Minhenska bezbednosna konferencija, prelomni dan za Evropu: SAD okreće leđa, savez na aparatima
Svet se preokrenuo naglavačke otkako je pre nešto više od godinu dana u Belu kuću ušao Donald Tramp, a transatlantski odnosi su u nikad većoj krizi. Za razliku od ranijih godina, kad su glavne teme bile Rusija ili Kina, ovaj put su na stolu SAD. Stoga se očekuje da će ovogodišnja Minhenska bezbednosna konferencija biti odlučujuća – iako sam Tramp, ključni čovek iza očekivane agende, neće prisustvovati.
Kada je pre godinu dana Džej Di Vens na Minhenskoj konferenciji šokirao Evropu, Trampova administracija je okrenula svetski poredak naglavka.
Svet je u eri „rušilačke politike” koju vodi američki predsednik, a to stavlja višedecenijski prosperitetni međunarodni poredak pod neviđeni pritisak, navodi se u ovogodišnjem Minhenskom bezbednosnom izveštaju.
Svet se fundamentalno promenio otkako je pre više od godinu dana u Beli dom ušao Donald Tramp, a transatlantske veze su sada suočene s neverovatnom krizom. Za razliku od prethodnih godina kada su ključne teme bile Rusija i Kina, sada je na stolu SAD. Stoga se predviđa da će ova godine Minhenska sigurnosna konferencija imati odlučujući uticaj, uprkos tome što Tramp, ključni akter u planiranoj agendi, neće biti prisutan.
Minhenska konferencija o bezbednosti biće održana od 13. do 15. februara, kao i obično, u hotelu Bajerišer Hof.
Tokom poslednjih godina postala je epicentar ključnih događaja u međunarodnoj politici. Približno dva desetljeća unazad, Vladimir Putin, ruski predsednik, je javno osporio američku hegemoniju i unipolarni svetski poredak, a dve sile su ponovo preuzele fazu konfrontacije koja se pojačala ratu na Ukrajini i trajala sve do Trumpa.
Mislim da je jasno da širenje NATO-a nema nikakve veze sa modernizacijom samog saveza ili osiguranjem bezbednosti u Evropi. Naprotiv, to predstavlja ozbiljno provociranje koje smanjuje nivo međusobnog poverenja," rekao je tada Putin.
Odnosi preko Atlantika glavna tema
Ovog puta glavna tema na stolu neće biti Rusija ili Kina, već Amerika. Pre godinu dana kada je potpredsednik SAD Džej Di Vens u svom bombastičnom govoru na Minhenskoj konferenciji kritisao Evropu zbog migracionih politika i slobode govora – tvrdeći da najveća pretnja kontinentu dolazi iznutra – Trampova administracija je preokrenula svetski poredak naglavačke.
Transatlantski odnosi su toliko oštećeni da se postavlja pitanje da li ih je moguće popraviti.
Punitive i ponižavajuće carine – za saveznike i protivnike – šokantna akcija u hvatanju predsednika Venecuele Niksosa Madura; zagovaranje mira u Ukrajini pod uslovima koji odgovaraju Moskvi; pretenzije prema Grenlandu, pa čak i Kanadi; pretnje Danskoj, članu NATO-a; nova američka strategija o „kraju Evrope“, uz pozadinu ranijih Trampovih kritika alijanse u vezi odvajanja na odbranu i stalne prijetnje da će SAD napustiti – sve to obećava da će ove godine konferencija biti odlučujuća.
Era "rušilačke politike"
Svet je u eri „rušilačke politike“ koju predvodi američki predsednik, a to stavlja višedecenijski prosperitetni međunarodni poredak pod neviđeni pritisak, navodi se u ovomodišnjem Minhenskom bezbednosnom izveštaju objavljenom pre konferencije.
“Više od osamdeset godina nakon početka njegove izgradnje, posleratni međunarodni poredak pod vođstvom SAD sada se razgrađuje”, ističe se.
Tramp se bez ušteđivanja opisuje kao „najmoćniji među onima koji sekirama udaraju na postojeća pravila i institucije“, uz napomenu da njegov pristup može dovesti do razgradnje dugogodišnjih saveza i normi. Navodi se da bi njegovi postupci mogli stvoriti svet oblikovan transakcionim dogovorima, a ne principijelnom saradnjom.
