Isplivala tajna prepiska koja može da sruši Netanjahua
Netanjahuova vlada je još 2012. godine preuzela posredovanje u katarskim isplatama Gazi, koje su započele nakon što je Hamas silom preuzeo kontrolu nad palestinskom enklavom 2007
Dok su se izraelski birači spremali za današnje izbore, tamošnji premijer Benjamin Netanjahu pokušavao je u kampanji da se odbrani i distancira od jedne od najspornijih odluka svoje vlasti: odobrenja da Katar tokom više od decenije upumpa skoro dve milijarde dolara u Pojas Gaze pod kontrolom palestinske militantne grupe Hamas.
Do sada neobjavljeni poverljivi dokumenti do kojih je došao magazin "Tajm", uključujući pisma najviših izraelskih bezbednosnih zvaničnika katarskim liderima, otkrivaju da je Izrael ne samo ohrabrivao, već i igrao direktnu ulogu u šemi plaćanja koja je bila znatno šira nego što je Netanjahu ikada javno priznao.
Netanjahuova vlada je još 2012. godine preuzela posredovanje u katarskim isplatama Gazi, koje su započele nakon što je Hamas silom preuzeo kontrolu nad palestinskom enklavom 2007. Prema analizi dostavljenoj izraelskim ministrima, a koju je preneo list "Harec", Katar je do 2018. u Gazu poslao oko 1,1 milijardu dolara za humanitarnu pomoć, gorivo i plate službenika. Iste te godine, pošto su pojedini izraelski političari javno optužili Katar za finansiranje Hamasa, vlasti u Dohi zatražile su zvanične pisane garancije i potvrde dogovora koji je trebalo da spreči humanitarni kolaps među civilima.
Pismo koje bi Netanjahu rado spalio
Razmere izraelskog saučesništva u ovim transferima oslikava pismo iz 2020. koje je Josi Koen, tadašnji šef izraelske obaveštajne službe Mosad, poslao katarskom emiru Tamimu bin Hamadu Al Taniju.
"Ovo je zaista izuzetna prilika da izrazim našu duboku zahvalnost za humanitarnu pomoć koju je Katar proteklih godina obezbedio Pojasu Gaze. Nesumnjivo je da su ovi humanitarni napori odigrali presudnu ulogu u poboljšanju situacije u Gazi i očuvanju stabilnosti i bezbednosti u celom regionu", naveo je tada prvi čovek izraelske obaveštajne službe.
Šemu finansiranja podržavale su uzastopne izraelske vlade, palestinski predstavnici, administracije tadašnjeg i sadašnjeg predsednika Džoa Bajdena i Donalda Trampa, UN i evropske sile. Međutim, priliv novca iz Katara poprimio je potpuno drugačije značenje nakon 7. oktobra 2023, kada su teroristi Hamasa upali na jug Izraela, pobili oko 1.200 ljudi i kidnapovali 251 taoca. Najveći bezbednosni debakl u istoriji zemlje otvorio je mučno pitanje: da li je ova finansijska infuzija zapravo održala Hamas na vlasti i omogućila mu da izvede krvavi masakr?
"Ako je bilo koji cent stigao do Hamasa, odgovornost je isključivo na Izraelu"
U Dohi ne kriju ogorčenje optužbama izraelskih političara da je Katar finansirao najmasovnije ubistvo Jevreja od Holokausta.
- Sva naša finansijska pomoć Gazi išla je palestinskim građanima kroz mehanizme usaglašene sa izraelskim vlastima i međunarodnim partnerima. Novac, hrana, lekovi i gorivo prolazili su kroz teritoriju Izraela pre ulaska u Gazu. Katar ništa nije isporučivao direktno; mi smo obezbeđivali sredstva, a distribuciju su sprovodile agencije Ujedinjenih nacija u koordinaciji sa Izraelom. Ako je bilo koji cent stigao do Hamasa, odgovornost je isključivo na Izraelu, koji je taj sistem stvorio i njime upravljao - rekao je "Tajmu" portparol Međunarodne medijske kancelarije Katara.
