Francuske vlasti uvode lokalne policijske časove, uključujući i pojedine delove Pariza, dok se zemlja suočava s posledicama najtežih nereda u poslednjih nekoliko godina.

Ova odluka usledila je nakon što su protesti zbog stanja u obrazovanju i troškova života prerasli u talas smrtonosnog nasilja širom zemlje tokom vikenda. To je pokrenulo međusobne optužbe među političkim akterima u Francuskoj, a postoji i bojazan da bi nemiri mogli da se preliju na susedne evropske zemlje.

Premijer Sebastjen Lekorni izjavio je da su „ciljane mere policijskog časa“ doprinele očuvanju mira tokom noći između ponedeljka i utorka. Upozorio je da lokalne vlasti razmatraju mogućnost da slične mere budu na snazi i naredne noći.

Policijski čas obuhvatio je popularne delove Pariza, uključujući Trg Republike, poznati gradski trg, kao i ulice oko prehrambene pijace Les Al. U drugim gradovima i opštinama, među kojima su Lion, Marsej, Nica, Lil, Duai, Vati i Denen, privremeno su zabranjena okupljanja ili je uveden policijski čas za maloletnike.

Protesti su održani zbog troškova života i rasta cena goriva, a učestvovali su pripadnici pokreta „Žuti prsluci“, učenici, studenti, nastavnici, roditelji, sindikati, radnici, poljoprivrednici i penzioneri.

Vanredne mere uvedene su nakon što je tokom vikenda uhapšeno više od 2.000 ljudi. Prijavljena su najmanje dva smrtna slučaja, kao i ozbiljne povrede, uključujući slučajeve u kojima su dve osobe ostale bez šaka.

Tokom protesta policija je bacala suzavac na okupljene i sukobljavala se s maskiranim demonstrantima u crnoj odeći, koji su podmetali požare i provaljivali u hiljade prodavnica i državnih objekata. Na snimcima su prikazane i zapaljene istorijske građevine.

Dok Francuska počinje da procenjuje štetu, sve su glasnije optužbe da vlada nije na vreme predvidela razmere krize. Političke posledice mogle bi da budu značajne i dodatno prodube podele među najvećim strankama, uoči izbora za naslednika francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji se održavaju za samo šest meseci.

Vlasti i politički lideri naglašavaju da je ogromna većina demonstranata protestovala mirno. Ipak, razmere sukoba i uništavanja imovine potresle su zemlju i izazvale oštre osude političara i građana.

„Oni koji su uništavali moraće da plate“, izjavio je Makron u nedelju uveče. „Oni koji su pljačkali moraće da nadoknade štetu. Oni koji su pokušali da sruše Republiku biće pozvani na odgovornost.“

Makron je takođe obećao da će tokom ove nedelje održati sastanke na kojima će se razgovarati o „konkretnim predlozima“ i saslušati zahtevi demonstranata. Međutim, ostaje neizvesno da li će to biti dovoljno da se zaustave protesti u Francuskoj, kao i slične demonstracije zbog troškova života koje se šire u susednim zemljama.

Kako je sve počelo?

Sve je počelo u septembru štrajkom učenika i nastavnika jedne srednje škole u predgrađu Pariza. Oni su zahtevali više zaposlenih i dodatna sredstva za školu. Njihovi zahtevi su ispunjeni i štrajk je okončan, ali je time zapaljena iskra koja se ubrzo proširila širom zemlje.

Učenici i studenti širom Francuske, već dugo nezadovoljni nedostatkom nastavnog osoblja i preopterećenim obrazovnim sistemom, počeli su da organizuju proteste koji su povremeno prerastali u nasilje.

Oštar odgovor policije dodatno je podstakao nezadovoljstvo i izveo stotine hiljada ljudi na ulice, naročito nakon što su se pojavili snimci policajca koji koristi zabranjeni zahvat davljenja nad jednom devojkom.

Za nekoliko nedelja protesti su prerasli studentski pokret i postali širi izraz nezadovoljstva zbog visokih troškova života, utiska da vlasti ne reaguju na probleme građana, sve većeg jaza između bogatih i siromašnih i snažne želje za društvenim i političkim promenama.

„Ovako više ne može“, izjavila je pedesetsedmogodišnja Marija Paljas, članica jednog od velikih francuskih sindikata, tokom subotnjeg protesta u Parizu za CNN.

„Tu su troškovi života. Tu je nezaposlenost. Ima mnogo problema. Mladi čovek ode da traži posao, mnogo toga mu obećaju, a na kraju ne dobije ništa.“

Šta se dogodilo tokom vikenda?

Više od pola miliona ljudi demonstriralo je širom Francuske u subotu. Uglavnom je sve proteklo mirno. Lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon opisao je okupljanje u Parizu kao skup na kojem su se ljudi „mirno kretali“.

Međutim, na nekoliko mesta protesti su prerasli u nasilje, naročito nakon što je pao mrak.

