Ivan Ristić o snežnim padavinama u novembru 2026. godine
Već prvog dana vikenda zima će pokazati zube
Nakon dugotrajnog i izrazito sušnog perioda, jesenje vreme donosi seriju dinamičnih meteoroloških obrta praćenih čestim padavinama, naglim promenama vazdušnog pritiska i stalnim smenama toplih i hladnih vazdušnih masa. Dok snažna južna strujanja sa Mediterana podižu živu u termometru i stvaraju privid ranog proleća, sa severa kontinenta već se naziru hladni prodori koji najavljuju postepeni prelazak u pravi zimski režim.
Meteorolog Ivan Ristić je najavio da se u atmosferi dešavaju krupna pomeranja koja donose pravu vremensku klackalicu. Pod uticajem ciklona iz Đenovskog zaliva i izraženog južnog strujanja, stiže osetno topliji vazduh. Kao danas, i u petak maksimalne dnevne temperature dostići će prolećnih 20 do čak 24 stepena. Ipak, toplo vreme neće potrajati jer se već u petak očekuje približavanje hladne mase sa severa kontinenta.
Nagli pad temperature i sneg na planinama
Kratkotrajno proleće biće naglo prekinuto prodorom hladnog vazduha.
- U petak nam stiže polarni front koji se spušta preko severne i srednje Evrope, ali još uvek jaki jugozapadni vetrovi ne dozvoljavaju da taj hladan vazduh u punoj snazi odmah preplavi Balkansko poluostrvo - kaže Ristić.
Ipak, već prvog dana vikenda zima će pokazati zube. Tokom subote u celoj Srbiji biće osetno hladnije, a temperatura će se kretati između 5 i 10 stepeni. Zahlađenje će doneti i konkretne zimske padavine u višim predelima.
- Na planinama će padati sneg, a granica padavina biće znatno niža nego što se prvobitno mislilo, između 800 i 1.000 metara, pa se sneg očekuje na Tari, Zlatiboru, Divčibarama i Kopaoniku - najavio je Ristić.
Otopljenje od Đurđica i kratak predah od kiše
Nakon ovog prolaznog zahlađenja tokom vikenda, sledi novi obrt. Od ponedeljka, 16. novembra, baš na dan slave Đurđic, Srbija ponovo ulazi u topliji, ali izuzetno nestabilan period. Početkom naredne sedmice temperature ponovo skaču i biće oko 15 do 16 stepeni.
Kiša će povremeno padati gotovo svakodnevno, nastavljajući kišovitu seriju kakva odavno nije zabeležena u novembru. Ipak, sredinom sedmice nazire se kratak predah.
- Pregledom modela primetio sam da je 19. novembar interesantan datum, jer tog dana deluje da će nastupiti pauza od padavina, dok već 20. novembra ponovo kreće kiša uz postepeni pad temperature - kaže Ristić.
Povratak polarnog fronta na Aranđelovdan i snežni pokrivač
Prava prekretnica i završetak toplog talasa stižu tačno na prelazu u treću dekadu meseca. U subotu, 21. novembra, na Aranđelovdan, polarni front se vraća na naše područje i označava definitivan kraj toplijeg vremena.
- Treća dekada novembra biće jako interesantna jer slabe zapadni vetrovi u stratosferi iznad južne polovine Evrope, čime se širom otvara put prodorima hladnog vazduha sa severa i severoistoka - objavio je Ristić.
Polarni front će se u trećoj dekadi zadržavati južnije od "bečkih vrata", što otvara mogućnost za prave zimske uslove. Prema proračunima meteorološkog modela IRIE AIFS, priliv još hladnije vazdušne mase sa krajnjeg severa Evrope doneće zimske padavine i u niže krajeve. Oko 25. novembra postoje velike šanse da vidimo prve pahulje u gradovima, dok modeli najavljuju i formiranje snežnog pokrivača. Ristić dodaje da se krajem novembra i početkom decembra prve pahulje očekuju i u Beogradu.
Klimatski obrti, toplotna ostrva i zimski izgledi
Ovakve nagle promene direktna su posledica globalnih atmosferskih poremećaja. Ristić je podsetio da je Balkan postao pravo toplotno ostrvo. Na Balkanu je temperatura u proseku viša za 4 do 5 stepeni u odnosu na normale, dok je u Americi to povećanje svega 0,5 stepeni. Uz to, snažan fenomen El Ninjo na Pacifiku i geotermalni procesi o kojima Ristić priprema naučni rad sa profesorom Aleksandrom Valjarevićem utiču na neuobičajeno ponašanje atmosfere.
Govoreći o nekadašnjim zimama, Ristić se osvrnuo na vremena kada je košava ledila sve pred sobom. Nekada je temperatura na beogradskom aerodromu padala i na -21 stepen.
Kada je reč o nastavku sezone, Ristić kaže da decembar donosi smirivanje vremena uz češću pojavu magle, mraza i povišene koncentracije zagađujućih čestica, dok se glavnina snežnih padavina prema trenutnim najavama očekuje tek početkom januara.