da proistekne iz prizora predsednika koji više puta poništava volju Kongresa.

Kako se navodi, Tramp će ostati predsednik, ali će se suočiti sa Kongresom u kojem demokrate kontrolišu oba doma, što će opozicionoj stranci dati mnogo jaču platformu za proveru njegove administracije.

Kongresmen Robert Garsija, vodeći demokrata u Odboru za nadzor i reformu vlade Predstavničkog doma, kaže da će "korupcija porodice Tramp" biti glavni fokus, kao i da će početi detaljna istraga o osobama povezanim sa Džefrijem Epstinom, ali i pitanja u vezi sa sukobom u Iranu i napadima na brodove u karipskom moru.

IZBORI

DEMOKRATE U SAD PREUZIMAJU KONTROLU NAD CELIM KONGRESOM: To za Donalda Trampa znači samo jedno, ne piše mu se DOBRO