Jozef Mengele ubio decu
Prema procenama, ukupan broj umrlih iznosi otprilike 400.000 ljudi.
Jozef Mengele, zloglasni nacistički lekar poznat i pod nazivom „Anđeo smrti“, zapamtio se kao jedna od najmračnijih figura Holokausta. Njegovo delovanje u koncentracionom logoru Aušvic, gde je bio uključen u selekcije i sprovodio nehumane medicinske eksperimente nad zatvorenicima, učvrstilo ga je kao jednog od najpoznatijih počinilaca nacističkih zločina. Iako je ostavio trag razmera zla, Mengele nikada nije izložen pravdi.
Nakon poraza nacističke Nemačke 1945. godine, uspeo je da pobegne u Južnu Ameriku. Godinama je živeo u Argentini, a potom u Paragvaju i Brazilu, skrivajući se uz pomoć mreže saradnika. Umro je na današnji dan 1979. godine u dobi od 67 godina, nakon moždanog udara dok se kupao na brazilskoj plaži. Njegov identitet zvanično je potvrđen tek 1992. godine DNK analizom, u kojoj je učestvovao i njegov sin Ralf Mengele.
Jozef Mengele bio je nemački SS oficir i lekar poznat po svojim zločinima u koncentracionom logoru Auschwitz, gde je sprovodio brutalna eksperimenta na zatvorenicima.
Za razliku od popularnih prikaza koji ga predstavljaju kao ludog naučnika bez ikakvog naučnog osnova, stvarnost je daleko uznemirujuća. Mengele je bio visoko obrazovan lekar i medicinski istraživač, doktor fizičke antropologije, ratni veteran i saradnik nekih od najuglednijih nemačkih naučnih institucija tog vremena. Njegov rad u Aušviku bio je deo šireg sistema nacističke „nauke“, koji je služio ideologiji rasne nadmoći.
Njegovi zločini predstavljaju ultimativni primer opasnosti nauke bez etike, kada se ona koristi kao opravdanje za progon, diskriminaciju i masovno ubistvo.
Od cenjenog studenta do nacističkog doktora
Jozef Mengele rođen je 16. marta 1911. godine u bavarskom gradu Gincburgu, iz bogate porodice. Studirao je medicinu i fizičku antropologiju te je doktorirao na Univerzitetu u Minhenu 1935. godine. U 1937. započeo je rad na Institutu za naslednu biologiju i rasnu higijenu u Frankfurtu pod mentorstvom Otmara fon Feršura, jednog od vodećih genetičara tog perioda.
Tokom studija i naučnog rada prihvatio je pseudonaučni koncept biološkog rasizma, koji je postao osnova nacističke ideologije. Verovao je da su Nemci biološki superiorni i da država ima pravo da eliminiše „nepoželjne“ – kroz prisilnu sterilizaciju, zabranu brakova i kasnije fizičko uništavanje.
U 1938. godini, pridružio se nacističkoj partiji i SS‑u.
Istočni front i put ka Aušviku
Mengele je 1940. upisan u nemačku vojsku, a ubrzo se dobrovoljno prijavio na medicinsku službu Waffen-SS. Tokom borbi na Istočnom frontu bio je svedok, ali i učestvovao u brutalnim akcijama u kojima su ubijene hiljade jevrejskih civila. Za svoju uslugu dobio je Gvozdeni krst i unapređen u čin SS kapetana.
U maju 1943. godine raspoređen je u Aušvic, najveći nacistički logor smrti. Postoje indicije da je sam tražio to mesto, jer mu je omogućavalo neograničen „istraživački materijal“.
„Anđeo smrti“ i izbori za gasne komore.
Mengele je u Aušvicu bio jedan od lekara zaduženih za selekcije – odlučivanjem ko je sposoban za prisilni rad, a ko će odmah biti poslat u gasne komore. Deca, stariji, bolesni i iscrpljeni gotovo bez izuzetka biće poslati u smrt.
Zatvorenici su ga nazvali „Anđelom smrti“, jer je jednim pokretom ruke odlučivao o životu ili smrti. Preživeli pričaju da je strah nastajao kada se pojavio.
