U turskom jeziku postoji samo jedna srpska reč – Božić.
Zbog višestoljetne turske vladavine na Balkanu, srpski jezik sadrži mnogo turcizama – reči preuzete iz turskog jezika.
Uticaj turskog jezika na srpski i danas se oseća, čak i vekovima nakon pada Osmanskog carstva. Mnoge reči koje svakodnevno koristimo potiču upravo iz turskog, ali je znatno manje poznato da se desio obrnuti proces – jedna srpska reč je postala stalna u turskom jeziku.
To nije samo obična reč; to je naziv jednog od najvažnijih hrišćanskih praznika.
Kako su turcizmi postali sastavni deo naše svakodnevice.
Zbog višestoljetne turske vladavine na Balkanu, srpski jezik je obogaćen turcizmima – rečima preuzetim iz turskog jezika. Sličan uticaj primećuje se i u grčkom, bugarskom, makedonskom i jermenskom jeziku, koji su takođe razvijali pod okriljem Osmanskog carstva. Procene ukazuju da je tokom tog perioda u srpski jezik ušlo više od šest hiljada turskih reči. Iako su mnoge od njih vremenom izostale iz upotrebe, smatra se da se i danas aktivno koristi oko tri hiljade turcizama.
Reči koje koristimo, ali o njima nismo svesni.
Burek, budala, bašta, ćup, džep, džem, džin, majmun, pamuk, papuče, pare, pita, rakija, sanduk, torba, top i zanat – to su samo neki primeri reči koje su toliko ukorenjene u naš jezik da se doživljavaju kao domaće.
Kada su Turci pozajmljivali reči iz drugih jezika.
Viševekovni suživot različitih naroda prouzročio je da i turski jezik preuzme određene slovenske izraze. Neki domaći lingvisti tvrde da ih je bilo čak 1.000, ali u stvarnosti se većina danas koristi veoma retko ili je potpuno nestala iz savremenog govora.
Većina zadržanih termina vezana je za upravljanje, zakonodavstvo i rudarstvo. U svakodnevnom turškom govoru preostale su samo neke riječi slovenskog porekla, kao što su kralj, kraljica, četa, višnja i kosa (u smislu alata).
Međutim, razmena nije bila jednostrana.
Jedina reč za koju nema sumnje.
Ipak, jedino za jednu reč možemo sa sigurnošću tvrditi da je srpskog porekla – Božić.
U turskom jeziku ovaj izraz izgovaraju kao „Bodžuk“ i koristi se isključivo za pravoslavni Božić koji se obeležava 7. januara. Postoji reč Noel, ali ona označava Božić koji se slavi 25. decembra.
Kada Turci izgovaraju „Bodžuk“, jasno je da se radi o prazniku rođenja Hrista po julijanskom kalendaru, čime ova reč postaje jedinstveni srbizam koji je i danas prisutan u turskom jeziku.