Konferencija Studentske liste uživo
Studentska lista je na nalozima na društvenim mrežama, uz najavu konferencije, objavila foto ilustraciju na kojoj se vide zgrade Narodne banke Srbije i Elektroprivrede Srbije, kao i Naftne industrije Srbije
Studentska lista "Studenti pobeđuju" održali su konferenciju za medije u prostoru Miljenko Dereta, u Beogradu.
Studentska lista je na nalozima na društvenim mrežama, uz najavu konferencije, objavila foto ilustraciju na kojoj se vide zgrade Narodne banke Srbije i Elektroprivrede Srbije, kao i Naftne industrije Srbije.
- Građani Srbije su jasno rekli u kakvoj državi žele da žive i dali su nam poverenje - rekli su na samom početku konferencije.
- Smatramo da naša dužnost prema građanima ne počinje danom ulaska u kabinete već je počela kad su prebrojani glasovi. Postoje jasni pokazatelji da postojeća vlast odlaže rešavanje problema ili ih svesno i namerno ostavlja nerešenim kako bi ih prebacila na novu vlast nećemo dozvoliti da građani ispaštaju. Danas će predstaviti tri ključna stuba - poručili su.
Oni su se osvrnuli na dešavanja sa Alta bankom.
- Važno je ustanoviti kako su ljudi odlučili da drže novac u banci koja je deveta po veličini u Srbiji. Guverner mora po zakonu da reguliše i kontroliše, a deluje nam da je ta kontrola zakazala. Kako je moguće da banka nije bila predmet intenzivnih kontrola - pitaju.
Nadamo se da će istraga biti sveobuhvatna i da će tužilaštvo reagovati, rekli su, i da će se izgubljena sredstva vratiti iz stečajne mase.
O Poštanskoj štedionici:
- Ono što je važno za nas kao građane je kakvo je bilo upravljanje Poštanskom štedionicom u poslednjem periodu, jer to će uticati da li će ona moći da funkcioniše na dugi rok. Važno je da ljudi iz centralne banke urade profesionalno posao i da javnost i što kraćem roku obaveste o budućnosti ove banke - rekli su.
Studentska lista poziva nadležne institucije da preuzmu mere, a građane da budu smireni. Analitičare pozivamo da ne šire paniku, dodali su.
O zapuštenosti energetskog sistema
Osvrnuli su se na energetski sektor, snabdevanje električnom energijom i lošom situacijom sa vodostajem reka. Napomenuli su da je energetski sistem zapušten i da javnost nije informisana u kakvom je stanju preduzeće.
- Problemi se prećutkuju, a odgovornost se ostavlja budućem rukovodstvu - rekli su.
- Aktivno rukovodstvo mora da preuzme odgovornost i odgovori zašto je energetski sistem zapušten, da li EPS raspolaže dovoljnim sredstvima za obezbeđenje električne energije. Javnost ima pravo da zna kakvi su rizici i ima li mogućnosti za dodatne troškove i restrikcije. Odgovornost za trenutno stanje ne može se prebacivati na nekog ko nije preuzeo upravljanje javnost treba da zna kako je do ovoga došlo - rekli su i dodali da još uvek aktuelna ministarka Dubravka Đedović Handanović treba da govori o ovom preduzeću i rizicima sa kojima se građani mogu suočiti.
"U kakvom su stanju elektrane u Srbiji?"
"Dotrajalost opreme i nedovoljno ulaganje i izostavljanje blagovremenih remonta dovode u pitanje pouzdanost proizvodnih kapaciteta. Kao primer izdvaja se TE Kostolac blok A2 koji nije u funkciji TE B2 čiji se kapitalni remont već dve godine odlaže. Zato postavljamo pitanja u kakvom su stanju elektrane u Srbiji i zašto se sredstva ne ulažu u održavanje postojećih kapaciteta", rekao je dr Stefan Cvetićanin, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Radivojević: Gorivo bi moglo da poskupi više od 20 dinara po litru
O stanju u naftnom i gasnom sektoru govorio je profesor Dejan Radivojević, koji je izdvojio tri teme: akcize na naftne derivate, gasni aranžman sa Rusijom i licence povezane sa NIS-om.
Kao najurgentnije pitanje naveo je isticanje odluke Vlade o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate za 25 odsto, koje, prema njegovim rečima, ističe 8. novembra.
Radivojević je upozorio da bi ukidanje ove mere moglo da dovede do poskupljenja benzina za više od 21 dinar, a dizela za više od 22 dinara po litru.
Prema njegovim rečima, postojeća mera mogla bi da bude produžena novom odlukom Vlade u tehničkom mandatu, dok bi Narodna skupština mogla da razmatra dugoročnije izmene Zakona o akcizama.
On je ocenio da je potrebno utvrditi ko je inicirao prethodno produženje smanjenja akciza, na osnovu kojih analiza i fiskalnih procena, kao i da li su razmatrana dugoročnija rešenja.
Govoreći o gasnom aranžmanu sa Rusijom, Radivojević je ukazao na problem kratkoročnog produžavanja ugovora, ocenjujući da takva praksa ne obezbeđuje dovoljnu predvidljivost za državu, privredu i energetski sistem.
Kao institucije odgovorne za pregovore naveo je Ministarstvo rudarstva i energetike, Srbijagas i Vladu Srbije.
Radivojević je upozorio da bi, ukoliko smanjenje akciza ne bude produženo, moglo da dođe do značajnog rasta cena goriva. Prema njegovoj proceni, benzin bi poskupeo za više od 21 dinar, a dizel za više od 22 dinara po litru.
Radivojević je ocenio da bi Srbija trebalo da pokuša da obezbedi višegodišnji ugovor o isporuci gasa, sa jasno definisanim količinama, cenama, dinamikom isporuke i uslovima u slučaju poremećaja snabdevanja.
Istovremeno, istakao je da je potrebno razvijati alternativne pravce snabdevanja, kako bi se smanjila zavisnost od jednog izvora. Kao moguće opcije naveo je Azerbejdžan, Južni gasni koridor, interkonekciju sa Bugarskom, LNG terminal u Aleksandropolisu u Grčkoj, mađarski transportni sistem, kao i buduću proizvodnju gasa iz nalazišta Neptun Dip u Rumuniji.
Pomenuo je i mogućnost razvoja dodatnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Grčkom.
On je naglasio da je važno razlikovati transportne kapacitete od stvarno ugovorenih i raspoloživih količina gasa, te da svaki alternativni pravac mora biti procenjen kroz cenu, raspoloživost, transportne kapacitete i pouzdanost isporuke.
Govoreći o NIS-u, Radivojević je naveo da je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAK) produžila tri odobrenja koja se odnose na poslovanje ove kompanije.
Prema njegovim rečima, jedno odobrenje odnosi se na nastavak poslovanja NIS-a, uključujući preradu nafte, uvoz sirove nafte i finansijske transakcije, drugo na nastavak pregovora o kupovini većinskog ruskog udela u NIS-u od strane MOL-a, a treće na nastavak transporta sirove nafte za potrebe Rafinerije u Pančevu.
Radivojević je naveo da produženje ovih odobrenja daje više prostora za rešavanje situacije, s obzirom na to da su ranija produženja, kako je rekao, ponekad trajala svega 15 dana ili mesec dana.