Makron se stavio za Španiju
Trump je upozorio na mogućnost prekida trgovinskih odnosa sa Španijom.
Španski premijer Pedro Sánchez više nije jedini lider Evropske unije koji se suprotstavlja američkom predsedniku Donaldu Trumpu zbog rata u Iranu, jer mu se pridružio i francuski predsednik Emmanuel Macron.
Oba evropska lidera suočavaju se sa problemima na domaćoj političkoj sceni, ali sve više su glasni na međunarodnoj areni, proglašavajući američko-izraelski rat protiv Teherana nezakonitim; takav stav dobija odobrenje u njihovim zemljama gde je Trump izrazito nepopularan, navodi Politico.
Makron je snažno podržao Sančeza, naglašavajući da Evropa mora da se ujedini kako bi zaštitila Španiju od Trumpovih pretnji trgovinskim embargom.
Trump upozorio na mogućnost prekida trgovinskih odnosa sa Španijom.
Američki predsednik je u utorak upozorio na prekid trgovine sa Španijom nakon što je Madrid odlučio da zabranjuje Sjedinjenim Državama korišćenje zajedničkih vojnih baza za operacije protiv Irana.
U sredu je Makron pozvao Sančeza kako bi mu preneo podršku i naglasio da 27 država članica EU mora da se ujedini i odgovori Vašingtonu ukoliko Trump ostvari svoju pretnju.
Predsednik je razgovarao s premijerom Sančezom kako bi izrazio evropsku solidarnost Francuske u reakciji na jučerašnje ekonomske pretnje usmerene protiv Španije, izjavio je pomoćnik francuskog predsednika nakon poziva.
Nakon napada na Iran u nedelju uveče, Makron je potpisao zajedničku izjavu sa Nemačkom i Ujedinjenim Kraljevstvom, poznatim kao zemlje E3. U njoj se obavezao na „saradnju sa SAD i saveznicima“ kako bi se „preduzeli koraci za odbranu naših interesa i interesa naših saveznika u regionu, potencijalno omogućavajući nužnu i proporcionalnu odbrambenu akciju radi uništavanja iranske sposobnosti lansiranja projektila i dronova na samom izvoru“.
Makron se približavao Sančezovom stavu.
Staloženost te trojke u osudi napada Vašingtona na Teheran bila je u oštroj suprotnosti s kritičnim tonom Sančeza, koji je američki napad označio kao „kršenje međunarodnog prava“ i „neopravdanu i opasnu vojnu intervenciju“.
Međutim, utorak uveče Makron je blago pristupio Sančezovom stavu i u svom televizijskom obraćanju skoro osudio američke udare na Iran.
Izvršeni su izvan okvira međunarodnog prava, što ne možemo odobriti," izjavio je.
Ovaj oštri stav o zakonitosti rata potvrdio se pozivom između Pariza i Madrida u sredu; prema rečima osobe bliske francuskom predsedniku, on odražava Makronovo uverenje da „Evropa mora biti jedinstvena i reagovati jednim glasom kada je jedna od njenih članica napadnuta, uključujući trgovinske aspekte“.
Francuska nije iznenađena Trampovim ekonomskim pretnjama. Nakon što je Macron odbio da se pridruži planu Odbora za mir za obnovu Gaze, američki predsednik je najavio uvođenje carine od 200 % na francusko vino i šampanjac.
Macronova veza sa Trampom je kompleksna.
Ista osoba, bliska francuskom predsedniku, rekla je da smo bili u istoj situaciji.
Makron i Trump imaju složen odnos u kojem se prepliću gestovi prijateljstva i oštre javne kritike. Međutim, poslednjih meseci je pokazao agresivniji stav. U januaru Francuska je pozvala EU da, na vrhuncu trgovinskih tenzija, koristi instrument za prinudu – takozvanu trgovinsku „bazuku“ – protiv Vašingtona.
Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, on je jasno izrekao da ne podržava „nasilnike“, što se čini kao direktna aluzija na Trumpove pretnje. Povećanje napetosti na Bliskom istoku poslužilo je kao dobrodošla distrakcija i za Sančeza i za Makrona, koji se suočavaju sa slabim političkim prognozama kod kuće; kroz suprotstavljanje američkom predsedniku mogu da prikupe političke poene.
Španski premijer vodi slabu manjinsku vladu koja nije uspjela da usvoji državni budžet iz 2023. godine, a njegovu Socijalističku partiju nedavno su oslabili korupcijski skandali i porazi na regionalnim izborima. Ipak, direktni sukob s Trampom mu donosi široku podršku u Španiji.
Prema nedavno sprovedenoj anketi Državnog centra za sociološka istraživanja, tri četvrtine Španaca ima „veoma loše“ mišljenje o Trampu, dok osam od deset smatra da predstavlja pretnju svetskom miru.
Politički zamah u novom oblicu.
Sančez se možda nada da će iskoristiti „Tramp‑efekat“ kako bi povećao svoju popularnost, slično kao što je to uradila danska premijerka levog centra Mete Frederiksen. Njeni socijaldemokrati doživeli su težak poraz na lokalnim izborima prošle godine, ali od januara se popularnost stranke naglo pojačala u anketama zahvaljujući njenom oštrom protivljenju Trampovim pretnjama da akvizira Grenland.
U Francuskoj globalne tenzije pružaju Makronu novi politički zamah, dok se kao predsednik na kraju mandata suočava s ograničenim uticajem. U sukobu s Trampom nema šta da izgubi, a ankete pokazuju da je njegova popularnost porasla tokom ovogodišnjih međunarodnih sporova oko trgovine i bezbednosti.
Otpor američkoj supersili za Makrona je relativno jednostavan potez jer se može osloniti na degolističku tradiciju traženja nezavisnosti od Vašingtona. Francusko protivljenje udarima na Iran takođe će oživeti sećanja na protivljenje Pariza američkoj invaziji na Irak.
Bivši premijer Dominik de Vilpen, koji je takođe bio ministar spoljnih poslova, izveo je istorijski govor kojim je Francuska odbacila Washingtonov put u rat u Iraku; sada, putem objave na platformi X, upozorio je da bi rat u Iranu mogao završiti na isti način – godinama građanskog rata nakon smrti diktatora.
Za Makrona, koji je upozorio da rat u Iranu nema jasan kraj, ova nestabilnost otvara još jednu priliku za zagovaranje veće evropske samostalnosti i nezavisnosti od SAD. U utorak je predložio formiranje koalicije kako bi osigurao Ormuskog moreuza – ključnog pomorskog i energetskog čvorišta koje vodi u Persijski zaliv – uz evropske partnere, ali bez američke uključenosti.