Do kada važi rok za legalizaciju objekata?
Da biste podneli zahtev za legalizaciju po Zakonu „Svoj na svome“, morate imati važeću ličnu kartu ili pasoš.
Rok za podnošenje prijave o bespravnim objektima prema Zakonu o posebnim uslovima evidentiranja i upisa prava svojine na nepokretnostima, poznatom kao „Svoj na svome“, istekaće u nedelju, 8. februara, ponoć. Iako je postupak prijave započeo još 8. decembra, mnogi građani i dalje postavljaju pitanja o tome ko ima pravo da podnese prijavu, šta se dešava ukoliko se to ne uradi na vreme i da li postoji obaveza plaćanja poreza u retroaktivnom periodu.
Potrebna je dokumentacija.
Za podnošenje zahteva za legalizaciju u skladu sa Zakonom „Svoj na svome“ potrebno je priložiti važeću ličnu kartu ili pasoš, kao i bilo koji dokaz o vlasništvu – kupoprodajni ugovor, ugovor o poklonu, ostavinsko rešenje ili sudsku presudu. Pored toga, treba navesti broj katastarske parcele, podatke o objektu (vrstu, površinu i spratnost) i izjaviti pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su svi navedeni podaci tačni. Zahtev se može podneti čak i ako je objekat izgrađen na tuđem zemljištu.
Koji je iznos za legalizaciju?
Cena legalizacije varira od 100 do 1.000 evra, a u dinarskoj vrednosti zavisi od lokacije i zone objekta.
- Ekstra zona: 1.000 evra. - Prva zona: 800 evra. - Šesta i ostale zone: 100 evra.
Gradovi koji imaju više od 100.000 stanovnika, među kojima je i Čačak.
- Ekstra (prva) zona: 500 evra - Druga zona: 250 evra - Četvrta i ostale zone: 100 evra
Gradovi i opštine sa populacijom između 50.000 i 100.000 stanovnika.
Ekstra i prva zona koštaju 300 evra, dok treća i ostale zone iznose 100 evra.
Manje opština i sela
- Jedinstvena taksa: 100 evra.
Za magacine, skladišta, pomoćne, ekonomske i proizvodne objekte površine do 500 m² ne plaća se naknada, dok se za objekte većih od 500 m² naplaćuje 10 evra po kvadratnom metru.
Plaćanje naknade se izostavlja za primaoce socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borce, samohrane roditelje i porodice koje imaju troje ili više dece, pod uslovom da je to njihova jedina nekretnina u kojoj žive.
Pravila i ograničenja
Objekti koji se mogu legalizovati bez prepreka obuhvataju one izgrađene bez dozvole, one čija je dozvola istekla, kao i one za koje investitor nikada nije dobio upotrebnu dozvolu. Takođe će biti uključeni objekti u ranijem postupku ozakonjenja i oni koji su izgrađeni u periodu kada zakonska dozvola nije bila obavezna.
Postoje i kategorije koje nikada neće moći da se upišu, a u njih spadaju objekti iz prve zone zaštite prirodnog dobra, javni objekti koji su privenuti nameni, kao i oni iz zone zaštite kulturnog dobra. Međutim, neophodno je da su ti objekti vidljivi na satelitskim snimcima Agencije za prostorno planiranje i urbanizam.
Postoje i objekti koji se mogu upisati samo uslovno, na primer u drugoj zoni zaštite prirodnih dobara, zaštitnim pojasevima ili zonama infrastrukture, kao i neki objekti u javnoj svojini koji nisu priveni određenoj nameni.
Šta se dešava s objektima koji se ne legalizuju?
Posebnu pažnju privlači pitanje neuknjiženih objekata za koje do isteka roka 8. februara nije podnet nikakav zahtev za upis. Prema važećim propisima, ova oblast je već regulisana postojećim zakonskim i podzakonskim aktima.
Sankcije za nelegalnu gradnju su višestruke – od krivične odgovornosti do uklanjanja objekata, izjavio je advokat Nikola Premović za Biznis Kurir. Napomenuo je da novi Zakon o posebnim uslovima evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima predviđa i situacije u kojima, zbog nepredavanja prijave, pravo svojine upisuje se u korist Republike Srbije.
