Nemačka uvede pravilo za sve muškarce starije od 17 godina
Muškarci u Nemačkoj starosti između 17 i 45 godina biće primorani da pribave dozvolu za duži boravak u inostranstvu, što je rezultat izmena zakona o dobrovoljnom vojnog roka.
Zakon o modernizaciji vojne službe u Nemačkoj, stupio je na snagu 1. januara, i ima za cilj pojačanje odbrambenih kapaciteta kao odgovor na pretnju iz Rusije, uzimajući u obzir njenu invaziju na Ukrajinu.
U saopštenju koje je BBC primilo, portparol Ministarstva odbrane Nemačke potvrdio je da muškarci stariji od 17 godina moraju unapred dobiti dozvolu za boravak u inostranstvu dužeg od tri meseca.
Prema važećem zakonu, ovakva odobrenja se uglavnom moraju izdati, a ostaje nejasno kako će se pravilo sprovesti u slučaju kršenja.
Do sada je pravilo uglavnom bilo neprimetno.
Obaveza dobijanja dozvole provela se uglavnom bez primetnih problema sve dok je to objavio list „Frankfurter Rundschau“ u petak.
Portparol Ministarstva odbrane istakao je da je ova regulativa usmerena na osiguranje pouzdanog i smislenog sistema vojne evidencije, te je dodao da u vanrednim situacijama moramo znati ko se može nalaziti duže vreme u inostranstvu.
U saopštenju se priznaje da posledice po mlade mogu biti dalekosežne, te se radi na propisima o izuzecima kako bi se smanjila nepotrebna birokratija.
Pravni temelj i prethodne promene
Pravni osnov za ovu obavezu potiče iz nemačkog Zakona o regrutaciji iz 1956. godine, koji je više puta ažuriran, poslednji put u decembru prošle godine. Pre najnovijih izmena, obaveza prijavljivanja dužeg boravka u inostranstvu primenjivala se samo kada je Nemačka bila u režimu nacionalne odbrane ili mobilizacije.
Zvaničnik Ministarstva odbrane izjavio je da je slična odredba bila na snazi tokom Hladnog rata, ali je nemala praktičan značaj.
Planovi za proširenje vojne snage
Prema Zakonu o modernizaciji vojne službe, planirano je da se broj aktivnog vojnog osoblja poveća od oko 180.000 na 260.000 do 2035. godine.
Nemački parlament je u decembru odlučio da uvede dobrovoljno služenje vojnog roka, što znači da će od januara svi 18‑godišnjaci dobiti upitnik kojim se ispituje njihova spremnost na vojnu službu.
Od jula 2027. godine biće obavezno da prođu test fizičke spremnosti kako bi se utvrdilo da li su sposobni za vojnu službu u slučaju rata. Žene mogu dobrovoljno da služe u vojsci, ali prema nemačkom ustavu ne mogu biti prisiljene na to.
Opcija za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka.
Iako je predviđeno dobrovoljno služenje, ukoliko se bezbednosna situacija pogorša ili broj dobrovoljaca bude nedovoljan, moguće je razmotriti ponovo uvođenje obaveznog vojnog roka.
Posle donošenja zakona, veliki broj mladih je prisustvovao demonstracijama protiv te mere.
- Ne želimo provesti pola godine života zatvoreni u kasarnama, da se učimo disciplini i poslušnosti i da se učimo da ubijamo - napisao je jedan organizator na društvenim mrežama.
Politički ciljevi u istorijskom kontekstu
Kao i ostale evropske zemlje, Nemačka je tokom mirnodopskih godina 1990‑ih smanjila svoje oružane snage. Tokom Hladnog rata njena vojska se sastojala od skoro pola miliona ljudi.
Obavezni vojni rok u Nemačkoj ukinut je 2011. godine, tokom mandata kancelarke Angele Merkel.
Kancelar Friedrich Merz obećao je da će obnoviti Bundesveru i pretvoriti je u najjaču konvencionalnu vojsku Evrope, reagujući na, kako navodi njegova vlada, sve opasnije bezbednosno okruženje.