Isplata novca nakon Uskrsa
Standard života se značajno poboljšava i za jednu od najslabijih grupa – korisnike invalidskih penzija.
Početak aprila donosi dugo očekivane finansijske novosti za najstarije građane. Hrvatski zavod za penzijsko osiguranje (HZMO) započinje isplatu penzija za mart, koje su prilagođene prema novoj stopi od 2,68 %.
Iako na prvi pogled ne izgleda kao značajan porast, ovo usklađivanje, bazirano na promenama cena i plata u drugoj polovini prošle godine, rezultiraće prosečnim povećanjem starosne penzije od 17 do 20 evra. Ključni aspekt je da će penzionerima uz veću penziju na račune stići i razlika za prva dva meseca ove godine. Odluka se primenjuje retroaktivno od 1. januara, pa će isplata u aprilu obuhvatiti i zaostatke za januar i februar, čime se jednokratno pojačavaju kućni budžeti.
Penalizacija se ukida.
Ipak, najveće olakšanje osetiće oni koji su bili primorani da odu u prevremenu penziju. Za približno 127.000 korisnika koji su u međuvremenu navršili 70 godina života, s prvim danima aprila konačno se ispravlja dugogodišnja nepravda. Zakonskim izmenama koje su stupile na snagu početkom godine, HZMO je bio dužan da po službenoj dužnosti do kraja marta uskladi njihova rešenja i ukine penalizaciju, odnosno trajno umanjenje penzije zbog ranijeg penzionisanja. Za ovu veliku grupu to znači prosečno povećanje od oko 56 evra mesečno, a prvi konkretni efekti ove važne promene biće vidljivi upravo u aprilskim isplatama.
Povećanje većih i invalidskih penzija.
Poboljšanje životnog standarda dostiže i jednu od najsitnije pogođenih grupa – korisnike invalidskih penzija. Otprilike 219.000 njih obuhvaćeno je povećanjem od čak 10 %, što u proseku znači dodatnih 74 evra mesečno. Ova mera, zajedno sa ukidanjem obaveznih kontrolnih pregleda, predstavlja značajan korak ka osiguranju dostojanstvene starosti i finansijske stabilnosti onih čija je radna sposobnost trajno oštećena. Za ovu grupu takođe važi da će prva povećana isplata stići u aprilu, uz uključene zaostatke od početka godine.
Opštine dele uskršnjicu.
Zakonska povećanja su bila obezbeđena za sve, ali praznični dodaci i popularne uskrsnice ponovo zavise od dobre volje i finansijskih mogućnosti gradova i opština. I ove godine slika je raznolika: dok su neki penzioneri dobili izdašne iznose, prema opoziciji čak 90 % njih nije primilo nikakvu pomoć. Najveće iznose su isplaćivali Sinj (do 150 evra), Biograd na Moru (135 evra) i Fažana (140 evra) za one sa najnižim primanjima. Veliki gradovi takođe su se uključili: Zagreb je dao 100 evra, Osijek do 120 evra, Rijeka 70 evra, a Split 60 evra; ali su stroga pravila imovinskog cenzusa ograničila pomoć na deo penzionerske populacije.
Političke pripreme i trajna rešenja
Isplata uskrsnica ponovo je pokrenula političke rasprave. Blok umirovljenika zajedno (BUZ) pozvao je Vladu da obezbedi univerzalnu, jednaku isplatu za sve penzionere, tvrdeći da trenutni model lokalnih samouprava nije pravičan i dovodi do segregacije. „To je klasična kupovina naklonosti birača i ozbiljna zloupotreba siromaštva“, izjavio je predsednik BUZ-a Milivoj Špika. S druge strane, Hrvatska stranka umirovljenika (HSU), koja čini deo vladajuće većine, smatra da su takvi zahtevi nerealni s obzirom na globalnu krizu. Oni podsećaju na svoje borbe za trajnije rešenje – godišnji dodatak na penziju koji je prošle godine iznosio šest evra po godini staža, a ove godine će se truditi da taj iznos bude najmanje deset evra.
Nova pravila rada i dodatnog staža
Pored podizanja iznosa, u 2026. godini uvedene su i promene koje omogućavaju penzionerima veću fleksibilnost. Najznačajnija inovacija je opcija da se radi puno radno vreme i u isto vreme prima 50 % penzije. Ovo pruža mogućnost onim koji su spremni da rade, da ostanu aktivni i da poboljšaju svoj domaći budžet. Opcija rada na pola radnog vremena – do 20 sati nedeljno – i dalje je dostupna, a penzija se ne smanjuje. Na duže staze, iznos budućih penzija će takođe zavisiti od odluke da se udvostruči dodatni staž za roditelje. Svakom rođenom ili usvojenom detetu sada se, umesto šest meseci, priznaju 12 meseci staža, čime se budućim generacijama omogućava lakši obračun.
Vlada je lansirala paket koji služi kao zaštita od inflacije.
Da bi se ublažili inflacioni pritisci, Vlada je predstavila deseti paket mera pomoći u vrednosti od 450 miliona evra. Ključna odluka za penzionere je da cene energenata ostanu nepromenjene u domaćinstvima sve do 30. septembra. Ovim se osigurava stabilnost troškova i sprečava dodatni cenovni šok koji bi dodatno opteretio građane. U okviru paketa nastavlja se isplata mesečnih vaučera od 70 evra za troškove energenata, namenjenih oko 125.000 socijalno najugroženih građana, čime se direktno pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija.