Puno aditiva u ovsenom mleku uzrokuje povećanje holesterola.
Iako se često smatra da je ovseno mleko zdravija alternativa kravljem, istraživanja pokazuju da to nije slučaj.
Na početku je bio namenjen veganima i osobama sa intolerancijom na laktozu, a danas je postao neizostavan deo svakodnevne ishrane mnogih. Prodaja ovsenog mleka doživela je pravi procvat u poslednjih deset godina, a izumeo ga je švedski nutricionist Rikard Oste početkom 1990-ih, kasnije suosnivač kompanije Oatly.
Industrija ovsenog mleka danas ima vrednost od preko 300 miliona evra i čini 40 % ukupne prodaje biljnih napitaka u Velikoj Britaniji. Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi ova vodeća zamena mogla biti najmanje zdrava. Nutricionisti naglašavaju da postoje bolje alternative ovsenom mleku, naročito za one koji žele izbeći mlečne proizvode, i ukazuju na visoki sadržaj šećera i dodatnih ulja kao glavne nedostatke.
Ova upozorenja se pojavljuju nakon što je Vrhovni sud odlučio da je nezakonito da kompanije označavaju ovaj napitak kao „mleko“, čime je završena duga pravna bitka između lidera tržišta poput Oatly‑ja i mlečne industrije.
Rob Hobson, nutricionista iz Brightona, komentarisao je ovu odluku: „Jasnije označavanje može pomoći u sprečavanju zabuna i omogućiti pravedno poređenje. Nutritivno gledano, ovseno mleko i kravlje mleko su veoma različiti proizvodi. Kravlje mleko prirodno sadrži visokokvalitetne proteine, jod, kalcijum i vitamin B12. Ovseno mleko obično ima manje proteina i često se obogaćuje kako bi postiglo nivoe kalcijuma i vitamina B“, izveštava Večernji list.
10% ovsa, ostatak je voda sa uljima i emulgatorima.
Hobson je istakao da ovi napici sadrže dodatne šećere i ulja, naročito u tzv. „barista“ verzijama i aromatizovanim pakovanjima.
Razlog tome je što „barista“ verzije ovsenog mleka, koje se često koriste u kafićima, sadrže samo oko deset posto ovsa. Ostatak čini voda pomešana sa uljima i emulgatorima koji drže sastojke povezane i omogućavaju formiranje pene pri zagrevanju, slično kao kod kravljeg mleka.
Iako se prirodni ovas u obliku ovsenih pahuljica preporučuje za smanjenje nivoa holesterola zahvaljujući visokom sadržaju vlakana, pak prerađeni napitak može imati suprotni uticaj.
Dr Oliver Gutman, kardiolog iz londonske bolnice The Wellington, upozorava da dodavanje ulja u ovseno mleko može povećati nivo holesterola ukoliko se prekomerno konzumira.
Ovas, kada se jede u kaši, može vremenom smanjiti holesterol zahvaljujući visokom sadržaju vlakana koja ga opadaju. Međutim, konzumiranje penušavog ovsenog mleka sa većim udjelom masti može povećati holesterol ukoliko se pije u prevelikoj količini", objašnjava Gutman.
Brzi porasti nivoa glukoze.
Stručnjaci takođe upozoravaju da visok unos šećera može negativno uticati na zdravlje. Brzi porasti nivoa glukoze u krvi, koji se javljaju kada količina šećera u krvotoku premaši kapacitet ćelija za iskorišćenje kao energiju, obično idu praćeni naglim padovima, što može izazvati napade gladi. Na duže staze, česti porasti glukoze povezani su s razvojem dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
Na primer, sastav popularnog ovsenog mleka obuhvata vodu, zob (10 %), repičino ulje, regulator kiselosti, minerale kao što su kalcijum karbonat i kalijum jodid, so, te vitamine D2, B2 i B12; na 100 ml sadrži 3,4 g šećera.
"Ranije smo verovali da zasićene masti negativno utiču na holesterol, ali sada se sve više shvata da i šećeri u ishrani mogu imati uticaj na njega", kaže nutricionistkinja Sara Karolides. "To bi mogao biti razlog zašto postoje izveštaji o ljudima čiji je nivo holesterola opao nakon što su prestali piti ovseno mleko."
Bolje je sojino mleko.
Umesto ovsenog mleka, stručnjaci preporučuju sojino mleko kao najbolju zamenu. Istraživanje naučnika sa Univerziteta u Minesoti pokazuje da je sojino mleko nutritivno najbliže tradicionalnom kravljem mleku. Sadrži malo kalorija i zasićenih masti, a bogato je biljnim proteinima koji, prema studijama, mogu doprineti zdravlju.
Proizvodi se prave namakanjem i mlevenjem sojinih zrna; komercijalne varijante često su obogaćene hranljivim sastojcima poput vitamina B2, B12, D, kalcijuma i joda, mada mogu sadržavati zaslađivače i so.
Studije ukazuju na to da prirodna jedinjenja iz soje, poznata kao izoflavoni, mogu smanjiti rizik od raka dojke i usporiti znakove starenja.
"Sojino mleko se u Aziji pije već vekovima i smatra se najboljom biljnom alternativom jer je nutritivno najbliže kravljem mleku", izjavila nutricionistkinja iz Londona, Clementine Vauhan.