Kritičari već godinama tvrde da je Netanjahu svesno održavao Hamas na vlasti kako bi Palestinci ostali trajno podeljeni između islamističkih militanata u Gazi i sekularnog Fataha koji pod vođstvom Mahmuda Abasa upravlja Zapadnom obalom. Time je, navode oni, zauvek sahranjena mogućnost jedinstvenog palestinskog rukovodstva i stvaranja nezavisne države.
Netanjahuova računica bila je cinična: novac će dati Hamasu "nešto što može da izgubi", što će ga držati pod kontrolom dok Izrael sklapa istorijske sporazume sa arapskim svetom ignorišući palestinsko pitanje. Umesto toga, baš u trenucima kada je Izrael bio na pragu istorijskog dogovora sa Saudijskom Arabijom, usledio je napad koji je zapalio ceo Bliski istok.
Dvostruka igra koja je razbesnela Dohu
Netanjahuov kabinet odbio je da komentariše ova saznanja.
- Bio je to ogroman politički promašaj rođen iz navodno dobrih namera, koji je održavalo nekoliko premijera. Ali Netanjahu je, bez ikakve sumnje, bio u samom epicentru: on je zagovarao i ubrzavao taj program, njegova vlada je njime upravljala, i danas kao društvo znamo da takvu grešku više nikada ne smemo ponoviti - izjavio je bivši visoki izraelski zvaničnik odbrane.
Ipak, Izrael je igrao dvostruku igru koja je razbesnela Dohu: javno su napadali Katar da finansira teroriste, a iza zatvorenih vrata preklinjali katarske emire da obnove uplate. Kako bi se osigurao, Katar je 2018. godine tražio crno na belo - potpisan trilateralni sporazum između Katara, Izraela i Ujedinjenih nacija.
Izraelska vlada bila je toliko rešena da održi finansiranje da su, kada je palestinski predsednik Mahmud Abas 2018. godine ukinuo isplate radnicima u Gazi, izraelski bezbednjaci lično u koferima prenosili katarski keš preko granice pravo u enklavu. Tadašnji ministar obrazovanja Naftali Benet javno je pobesneo nazvavši te isplate "reketom i plaćanjem za zaštitu", ali Netanjahu nije odustajao.
Prepiska do koje je došao "Tajm" otkriva da su Netanjahuovi najbliži saradnici u tajnosti činili sve da spasu dogovor.
Samo dve nedelje pre masakra 7. oktobra, aktuelni direktor Mosada Dejvid Barnea lično je otputovao u Dohu i molio Katar da produži finansiranje za još dva meseca. Katarski domaćini su pristali, ali su ga upozorili da je to poslednji put jer su tenzije sa desničarskim ministrima u Izraelu prešle svaku granicu. Izraelci su verovali da time kupuju vreme i drže kontrolu nad situacijom. Tajming je bio fatalan - 14 dana kasnije, Hamas je pokrenuo napad.
Optužbe na račun Netanjahua dodatno potkrepljuju njegove reči iz 2019, kada je na zatvorenom sastanku poslanika partije Likud izjavio: "Svako ko želi da spreči stvaranje palestinske države mora da podrži jačanje Hamasa i prebacivanje novca Hamasu. To je deo naše strategije - da izolujemo Palestince u Gazi od onih na Zapadnoj obali".
Netanjahu je ove navode potom demantovao, tvrdeći da je želeo samo da spreči epidemije i humanitarni kolaps. Međutim, izraelska javnost je na nogama, naročito zbog afere "Katargejt", gde se Netanjahuovi najbliži saradnici sumnjiče da su čak i mesecima nakon 7. oktobra uzimali novac od Katara kako bi vodili kampanju u korist te zalivske monarhije.