Objekti na kojima nije podneta prijava za upis, pitanje se već reguliše postojećim zakonima i propisima.
Da li je moguće kasnije osporiti ovakav upis?
Kada se postavlja pitanje da li pojedinac može naknadno dokazati svoje vlasništvo pred sudom, Premović naglašava da to pravo zaista postoji, ali da je ishod postupka uslovljen nizom okolnosti.
Prema važećim propisima, vanknjižni vlasnik ili držalac ima pravo da dokaže svoje pravo na svojinu pred sudom. Ishod eventualnog spora zavisi od više faktora, uključujući:
Da li je objekat izgrađen u zabranjenoj zoni javne svojine? Da li se nalazi na tuđem zemljištu? Postoje li sporni suvlasnički odnosi?
U ovakvim okolnostima, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam može doneti odluku da uslovi za upis nisu zadovoljeni i uputiti podnosioca prijave na parnični postupak pred nadležnim sudom.
Rok je do oktobra, uz opravdanje.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da će građani koji iz opravdanih razloga ne stignu da prijave nepravilne objekte na osnovu zakona „Svoj na svome“, imati mogućnost da to urade do 24. oktobra.
Kao što je objasnila, dozvoljeni razlozi obuhvataju zdravstvene probleme, odsustvo iz zemlje ili slične okolnosti.
Da li se obračunava porez na imovinu za prethodne periode?
Jedna od najčešćih dilema građana je strah da će nakon upisa prava svojine biti obračunat porez na imovinu unazad pet godina. Iz nadležnih institucija naglašavaju da je u pitanju netočna interpretacija zakona.
Kao što je objasnено, upis prava na svojinu i obračun poreza na imovinu nisu direktno povezani. Vlasnici objekata izgrađenih bez odgovarajuće dozvole do sada su bili dužni da plate porez, što većina od njih već uradila.
Cilj Zakona o upisu nije retroaktivna naplata poreza, niti država te nameru ima. Samo pošto je neko upisan prema zakonu „Svoj na svome“, ne podrazumeva automatski obračun poreza za prethodne godine.
Ipak, nadležni naglašavaju da zahvaljujući postojećim vazdušnim snimcima gotovo svih objekata u Srbiji postoji mogućnost utvrđivanja njihove površine i spratnosti. To znači da za nepokretnosti koje nisu prijavljene porezu niti evidentirane, porez može biti obračunat bez upisa prava svojine, u skladu sa važećim propisima, uključujući prethodnih pet godina.
RGZ i nadležna ministarstva naglašavaju da građani nemaju razloga da odlažu prijavu iz straha od retroaktivnog poreza, jer je cilj zakona regulisanje imovinsko-pravnog statusa objekata, a ne dodatno finansijsko opterećenje onih koji žele legalizovati svoju imovinu.
Izgradnja nadogradnje na objektu nakon legalizacije.
Nakon što uspešno završe postupak formalizacije (legalizacije) svojih objekata, mnogi vlasnici nekretnina u Srbiji postavljaju novo pitanje: da li je time iscrpljena mogućnost daljeg proširenja stambenog ili poslovnog prostora? Najčešća dilema se odnosi na to da li se na već formalizovanom objektu mogu naknadno izgraditi dodatni spratovi ili terase.
Odgovor je da, ali isključivo uz strogo poštovanje važećih zakona i urbanističkih propisa. Ukoliko vlasnik planira proširenje već legalizovanog objekta, zakon to dozvoljava, ali ne kroz pojednostavljeni postupak. Svaka nova gradnja mora proći potpunu, redovnu proceduru za dobijanje građevinske i upotrebne dozvole.
Za dobijanje saglasnosti za dogradnju potrebno je zadovoljiti dva ključna uslova – urbanističke parametre i projekat postojećeg stanja. Na taj način se garantuje da svaka kasnija intervencija bude u skladu sa propisima, a takođe ispuni sve bezbednosne zahteve kako za korisnike objekta, tako i za širu zajednicu.