Počeo opšti rat, rakete lete na sve strane: Vatrena vrteška guta ceo region
Od 28. februara, Bliski istok se pretvorio u pravo bure baruta i scenu iz najgorih noćnih mora. Uključene su najveće svetske i regionalne sile, rakete pljušte na sve strane, a broj mrtvih raste iz sata u sat. Evo objašnjenja ko sada ratuje i u kojim zemljama Iran sprovodi osvetničke udare.
Hezbollah iz Libana masivno napada sever Izraela, što je dovelo do jake izraelske invazije i humanitarne katastrofe u Libanu.
Iran je reagovao raketiranjem izraelskih i američkih baza širom Bliskog istoka te je blokirao Ormuskog moreuza, što je izazvalo globalni porast cena nafte.
Od 28. februara Bliski istok je postao prava džungla baruta, scena iz najstrašnijih noćnih mora. Najveće svetske i regionalne sile su uključene; rakete se razlatu po svim pravcima, a broj žrtava raste sat za satom. Ovde ćemo objasniti ko sada ratuje i u kojim zemljama Iran sprovodi osvetničke udare.
Amerika i Izrael zadali prvi udarac
Sve je počelo iznenadnim napadom američkih i izraelskih snaga na Iran tokom pregovora. U snažnom bombardovanju ubijen je iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamenei, kao i brojni vojni komandanti.
Američki predsednik Donald Trump pokrenuo je operaciju s ciljem da se režim u Teheranu smeni i da se nuklearni program uništi. SAD i Izrael ispalili su stotine projektila koji su potrošili radare i vojne baze, a američka podmornica potopila je iransku fregatu „Dena“ na Indijskom okeanu.
Krvava odmazda Irana
Teheran nije ostao pasivan. Pod pritiskom, Iranci su uveli u borbu zastrašujuću dvostepenu balističku raketu na čvrsto gorivo – Sajdžil, koja može da dostiže brzinu od 14 mach i direktno preti celokupnom regionu.
Iranci su napali Izrael stotinama balističkih projektila, upotrebljavajući i međunarodno zabranjenu kasetnu municiju koja uzrokuje smrt u izraelskim gradovima.
Meta američke baze, ceo Zaliv u plamenu
Iran nije ograničio napade na Izrael; umesto toga, započeo je vatru u svim zemljama koje imaju američke vojne jedinice i baze.
Na terenu, pod udarom iranskih dronova i projektila, nalazili su se:
- Katar
- Bahrein
- Kuvajt
- Ujedinjeni Arapski Emirati
- Saudijska Arabija
- Oman
- Jordan
- Irak
- Sirija
Primetno je da je na teritoriji Omana i Jordana bilo najmanje napada. Oman je bio glavni posrednik u prethodnim pregovorima između Amerike i Izraela, što se smatra razlogom; Jordan je jedan od najstabilnijih saveznika SAD na Bliskom istoku.
Iranska Revolucionarna garda tvrdi da su u ovim udarima "ubili i ranili stotine" američkih vojnika uništavajući ključne radarske sisteme i aerodrome, dok zvanični podaci SAD-a navode 15 poginulih i stotinama ranjenih.
Liban na meti
Zbog ubistva Hamneja, moćna Hezbola iz Libane započela je masovno raketiranje severa Izraela, dostigavši čak i Haif.
Izrael je odmah reagovao snažnom kopnenom invazijom i bombardovanjem Libana, pri čemu je u kratkom periodu preminulo više od hiljadu ljudi, a stotine hiljada civila raseljeno.
Aktivno više frontova
Osim navedenog, aktivni su i sledeći frontovi:
- Iračke milicije: Šiitske milicije (Islamski otpor u Iraku) stale su uz Iran i izvele desetine napada dronovima na američke baze i ambasade u Iraku i Siriji
- Jemenski Huti: Pridružuju se pretnjama i poručuju da će napasti svakoga ko pokuša da pomogne Americi, držeći Crveno more i dalje u strahu
- Kipar na meti: Iranski dronovi (lansirni verovatno preko Hezbolaha) napali su čak i britansku vojnu bazu Akrotiri na Kipru, šireći paniku po Evropi
Situacija je potpuno izvan kontrole, što se najbolje ilustruje neverovatom incidentom na nebu iznad Kuvajta. Kuvajtska protivvazdušna odbrana bila je u opštem panici, misleći da puca na iranske letelice, greškom (prijateljska vatra) oborila čak tri američka borbena aviona F‑15.
Blokada koja će sve skupo koštati
Kao da bombe, žrtve i rat nisu dovoljni, Iran je iskoristio svoj najjači adut – potpuno je blokirao Ormuskog moreuza, najvažniju arteriju za transport nafte u svetu.
Zahvaljujući ovom potezu, cene nafte su porasle iznad 114 dolara po barelu, preteći da naruše globalnu ekonomiju i izazove inflaciju u neverovatnim merama.
Američki predsednik Donald Trump izdao je ultimatum Teheranu i zapretio da će „zbrisati“ iranska energetska postrojenja ukoliko ne otvore prolaz, ali je ubrzo najavio da pregovori napreduju dobro i da odlaže napade na pet dana.
Ovo su četiri ključne tačke u iranskom ratu: pretnje se pojačavaju, a pregovori se raspadaju.
Evropa drhti od iranskog „svemirskog monstruma“, a samo jedna zemlja nije pogođena.
(Mapa) Srbija je u dometu „svemirskog monstruma“: iransko oružje može da razruši London i Pariz.
(Mapa) Amerika šalje vojsku na NATO bazu u blizini Srbije: rat bi mogao ozbiljno eskalirati.
(Mapa) Iran može da se sveti, a Balkan vrvi od američke vojske: Ugrožene baze u Grčkoj i na Kosovu.
(Mapa) Deset tempiranih bombi: Iran napada američke baze i ostvaruje se najgori scenarij.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja se sukobljava s Amerikом i Izraelom.