Mirjana Pajković komentariše nove intime snimke i javne reakcije
Njene izjave su direktne, bez filtera i više odražavaju društvo u kojem živimo nego njenu ličnost.
Kad na Balkanu otkrije intimni snimak muškarca, on se pretvara u priču koja se širi, a često se i čestita, verovatno zato što je odnos trajao minut duže nego što su očekivali.
Međutim, kad se otkriju intimni snimci neke žene, oni se pretvaraju u javnu kaznenu akciju, što može dovesti do kamenovanja ili čak „paljenja veštice“.
U regionu koji glasno zove na moral, ali potajno konzumira tuđu intimnost (i smatra „osvetničkom pornografijom“ kada žena prevari muža zbog ljubomore), jedna dama završila je u središtu brutalne društvene presude.
Paradoks Balkana je što se o seksu govori šapatom, ali o tuđoj seksualnosti viče na sav glas. Gde se fetiši proglašavaju „boleštinama“, a milioni ih potajno pretražuju. Gde se intima javno osuđuje, a privatno konzumira. I gde se ženska seksualnost smatra problemom koji treba disciplinovati, dok muška seksualnost tretira kao dokaz snage.
U regionu koji glasno zalaže za moral, ali potajno konzumira tuđu intimu i gde mnogi još uvek smatraju da je „osvetnička pornografija“ samo izgovor žene koja se krivi za snimanje, jedna Mirjana proživljava pravi ljudski pakao jer je poverovala pogrešnoj osobi. Sigurni smo da među nama postoji mnogo takvih Mirjana.
Političarka iz Crne Gore postala je viralna tema na Balkanu kada su u javnost dospeli njeni intimni snimci, koje ona tvrdi da predstavljaju ozbiljan krivični čin – isti osvetnički pornografski sadržaj o kojem mnogi ćute.
Dok su društvene mreže preplavile komentarima, uvredama i moralnim lekcijama, otvorilo se jedno neprijatno pitanje koje mnogi izbegavaju: da li je žena ženi vuk upravo u trenucima kada joj je najteže?
Zašto žene često najglasnije osuđuju druge žene? Da li je to ljubomora, strah od društvenog pečata ili duboko usađena potreba da pokažu sopstvenu „moralnu nadmoć“? I da li je upravo to lice Balkana gde se tuđa intimnost razapinje na naslovnim stranama, dok se sopstvene fantazije brižljivo kriju iza zatvorenih vrata?
Bez uviđanja i straha, o svemu tome govori baš ona – Mirjana Pajković.
U ekskluzivnom razgovoru za Espreso, ona otvoreno govori o licemerju, dvostrukim aršinima i ljubomori, ali i o neprekidnim uvredama i pretnjama koje svakodnevno prima – kako kaže, najviše od žena.
Razgovaraj i o posledicama kada žena odluči da ne bude onako kako je društvo očekivalo – tiho, poslušno i skriveno.
Njene reakcije su izravne, bez filtra, i mnogo više odražavaju društvo u kojem živimo nego njenu ličnost.
Da li smatraš da žene koje te danas osuđuju najviše brinu o tvojoj lepoti, slobodi i tome što nemaš nikakvih problema sa svojom seksualnošću?
Otkriven je jak otpor prema svakoj ženi koja se usudi da živi svoju slobodu. Nažalost, taj otpor često dolazi i od samih žena. Delimično razumem to zbog straha i nametnutih normi. Patrijarhat još uvek snažno naglašava da je ženska sloboda nešto negativno, da ženstvenost ne treba prepoznati kao moć, a seksualnost se kažnjava.
Da li je tvoj „greh“ zaista u tome što izgledaš upravo tako, a mnogi muškarci javno potvrđuju da te smatraju privlačnom?
– Iza mog „greha“ stoji velika disciplina, napor, zdrav način života i briga o sebi, ali i često jaka samokritičnost prema sopstvenom telu. Mislim da izgled sam po sebi ne garantuje privlačnost, ali energija koju nosimo čini svaki prostor u koji uđemo očaravajućim.
