Mračni ponor guta Kremlj: Rusija ulazi u zonu smrti, Putin je nemoćan
Ruska vojska napreduje u Ukrajini sporo i uz ogromne žrtve, dok se ekonomski problemi nagomilavaju. Najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata uskoro će zaokružiti četiri pune godine i ući u petu, a ekonomija koja ga održava ne može tako u nedogled.
Budžetski deficit se ubrzo povećao na 5,6 triliona rublja (73 milijarde dolara), odnosno 2,6 % od BDP‑a u 2025. godini.
U teoriji, pogoršanje uslova trebalo bi da podstakne Kremlj na pregovore o završetku rata.
Ruska vojska napreduje u Ukrajini sporim tempom uz ogromne gubitke, dok se ekonomski problemi akumuliraju. Najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata uskoro će završiti četvrtu punu godinu i preći u petu, a ekonomija koja ga podržava ne može da izdrži još dugo.
Zapad stalno predviđa kolaps ruske ekonomije, ali se to neće desiti. Istovremeno nema očekivanja oporavka. Ruska ekonomija je ušla u ono što planinari nazivaju „zona smrti“ – nadmorsku visinu od preko 8.000 metara, na kojoj ljudsko telo troši energiju brže nego što može da je nadoknadi, navodi Aleksandra Prokopenko, saradnica Rusko‑evroazijskog centra Karnegi, u analizi za „Ekonomist“.
Začarani krug
Ona tvrdi da je ruska ekonomija zarobljena u „negativnoj ravnoteži“, ostajući na površini dok istovremeno polako uništava svoje buduće kapacitete:
- Prihodi od izvoza su u padu
- Ekonomska slabost znači da se deficiti u budžetu ne mogu pokriti dodatnim prihodima od poreza
- Ekonomija je u 2025. porasla samo 1%, a prognoza za ovu godinu je još gora
Vitalni organi i ekstremiteti
Prokopenko navodi da je ruska ekonomija od samog početka rata razdeljena na dva potpuno različita sistema.
- Prvi obuhvata vojne i prateće industrije - ovi sektori rastu, zapošljavaju i investiraju i prvi imaju pristup radnoj snazi, kapitalu i uvozu. To su “vitalni organi koji dobijaju prioritetni protok krvi“
- Drugi sistem sadrži sve ostalo: privatni sektor, mala preduzeća, potrošačke industrije. To su “ekstremiteti ostavljeni na hladnoći”
Ukupan sektor proizvodnje u Rusiji porastao je za solidnih 18,3 % u poslednjih tri godine. Međutim, većina tog rasta potiče iz vojnog sektora. Industrija vezana za odbranu povećala se dovoljno da sama podigne ukupne pokazatelje za oko 20 %, što znači da se civilna industrija u istom periodu smanjila. Prema Prokopenku, ruska ekonomija sada funkcioniše na „vojnoj renti“, unutrašnjoj preraspodeli ka resursima namenjenim za uništavanje. Telo koristi svoje mišićno tkivo kao izvor energije, navodi Prokopenko, i dodaje da to nije cikličan pad koji monetarna ili fiskalna politika mogu popraviti.
Recesija je poput umora: odmiri se i oporavi. Ruska situacija podseća na planinsku bolest – što duže ostaneš, to je loše, bez obzira na odmor," piše analitičarka.
Aritmetika pada Kremlja
Sektor odbrane u Rusiji trenutno čini otprilike 8 % bruto domaćeg proizvoda. Da bi se demobilizacija obavila bez ulaska u krizu, potrebno je da se ispune pet uslova istovremeno:
- Kredibilne bezbednosne garancije koje zadovoljavaju percepciju pretnje Kremlja (što će zauzvrat odrediti koliko će obnavljati vojne kapacitete)
- Masovna demobilizacija sa efikasnim programima prekvalifikacije
- Bar delimično ublažavanje sankcija radi pristupa tehnologiji
- Revoluciju u odbrambenim nabavkama koja prioritizuje efikasnost nad apsorpcijom budžeta
- Zdravo okruženje malih i srednjih firmi sposobnih da apsorbuju preraspodeljene resurse i podstaknu inovacije
Verovatnoća da se svi pet uslova istovremeno ispune je blizu nule, kaže Prokopenko.
Deficit najveći od pandemije
U međuvremenu fiskalna podrška se sve više slabi. Budžetski deficit je brzo porastao na 5,6 triliona rublja (73 milijarde dolara), što iznosi 2,6 % BDP-a u 2025. godini – najviši nivo od pandemije. Kamate na državne obaveze ove godine će premašiti ukupne troškove za obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.
Cene nafte dodatno opterećuju tržište. Sa sirovim Uralom, glavnom vrstom ruske nafte koja se trenutno prodaje po popustu od 25–30 % u odnosu na Brent, prihodi Rusije od izvoza blizu su najnižih nivoa od 2020. Prihodi od nafte i gasa u januaru opali su za pola u poređenju sa prethodnom godinom, na nešto ispod 400 milijardi rublja.
Međutim, tanak vazduh na visokim nadmorskim visinama je globalni fenomen. Pored Rusije, pogođene su i druge zemlje izvoznice nafte, navodi Prokopenko.
"Putin posmatra i druge planinare"
Teorijski gledano, pogoršanje uslova trebalo bi da podstakne Kremlj na pregovore o okončanju rata. Razuman akter suočen sa satroškovima koji se povećavaju kao planina traži rešenje. Međutim Vladimir Putin ne posmatra samo svoj „indikator kiseonika“. On takođe gleda druge „planinare“, kaže analitičarka, a ono što primećuje je sledeće:
- Evropa se bori sa sopstvenom strukturnom krizom, politički je fragmentisana i nesposobna da se dogovori o strateškim pitanjima - uključujući Rusiju
- Ukrajinaje iscrpljena i zavisi od zapadne podrške koja varira sa svakim izborima
- Od globalne ekonomije “mnogima ponestaje daha” dok očekuju krizu izazvanu visokim dugom i “naoružavanjem trgovine”
Ako su vaši konkurenti takođe slabi i verujete da možete izdržati bol duže od njih, kalkulacija se menja. Ekonomski pritisak koji bi trebao podstaći kompromis, umesto toga pojačava logiku istrajnosti, zaključuje Prokopenko.
"Ima li iko plan za dan kad Rusija padne?"
Priča ovde postaje sve dublja. Među ruskim elitama, ne samo u Kremlju, gotovo svi veruju da je, bez obzira na ishod rata, krajnji cilj Zapada trajno strateško sputavanje Rusije – ne samo kao kaznu za Ukrajinu, već i kako bi zauvek ograničili njen razvojni potencijal.
Ako obe strane predviđaju dugoročnu konfrontaciju, njihovo ponašanje je u skladu s tim i takva konfrontacija postaje jedini stabilan ishod. Ruska spremnost da nastavi rat uprkos rastućim troškovima uklapa se u ta očekivanja. Logično je nastaviti borbu i nadati se promenama: da zapadna koalicija raspadne, Ukrajina iscrpi resurse, a prioriteti Donalda Trampa se promene, navodi analitičarka.
Rusija najverovatnije može da nastavi rat u bliskoj budućnosti, ali neće trajati zauvek.
Nijedan planinar ne može beskonačno preživeti u zoni smrti, a ne uspevaju svi koji pokušavaju da siđu," zaključila je Prokopenko, dodajući da ovo postavlja pitanje zapadnim političarima: kako će Rusija izgledati kada pad konačno počne i da li postoji plan za ono što sledi.