Otac Predrag Popović ostavlja snažnu poruku roditeljima koji se svađaju pred decom
Svađe, sitničarenje i međusobna netrpeljivost ne ostaju zatvorene između četiri zida; one se prenose, uče i ponavljaju.
U doba kada se odnosi lako prekidaju, a porodične vrednosti sve češće stavljaju na probu, mnogi zaboravljaju koliko uticaj roditeljskog ponašanja ostavlja dubok trag na decu. Svakodnevne svađe, sitničarenja i međusobna netrpeljivost ne ostaju zatvoreni između četiri zida; oni se prenose, uče i ponavljaju.
U najnovijem videu oca Predraga Popovića na Instagramu, on bez ulepšavanja razmatra brake koji godinama traju pod napetostima i posledice koje takvi odnosi ostavljaju na porodicu. Povezao je temu sa sopstvenim iskustvima kada su bračni parovi dolazili da razgovaraju s njim.
Do kada ćeš još biti u svađama i prepirkama?
Otac Predrag u svom obračunu otvoreno kritikuje parove koji godinama žive pod stalnim sukobima, napominjući da takav život nije znak istrajnosti, već duboka unutrašnja iscrpljenost.
Dokle ćete još da se svađate? Kako vam nije dosadilo? Te svađe, te prepirke, pa sitničarenja… dokle, bre, više? Svaka vama čast što ste 15 godina izdržali toliko. Sada, kako je moderno – vidimo to i na televiziji, par meseci i onda se razvedemo. Jednom kad muž nešto kaže ili žena – „ma šta ja to imam da trpim“, spakujemo se i odemo. Tako se radi. Vi se mučite, vi ste pravi mazohisti teški. Petnaest godina muke, međusobnog rata — drvenja kao tuđini. Kanda ljubav? Koja ljubav?
Dalje navodi kako je sve češće da supružnici planiraju šta i kako zameriti. Takvi brakovi opstaju, ali su preplavljeni stalnim ratom, uvredama i sitničarenjem; u njima supružnici više ne traže rešenja nego prave prilike da se međusobno povrede. Ljubav, kako autor ističe, u ovim odnosima već dugo ne postoji – ona je zamenjena željom da se pokaže u pravu i da drugome „napakosti“.
Teško je vašoj deci da bude s tobom.
Poseban naglasak u govoru je usmeren ka dečacima koji odrastaju u takvom okruženju. Otac Predrag bez odlaganja upozorava da deca ne uče samo iz reči koje im roditelji izgovaraju, već i iz svega što svakodnevno posmatraju.
Postavlja se direktno pitanje: Da li biste želeli da vaša deca imaju roditelje kao što ste vi?
Ej, ljudi. Teško je za vašu decu s vama. Bože, sačuvaj! I ti, Bože, svima daješ decu.
Reklo sam im: „Možda je bolje da nemate dece. Kad Gospodar dođe jednog dana i pouzima vam decu, onda ćete biti mirni.“
A onda su oni izgovorili: “Ju, oče, pomeri se s mesta!”
Objavljuje se post od Predraga Popovića (@otac_predrag_popovic).
Zašto? Hajde da se zapitamo da li biste želeli da imate roditelje kao vi. Kako će vaš sin naučiti da voli svoju ženu kad je sve vreme gledao kako vi volite svoju; ili kako će vaša ćerka poštovati svog muža kad vidi šta sve govorite svom mužu i kako ga poštujete?
"Kako možete čak i nadati da će oni biti sretni u braku, kada nikada nisu imali priliku da vide takvu stvar?", istakao je.
On tvrdi da sin ne može naučiti kako da voli i poštuje svoju buduću suprugu ukoliko je ceo život svedočio omalovažavanju i sukobima u sopstvenoj porodici. Isto se odnosi na ćerku, koja teško uspostavlja zdravi odnos ako nikada nije svedočila primeru poštovanja i smirenosti među roditeljima.
Obrazac koji se prenosi s generacije na generaciju.
Prema rečima oca Predraga, roditelji često imaju velika očekivanja od budućih brakova svoje dece, ali ne shvataju da im nisu pružili nijedan pozitivan primer. Deca, kako ističe, ne mogu zamisliti srećan brak ako ga nikada nisu videla.
Stalne svađe, vraćanje na stare uvrede i prebrojavanje grešaka mnogo su opasniji nego što se na prvi pogled čini – jer oblikuju način na koji će nova generacija voleti, komunicirati i rešavati probleme.
Kada je imala 18 godina, izbacili su je iz kuće zbog trudnoće, a sada traže novac od nje – poruka majke ju je razbila na komade.
Liturgija Vam nedostaje.
Na kraju, otac Predrag naglašava da lično nije sposoban da pomiri ljude niti da razreši njihove dugogodišnje sukobe. Prema njegovom mišljenju, rešenje ne leži u savetima, raspravama ili pokušajima da se „pobedi“ u svađi.
"Vama nedostaje liturgija. Liturgija će vas pomiriti, a ne ja. Nemam tu moć, ni strpljenja, ni sve vreme ovog sveta… već samo liturgija", navodi za kraj.
Po njegovim rečima, liturgija je ona koja umiruje čoveka jer ga menja iznutra, vraćajući mu smirenost, odgovornost i svest o drugome. Bez tog unutrašnjeg preobražaja, svaki pokušaj da se popravi brak ostaje površan i kratkotrajan.