Imam utisak da su žene agresivnije od muškaraca. Da li je moguće da žene najviše kažnjavaju upravo onu vrstu samopouzdanja koju same nemaju?
– Sramimo se kod drugih onoga što sebi ne dozvoljavamo. Sitnice koje bi mogli da prihvatimo, ali smo sebi zabranili ili dozvolili drugima da nam ih zabranjuju. Bez samopouzdanja, znanja i lepog izgleda ostajemo u senci.
Koliko u tim komentarima primećuješ licemerje žena koje se javno predstavljaju kao uzorne supruge i majke, a privatno žive potpuno drugačije?
Primetila sam izražen stereotip da majka ne sme biti seksualna, pa čak ni ženstvena. Kao da žena mora stalno da bude uloga nečije ćerke, majke, supruge ili podređene na poslu. Život samostalne i nezavisne žene često se ne dozvoljava. U danima Vaskršnjeg posta i Ramazana tužno je videti koliko u srcima i mislima ljudi postoji mržnja, pretnja i želja za zlim.
Da li smatraš da žene često osuđuju upravo one koje se usuđuju živeti slobodnije od njih?
Dve najopasnije ljudske osobine su zavist i stalno upoređivanje sa drugima. To je siguran recept za nesrećan život. Ljubomora ponekad može biti poticaj za napredak, ali zavist razara… Upoređivanje sa drugima je gubitak, jer i najlepša žena na svetu, mis sveta, ostaje najlepša samo godinu dana, a potom dolazi druga. Zato bi bilo bolje da se takmičimo samo sa sobom.
Mnogo komentara u stvari govori više o frustraciji nego o moralu. Da li misliš da je deo tog besa zapravo ljubomora?
Primetila sam ljubomoru i nedostatak podrške zbog mog negovanja svestranosti; to me je mnogo puta koštalo. Želela sam da budem mlada majka i karijernica, i uspela sam. Želela sam decu, dojenje, domaćinstvo, a takođe da zadržim svoj izgled – sve to sam ostvarila. Mislila sam da žena koja odgovorno i uspešno obavlja svoj posao zaslužuje privatni život u skladu sa sopstvenim željama i uživanjem. Vidite šta se desilo. Ipak, verujem da nije dobro da nam neka karijera ili posao ubije životni žar i košta sreću, zdravlje i smisao života.
Da li je paradoks da žena postane meta osude zbog svoje atraktivnosti, samouverenosti i otvorenosti u vezi sa privatnim životom, kao i jer je dovoljno slobodna da se ne stidi u sebi?
Muška moć se poštuje i divljena je, dok se ženska moć pokušava ponižavati, omalovažavati i umanjivati. Ako stručnost nije podložna osporavanju, napada se ugled, moral ili izgled. Za uspešnog muškarca sa ugledom, karijerom i porodicom, ljubavnica često služi kao dodatni dokaz moći kojem se dive. Kad žena prevari, brak se gotovo sigurno raspada, a od žene se često očekuje da sačuva brak iako muški partner varuje. To bi moglo biti još jedna žrtva koja se općenito nameće ženama.
Da li misliš da bi reakcija bila blaža ako nisi toliko privlačna i zgodna? Da li, na primer, imaš višak kilograma ili nisi aktivna u intimnim odnosima, već si frigidna, da li bi tvoji snimci uopšte dopeli tolikom broju ljudi?
– Još uvek ne znam kako je došlo do takve reakcije. Moguće je da su se sukobili više faktora: javna funkcija, privatni život i ukradena privatnost. Možda je posebnost svega spontanost, iskrena emocija i uživanje, ali i realne mane koje svi skrivamo od drugih, pa čak i od sebe. Moram reći da sam dobila zanimljive reakcije – neki parovi su mi se javljali i govorili da sam unela inspiraciju u njihov odnos. Divno je kada jedni druge ohrabrujemo da budemo srećni i zadovoljni, a nikome ne nanesemo štetu.