U Parizu su grupe maskiranih mladih ljudi pljačkale prodavnice i podmetale požare. U Lionu su demonstranti zapalili turistički informativni centar. U centralnom francuskom gradu Limužu, toranj gradske većnice, star 143 godine, srušio se u plamenu, što je kod nekih probudilo bolna sećanja na požar u katedrali Notr Dam.

Francuski ministar pravde Žerald Darmanen izjavio je u utorak da je širom zemlje opljačkano oko 3.000 prodavnica.

Protesti su u nedelju donekle oslabili, iako je na pojedinim mestima ponovo dolazilo do sukoba. Policija je ispaljivala suzavac na Trgu Republike u Parizu, jednom od najvećih gradskih trgova.

Ipak, snimak na kome par uživa u piću u blizini Trijumfalne kapije u centru Pariza, dok se u pozadini odvijaju neredi u Francuskoj privukla je dosta pažnje, a komentari su kako ove demonstracije ne pogađaju sve građane podjednako.

Do kraja vikenda Pariz je izgledao kao „ratna zona“, rekao je jedan posetilac grada za Rojters.

Stanovnici prestonice bili su šokirani prizorima. Neki su osudili pljačkaše i izgrednike, dok su drugi odgovornost pripisivali vlastima koje nisu ranije rešavale probleme koji su doveli do krize.

„Srce mi se slama, zaista mi se slama kada vidim naš grad ovakvim“, izjavila je pedesetdevetogodišnja stanovnica Marseja, Farida, čije prezime nije navedeno, prema pisanju Rojtersa.

„Ako se svaki protest završava razbijenim izlozima i uništenim prodavnicama, ovo jednostavno više ne može da se nastavi — ne može.“

Stanovnica Pariza Paola Formenti, stara 56 godina, izrazila je podršku „opravdanom“ besu demonstranata, istovremeno osuđujući nasilje.

U obraćanju u nedelju Makron je priznao da demonstranti imaju opravdane razloge za nezadovoljstvo i rekao da će pokrenuti „niz međunarodnih inicijativa“ kako bi se rešilo pitanje cena goriva i obezbedilo stabilno snabdevanje iz zemalja Persijskog zaliva. Međutim, nije izneo konkretna obećanja niti dodatna objašnjenja.

Čak je i ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez priznao da vlasti nisu predvidele razmere nereda i ponudio ostavku, ali je Makron odbio da je prihvati.

Šta sledi i da li će se nemiri proširiti?

Protesti i njihove posledice mogli bi da utiču na predstojeće francuske izbore na proleće.

Liderka krajnje desnice Marin Le Pen, koja prema navodima članka vodi u anketama, izjavila je tokom vikenda da je „opravdano društveno nezadovoljstvo još jednom postalo talac krajnje levice“.

Njen politički protivnik s krajnje levice, Žan-Lik Melanšon, više puta je branio pravo studenata na protest.

Protesti su tokom istog vikenda održani i u drugim evropskim zemljama.

Belgija: Studenti su demonstrirali zbog stanja u obrazovnom sistemu.

Portugal: Desetine hiljada ljudi marširale su u Lisabonu u subotu, protestujući zbog rasta troškova života i stambene krize.

Italija: Milano je tokom vikenda zabeležio dve uzastopne noći nemira. Demonstranti su bacali kamenje i pljačkali supermarkete, dok je policija odgovorila suzavcem i vodenim topovima. Uhapšene su 32 osobe.

Italijanske vlasti saopštile su da će prodavnice u ponedeljak ostati zatvorene i da će vlada „odlučno odgovoriti“ na nasilje. Očekuje se da će na sednici vlade u utorak biti usvojene bezbednosne mere, uključujući slanje 500 pripadnika vojske u Milano.

- Albanija: Studenti već mesecima protestuju zbog onoga što smatraju korupcijom vlasti. Demonstracije u glavnom gradu Tirani ovog vikenda prerasle su u nasilje. Jedna osoba fotografisana je kako baca Molotovljev koktel na policiju za razbijanje demonstracija.

Vlasti u mnogim od ovih zemalja osudile su nasilje i pozvale na smirivanje situacije.

Protesti su privukli pažnju i Bele kuće. Američki potpredsednik Džej Di Vens objavio je na društvenoj mreži Iks snimak zapaljene gradske većnice u Limužu i okrivio neuspešnu imigracionu politiku za nemire.

Američki predsednik Donald Tramp takođe je pomenuo proteste tokom mitinga u Džordžiji ovog vikenda. U šali je izjavio:

„Hajde da odemo u Francusku i pridružimo se revoluciji i tamo potrošimo naših 5.000 dolara.“

Time je aludirao na novčanu isplatu koju su republikanci obećali ukoliko pobede na izborima za Kongres na sredini predsedničkog mandata.

oni uživaju

PARIZ GORI, UVEDEN JE POLICIJSKI ČAS, A OVAJ PAR PIJE PIĆE KAO DA SE NIŠTA NE DEŠAVA: Snimak koji je ŠOKIRAO svet!