Zlate Petrović: otkriveno poreklo
Zlata Petrović je uvek bila iskrena o svemu, pa i o svom poreklu.
Zlata Petrović pripada grupi estradnih umetnika koji nikada ne skrivaju svoj život.
Ona otvoreno govori o svojoj porodici, ljubavima, brakovima i vezama sa ženama koje su u braku, ali i o svom teškom detinjstvu. Jednom je priznala da se sa 16 godina udala za čoveka kojeg nije volela, a njen stariji sin Miki se stidio zbog svoje romske krvi.
Zlata je govorila da je njena majka, koja je takođe pevala, bila strastveni kockar.
Kažu da se najinteligentniji ljudi obično odaju porocima; tu nekako pronalazim utehu. Ona je u svemu bila najbolja – u kući, na njivi i u kafani. Bila je nenormalno lepa. Njena transformacija me je oduvek oduševljavala. To je kao kad gledaš film u kojem se pojavljuje žena iz njive, raspojasana i prljava; već za pola sata vidiš kako je našminkana od glave do pete i ispred sebe imaš lepoticu. Tada nije bilo mikrofona ni pojačala – pevačica se popne na sto i peva. Sve to je činilo nju, ali očigledno je u sebi nosila i tu sklonost ka porocima; pevačica je tada ispričala i priznala da voli da popije.
- Sve sam probala, ali umereno. Jedino nikada nisam pušila trave niti koristila droge; ne znam ni kako se one unose. Volim kafanu, volim da se napijem, ponekad i pogrešim, ali znam granicu i zbog toga sam ponosna na sebe.
Ovako je govorila o svom prvom braku.
U 16. godini udala sam se za čoveka koga nisam volela. Završila sam osmi razred, trebalo je da nastavim školovanje, ali to se nije desilo. Tada je bilo tako: ako ne ideš u školu, udaju te. Iako je sve u toj porodici izgledalo savršeno, ja nisam bila zadovoljna. Neka mi oprosti taj dečko i svi ostali, ali smatrala sam da sam najnesrećnija na svetu. Bez tog neželjenog braka ne bih se bavila ovim poslom. Generalno, nije bilo mi prijatno raditi kao pevačica. Kad je majka dolazila kući, između nje i očuha, koji ju je mnogo voleo, stalno su se svađali, tučili i ljubomorili, zbog čega nisam želela da pevam. Jednostavno nisam znala kako to da uradim. Ali nakon što sam pobegla, odlučila sam da postanem pevačica.
Zlata je otkrila da je svom sinu, tek kad je napunio osam godina, rekla da je po majci Romkinja. Naglasila je da se nikada nije stidela toga.
Moja majka je bila Romkinja, a tata Crnogorac. Kada sam morala da svom starijem sinu objasnim ko je njegova baka, imao je oko osam godina i to mu je predstavljalo problem jer se plašio šta će ljudi reći. Rekla sam mu: ako misli da će ga neko osuđivati zbog majke Romkinje, onda ne mora ni da se druži s tim dečkom. To je dobro, jer na početku treba biti iskren sa svojim drugarima i prijateljima. Trebalo mu je vremena da to usvoji. Na mojoj svadbi s Pejom, kada je imao 12 godina, tu su bile moje sestre i majka – tamnopute, dok je cela porodica s očeve strane bila svetloplave. Sve kolege su dolazile da pevaju mojoj majci. Tada je Miki, moj drug, pitao: „Ko su ti ljudi? Vidno se razlikuju od nas.“ On je odgovorio: „To su neki naši kumovi iz Grčke.“ Godinama kasnije sam saznala za to i pitam ga: „Miki, nisam li znala da smo mi Grci?“ I tek onda smo se složili i pričali o tome. Sada on svoje poreklo mnogo voli i ponosi se.
Zlata je odrastala uz majku i očuha, koga je neizmerno volela. Oca je upoznala tek kad je imala dvadeset godina.
Bolje ikad nego nikad. Sudbina je odlučila da ja sahranim i njega i njegovu suprugu, jer je umro moj brat po ocu, jedini koji sam imala. Pošto sam rasla bez njega, često tražim ljubav, srce i dušu kod drugih ljudi. Iako sam očuha, voljela sam najviše na svetu. Nikada nije rekao da ima dva sina; uvek je tvrdio da ima troje dece.
Zlata je u tom razgovoru takođe iznela da nije završila školovanje posle osnovne škole.
Nikada nisam pročitala knjigu. Nisam stigla da to uradim, i nemam nikakvu želju ili volju za tim. Čitala sam lekturu jer sam morala, i to je bilo sve. Nekada sam razmišljala o školovanju, ali shvatila sam da me moje pevanje i život naučili da upoznam ljude. Za mene je svaki čovek knjiga. Ne mislim da bih bila pametnija ako sam završila neke fakultete.