Koliko te je iznenadilo što si u ovom slučaju dobila više razumevanja od muškaraca nego od žena?
Setimo se onoga što se desilo u Severini. To je bilo u vremenu bez cenzure kada su čak i informativne emisije emitovale takav sadržaj. Danas društvene mreže, veštačka inteligencija i ogromna memorija telefona donose svoju surovost (smeh). Muškarci su vizuelna bića i vole da vide lepu sliku ili snimak – budimo iskreni.
Ako već govorimo o moralu, ko je veći problem – žene koje imaju intimni život ili društvo koje deli i komentariše tuđe intime kao zabavu?
Videla sam profile sa slikama dece ili porodice, a u komentarima pišu jezive reči, psovke i pretnje, čak i da me treba zaklati ili poslati na Goli otok. Istovremeno, oni tvrde da su gledali i traže da im se snimci šalju. Ja tvrdim da svojim ponašanjem nikome nisam prouzrokovala problem; sam sam ga stvorila jer sam verovala. Da li postoji nešto ružnije od povredjivanja nekoga zbog poverenja, emocija i slabosti? Za mene je to neljudski i nemoralno.
Koliko se ljudi oko tebe promenili posle svega? Da li su te napustili zbog „sramote tuđe sramote“, ili su ostali uz te kad si bio najteže?
Mnogo muškaraca i žena više nije u mom životu. Razočaravajuće su reči poput „Čuvamo se dok sve ovo ne prođe“, ali u moj život ušle su nove, kvalitetnije osobe. Mnogo uspešnih i obrazovanih žena iz biznisa i nauke mi je rekla da su i one suočene sa sličnom vrstom pretnji. Ne mislim samo na lične fotografije i snimke, već i na zloupotrebu poverenja u partnerskim odnosima. Naše vreme pokazuje da ni najbliži članovi porodice, pa ni deca, nisu zaštićeni od ovakvih nefer postupaka.
Svi koji su napustili moj život – tako je trebalo. Kada um prevaziđe veliku traumu, više nema želje da se vrati na staro. Otvorena sam i dobrodošli su svi oni koji žele da zajedno obojimo ovaj svet bojama slobode, hrabrosti, uživanja i međusobne podrške.
Molim vas da mi pošaljete pasus koji želite da izmenim.
Upravo je suština ovog doksinga – neovlašćeno prikupljanje podataka i sadržaja i njihovo objavljivanje u trenutku kada to nekome treba – profesionalna diskreditacija. Cilj je poništavanje uloge majke, ponižavanje obrazovanja, javno sramoćenje i brukanje. Ovo nije eksperiment samo prema meni; to je pokazna vežba kako će proći svaka žena koja se usudi da se suprotstavi muškome autoritetu i odluči da bude moćna i samostalna. Stoga odgovor na ovakve pojave mora obeshrabriti one koji napadaju žene, nikako ne bi trebalo da se to čini. Naši uspesi i suštinsko dobro koje činimo u svakodnevnom životu ne smeju biti nepravedno gurnuti u mrak. Moramo se izboriti sa tim, a hvala vam što doprinosite ohrabrivanju.
Na kraju razgovora ostaje pitanje koje se tiče celog društva: hoćemo li naučiti da čuvamo tuđu intimu ili ćemo i dalje gledati kako se jedna žena javno razapinje, a njeni snimci se tajno šire po telefonima?
Jedno je sigurno – ova priča govori mnogo više o našem društvu nego o ženi koja se našla na stubu srama, jer je bila „nevaljala“ i radila ono što mnoge dame potajno žele.
Preuzimanje bilo kog dela ili celog teksta, kao i fotografija ili videa bez navoda izvora i autora i bez linkovanja, zabranjeno je u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.