Ko će voditi pregovore između Irana i SAD‑a?
Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovaralo na postavljena pitanja u vezi ovog saopštenja.
Pakistan je nedeljom najavio da će uskoro organizovati pregovore između SAD i Irana, ali još uvek nema zvanične potvrde iz Vašingtona ili Teherana, a nije jasno da li će se sastanci održati direktno ili indirektno.
"Pakistan je izuzetno zadovoljan što su Iran i SAD izrazili poverenje u pakistansko posredovanje", izjavio je ministar spoljnih poslova Isak Dar u televizijskom obraćanju nakon sastanka visokih diplomata Turske, Egipta i Saudijske Arabije u Islamabadu. Dar je naglasio da će se razgovori održati u narednim danima.
Dar je izjavio da su ministri podržali mirovne napore Pakistana, a očekuje se da će se ponovo sastati u ponedeljak kako bi razgovarali o okončanju mesec dana dugog rata. Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na pitanja vezana za ovu izjavu.
Pakistan je postao posrednik zahvaljujući relativno dobrim odnosima sa Washingtonom i Teheranom. Pakistanski zvaničnici su izjavili da se njihovi javni napori pokrenuli nakon nedeljnog perioda tihe diplomatije, ali nisu pružili mnogo detalja.
U međuvremenu, predsednik iranskog parlamenta Muhamed Bager Kalibaf je odvratio razgovore u Pakistanu kao „masku“, nakon što je na Bliski istok stiglo oko 2.500 američkih marinaca obučenih za amfibijska iskrcavanja. On je izjavio da iranske snage „čekaju dolazak američkih trupa na kopno kako bi ih spalile i zauvek kaznile njihove regionalne partnere“, prenose državni mediji.
Premijer Benjamin Netanjahu u Izraelu najavio je da će vojska proširiti operaciju na Liban, šireći „postojeći bezbednosni pojas“ na južnu granicu te zemlje, dok se fokusira na militantnu grupu Hezbolah koju podržava Iran. Detalji nisu objavljeni.
Rat je ugrozio globalne zalihe nafte, prirodnog gasa i đubriva te poremetio vazdušni saobraćaj. Iranska kontrola nad strateškim Ormuskim moreuzom uzdrmala je tržišta i cene, a sada bi ulazak jemenskih pobunjenika Huta, koje podržava Iran, mogao da ugrozi plovidbu na još jednom ključnom plovnom putu – morezu Bab el-Mandeb koji vodi ka Crvenom moru.
„Ne možemo predvideti kada bi naši domovi postali meta“, izjavio je 71‑godišnji Razak Sagir al‑Musavi, opisivši neprekidne vazdušne napade dok su Iranci koji se kreću prema Iraku zatražili od Sjedinjenih Država da okončaju rat. „Definitivno se plašim.“
U ratu koji je započeo američkim i izraelskim udarcima na Iran, više od 3.000 ljudi izgubilo je život; to je izazvalo iranske napade na Izrael i susedne arapske države Zaliva. Konflikt se nastavlja i u digitalnom prostoru.
Pakistan je domaćin ministara Saudijske Arabije, Turske i Egipta.
Pakistan je izjavio da su se ministri spoljnih poslova sastali u Islamabadu bez prisustva SAD ili Izraela, nekoliko dana nakon što je SAD ponudila Iranu akcionu listu od 15 tačaka kao okvir za mogući mirovni sporazum.
Egipatski ministar Badr Abdelati je izjavio da sastanci imaju za cilj otvaranje direktnog dijaloga između SAD i Irana, koji su uglavnom komunicirali preko posrednika. I ovaj rat, kao i prošlogodišnji dvanaestodnevni sukob, počeo je tokom rundi indirektnih pregovora.Egipatski ministar Badr Abdelati je izjavio da sastanci imaju za cilj uspostavljanje direktnog dijaloga između SAD i Irana, koji su uglavnom komunicirali preko posrednika. I ovaj rat, kao i prošlogodišnji dvanačani sukob, počeo je tokom rundi indirektnih pregovora.<|channel|>commentary<|channel|>assistant
Iranski zvaničnici odbacili američki okvir i javno odvratili ideju o pregovorima pod pritiskom. Međutim, Press TV, engleski ogranak iranske državne radio‑televizije, izveštavao je prošle nedelje da je Teheran sastavio sopstveni pettačkasti predlog koji navodno zahteva obustavu ubistava iranskih zvaničnika, garancije protiv budućih napada, reparacije i ostvarivanje suvereniteta nad Ormuskim tesncem.
Iran je ublažio neka ograničenja za komercijalne brodove na morezu i kasno u subotu pristavši da dozvoli prolaz još 20 pakistanskih brodova. To „šalje jasan signal da Iran ostaje otvoren za poslovanje sa svetom, pod uslovom da Sjedinjene Države odustanu od prisile“, rekao je Asif Durani, bivši ambasador Pakistana u Iranu.
Savetnik Ujedinjenih Arapskih Emirata, Anvar Gargaš, pozvao je da svako rešenje rata obuhvati „jasne garancije“ da se iranski napadi na susede neće ponoviti. On je naglasio da je iranska vlada postala „glavna pretnja“ bezbednosti Persijskog zaliva i zatražio obeštećenje za napade na civilnu infrastrukturu.
Iran preti da izvrši uzvratne napade na izraelske i američke univerzitete.
Iran je u nedelju upozorio na mogućnost eskalacije nakon što su izraelski vazdušni napadi pogodili nekoliko univerziteta, uključujući one koje Izrael navodi da se koriste za nuklearno istraživanje i razvoj. Briga oko iranskog nuklearnog programa ostaje srž tenzija.
Paravojna Iranska revolucionarna garda upozorila je da će Iran smatrati izraelske univerzitete i ogranke američkih univerziteta u regionu "legitimnim metama" osim ako se ne daju bezbednosne garancije za iranske univerzitete, preneli su državni mediji. Američki koledži imaju kampuse u Kataru i UAE, uključujući univerzitete Džordžtaun, Njujork i Nortvestern.
Ako američka vlada želi da njeni univerziteti u regionu budu zaštićeni, trebalo bi da osudi bombardovanje iranskih univerziteta do ponedeljka u podne", navela je Garda u saopštenju.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, Esmail Bagai, izjavio je u subotu da su pogođene desetine univerziteta i istraživačkih centara, među kojima se nalaze Iranski univerzitet nauke i tehnologije i Tehnološki univerzitet u Isfahanu.
Obe strane u ratu su optužene za napade na civilna mesta, a kritikatori upozoravaju da bi to moglo predstavljati ratni zločin.
Broj poginulih se i dalje povećava.
Zvaničnici u Libanu izjavili su da je ubijeno više od 1.200 ljudi. Strah se pojačava nakon što je Netanjahu, govoreći tokom posete severu Izraela, izjavio da je Izrael „odlučan da značajno promeni situaciju na severu“. Navodeći da Hezbolah još uvek poseduje kapacitete za ispaljivanje raketa prema nama.
Iranske vlasti izjavljuju da je u Islamskoj Republici ubijeno više od 1.900 ljudi, dok je u Izraelu prijavljeno 19 mrtvih.
U Iraku, gde se milicije podržane od strane Irana sukobljavaju, poginulo je 80 pripadnika bezbednosnih snaga.
U zalivskim državama preminulo je 20 osoba, od kojih su četiri izgubile život na Zapadnoj obali.