Eksperimentiranje bez granica.
U Aušviku je Jozef Mengele sprovodio medicinske eksperimente čija brutalnost i odsustvo etike prevazilaze čak i standarde nacističkih logora smrti. Kao SS doktor posedovao je potpunu moć nad zatvorenicima, koje nije smatrao ljudima već „istraživačkim materijalom“.
Njegove žrtve uglavnom su bili Jevreji i Romi, naročito deca, blizanci i osobe sa urođenim telesnim anomalijama. Eksperimenti su se sprovodili bez pristanka, objašnjenja ili anestezije, a često su završavali smrću.
Mengele je bio opsednut genetikom i naslednim osobinama. Na blizancima je sprovodio detaljna merenja tela, uzimajući ogromne količine krvi, ubrizgavajući razne hemijske supstance i izazivajući veštačke bolesti kako bi pratio njihov tok. U mnogim slučajevima, kada bi jedan blizanac umro, drugi je namerno ubijao da bi se izvršile uporedne obdukcije. Njihovi organi, krv i telesni delovi slani su u Nemačku, na Institut za antropologiju, ljudsku genetiku i eugeniku.
Eksperimenti na deci dovodili su do posebne ishrane. Preživeli svedoče da je Mengele bio prijateljski nastrojen, donosio im čokoladu i igračke, nazivao se „Ujak Mengele“, a potom ih podvrgavao užasnim zahvatima. Deci su u oči ubrizgavane hemikalije i mastilo u pokušaju da se promeni boja očiju, što je dovodilo do teških infekcija, slepila i smrti. Mnogi mališani su trpeli operacije bez anestezije, uključujući amputacije, vađenje organa i zahvate na kičmi i glavi.
Zatvorenici su namerno povređeni ili infikovani opasnim bolestima kako bi se istraživao razvoj infekcije. U nekim slučajevima obavljale su se nepotrebne transfuzije krvi, pa čak i među zatvorenicima različitih krvnih grupa, što je dovodilo do teških reakcija i smrti. Mengele je takođe sprovodio pseudo-medicinske procedure, uključujući prisilnu sterilizaciju i eksperimentisanje sa promenom pola.
Svedočanstva ukazuju i na ubistva koja su izvršena isključivo radi „istraživanja“ – zatvorenici su ubijani injekcijama ili poslati u gasne komore kako bi njihova tela bila sekirana. Mengele je lično birao žrtve sa patuljastim rastom, gigantizmom, deformitetima ili heterohromijom (različitom bojom očiju), koje je nakon „ispitivanja“ slao u smrt, a njihove posmrtne ostatke prosleđivao kolegama u Nemačkoj.
Jedan od preživelih je opisao kako su deca vrištala dok su im igle zabijane u telo, kako su se otimale dok su uzimani uzorci krvi iz arterija i kako su bile prisiljene da izdrže bolne procedure. Mnogi od njih nisu preživeli eksperimente, a oni koji jesu nosili su trajne fizičke i psihičke posledice.
Prema procenama, ukupno je odgovoran za smrt otprilike 400.000 ljudi.
Sin Jozefa Mengelea izjavio je: „Nikada ne bih izdao oca“.
Mengeleov sin Ralf, danas penzionisani nemački advokat, javno je govorio o ocu tek decenijama kasnije. Priznao je da je znao gde se njegov otac krije, ali da ga nikada ne bi prijavio.
“Ako sam imao mogućnost izbora, izabrao bih drugog oca“, rekao je Ralf, navodeći da nikada nije razumeo razloge očevih zločina niti ih pokušava opravdati.
Pridružio se izradi biografije o Mengeleu, insistirajući da deo prihoda ide preživelim žrtvama nacističkih eksperimenata.
Smrt bez pravednosti.
Iako su ga decenijama tražile Nemačka, Izrael i druge zemlje, Jozef Mengele nikada nije uhapšen. Umro je slobodan, bez kajanja i bez sudske presude. Njegov život u bekstvu postao je simbol neuspeha međunarodne zajednice da kažnjava zločine nacizma.