Narodna verovanja i običaji o cvetovima
U svim hrišćanskim zemljama cvetovi se slavljaju, iako postoje minimalne razlike u običajima.
Ulazak Hrista u Jerusalim, poznat kao Cveti, je pokretni praznik koji se obeležava dan nakon Lazareve subote (Vrbice). Ovaj praznik se uvek slavi u nedelju, dan posle Lazareve subote i sedam dana pre Uskrsa. Praznik, koji se slavi sutra, 4. aprila, nosi crvenu oznaku; ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka kao podsećanje na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad, te na poslednju nedelju njegovog života.
To je šesta nedelja Velikog posta, sedam dana pre Uskrsa. Praznik Cveta osnovan je u Jerusalimu krajem IV veka kao uspomena na poslednji svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad, kada je jašao na magaretu, a narod ga je dočekao kao Cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća te noseći palmove grane. Toga dana, kako se navodi na sajtu SPC, Isus Hristos je, praćen učenicima i mnoštvom naroda, krenuo iz sela Vitinije u Jerusalim.
Došao je u selo Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, i rekao dvojici učenika: „Idite u selo koje je pred vama; odmah ćete naći magaricu privezanu sa svojim vlasnikom. Oslobodite je i dovedite. Ako vas neko pita šta radite, recite: ‘Trebaju Gospodu!’ – i odmah će vam ih dati.“ Učenici su uradili ono što im je Hristos zapovedio; kada su dovedli magare, on se uzjaha nad njima i zajedno sa njima krenuo ka Jerusalimu – navode na sajtu SPC.
Glas se čuo da dolazi Spasitelj, onaj koji je vaskrsio Lazara; brzo se širio i mnoštvo naroda mu se pridružilo. Jedni su ga dočekivali palminim grančicama u ruci, drugi su bacali svoje haljine na put kojim bi prolazio, a treći su rezali grane od drveta i bacali ih na put. Kada je Isus Hristos izašao na Maslinsku goru, oni koji su ga pratili povikovali su: „O sinu Davida! Blagoslovljen onaj koji ide u ime Gospodnje, car Izraela!“ Iako je Isus bio celim putem žalostan, kada se spuštao niz brdo, pogledao je na Jerusalim u dolini, zaplaka se i rekao: „O, Jerusalime! Kad bi ti znao, posebno u ovaj dan, šta je za tvoju sreću; ali sada je sakriveno od tvojih očiju. Jer će doći dani kada te opkoliti neprijatelji sa svih strana, razbiti te i tvoje dete, i neće ostaviti kamen na kamenu zbog toga što nisi znao vreme u kojem si pohođen.“
– Sve se to događalo pre praznika Pashije, a u Jerusalimu su se okupili svetci iz mnogih krajeva. Kada su videli Isusov ulazak u grad, mnogi su se zapitali: „Ko je to?“, a iz gomile ljudi odgovorili su: „Isus, prorok iz Nazareta Galilejskog“. Zatim je Hristos ušao u hram, gde su bili kljasi i sakati; smilovao se njima i sve ih izlečio. Među narodom i decom zapanilo ga je veliko oduševljenje, pa su mu sklapali: „Oslobođeno, Sine Davidovo, Caru Izraelskom!“ Slušajući to, prišao mu je nekoliko fariseja i rekao: „Čuješ li šta ovi govore?“, a on im odgovorio: „Zar niste nikada čitali da iz usta male dece i odjčadi si sebi hvalis?“
"Celog dana je Isus Hristos iznosio propovede u hramu, a navečer se s učenicima vratio u Vitiniji", objasnio je na sajtu SPC.
Na ikoni prikazan je događaj Hristovog ulaska u Jerusalim: Hristos se vozi na magaretu uz prateće učenike, a narod prostire haljine i baca grančice po putu.
Narodna tradicija i verovanja
Cveti se obeležavaju u svim hrišćanskim državama, iako se običaji malo razlikuju. Ova tradicija je posebno razrađena u Srbiji, gde se velikom pažnjom posvećuje ovom prazniku.
<|channel|>analysis, commentary, final, developer explanation. Use natural language.<|start|>developer<|channel|>assistant
U nekim krajevima ubrano cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posudama sa vodom na dvorištu da prenoći. U gradovima gde ljudi uglavnom žive u stanovima, razvio je se običaj da buketi ipak donose u sobe, potapaju ih u vodu obloženu zlatnim i srebrnim prstenjem, a potom deca umivaju tom vodom.
Prema verovanjima, onaj ko prvi stigne i uzme cvet dobija pravo na jednu želju koja će se sigurno ostvariti ukoliko snažno veruje.
Ranije je u celoj Srbiji bio običaj da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Danas se održava običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kojem svaki cvet nosi svoje značenje i pokloni ga devojci.
U Šumadiji mladi i devojke okupljaju se da razmenjuju cveće koje nosi posebno značenje. U Hercegovini je uobičajeno da ljudi pođu u crkvu već od ranog jutra, dok se u Popovom polju rano ujutro skuplja mnogo mlečike koja se koristi za okite štala i torova.