Trump, označen u izveštaju kao jedan od najznačajnijih „rušitelja“, ipak neće prisustvovati konferenciji.
Ko dolazi na konferenciju
Prisutno je bilo više od 50 predsednika država i vlada. Od preko 1.000 učesnika, 200 su predstavnici vlada iz 120 zemalja. Među ostalima:
- Fridrih Merc, nemački kancelar
- Vang Ji, kineski ministar spoljnih poslova
- Volodimir Zelenski, ukrajinski predsednik
- Mark Karni, kanadski premijer
- Svetlana Tihanovska, beloruska opozicionarka u egzilu u Litvaniji
- Marko Rubio, američki državni sekretar, vodi delegaciju sa preko 50 članova Kongresa sa zamenikom Kristoferom Landom, koji je u decembru optužio većinu Evrope da potkopava “bezbednost samih SAD kroz EU”
Merc otvara forum
Merc će otvoriti godišnji forum govornim nastupom, izlažući nemačku spoljnu politiku u vreme zategnutih transatlantskih odnosa i politike velikih sila," rekao je jedan nemački zvaničnik Rojtersu.
- Kancelar je više puta jasno naglasio da nije među onima koji tvrde da smo u situaciji gde moramo – ili čak možemo – da otpišemo SAD. Očekuje se da će izložiti svoj pogled na budućnost transatlantskih odnosa, rekao je izvor.
Po izveštaju Rojtersa, Merc će se na marginama konferencije sastati sa Rubiom, Vangom i Zelenskim.
AfD pozvana, bez Vensa
Takođe, prema izveštaju DW-a, očekuje se da će desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), koja prethodne dve godine nije bila dobrodošla u Minhenu, poslati “tri stručna poslanika” koji neće govoriti.
Vens neće prisustvovati konferenciji, a prema „Politiku“ to predstavlja olakšanje za one koji žele da održe transatlantske odnose na čvrstim temeljima. Odsutnost Vensa posmatra se kao znak da administracija želi da se više usmeri na unutrašnju politiku pre američkih međuizbora, izjavio je izvor.
Strani diplomati ne očekuju da će Rubio iskoristiti konferenciju za ulazak u sukob sa Evropom, navodi Politiko.
Američku delegaciju, međutim, odavno ne čine samo sledbenici Trampa. Među njima su i odlučni protivnici predsednika SAD, poput guvernera Kalifornije Gevina Njusoma. On je već u svom govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu jasno izjavio da ubuduće očekuje „više kičme“ i odlučnosti od Evropljana – jer, kako je rekao, prebrzo se podupiru Trampovim stavovima, piše 'Doče vele'.
Na taj način je Njujo dotakao suštinu pitanja koje će igrati ključnu ulogu na ovogodišnjem skupu: Kako Evropa treba da se ponovo pozicionira u promenjenim globalnim okolnostima?
Šta se očekuje
U Evropi se sve češće govori o nezavisnosti od SAD i lideri počinju da preduzimaju više poteza samostalno od Vašingtona. Švedska, Norveška, Nemačka i Holandija prošle nedelje javno potvrdile su da vode razgovore o evropskom nuklearnom odvraćanju koje bi dopunilo američko. Evropski zvaničnici se više fokusiraju na zajedničke ciljeve koji mogu deliti sa Vašingtonom, poput trgovinskih pregovora.
„Hil“ navodi da se strategija koja se razvija u Evropi ne fokusira na zamenu SAD-a kao hegeona, već na sprečavanje kolapsa – očuvanjem institucija u društvu i smanjenjem zavisnosti od američkog uticaja, uključujući:
- održavanje kredibiliteta NATO kroz evropsko vođstvo u kapacitetima i planiranju
- nastavak podrške multilateralnim mehanizmima poput SZO koju su SAD napustile
- materijalnu podršku Ukrajini čak i ako se Tramp povuče
Predsednik Ukrajine je uoči konferencije izjavio da će Moskva pokušati da iskoristi odvojeni dijalog sa Rusijom kako bi ponižio EU. Navodi da bi Sjedinjene Američke Države i Evropska unija trebalo da deluju zajedno, uz uključenje Ukrajine.
Zelenski je izjavio da su Amerika i Evropa zajedno nesumnjivo jači.