Podneta krivična prijava protiv višeg tužioca Nenada Stefanovića
Kako se navodi u prijavi, Stefanović je navodno omogućavao pojedinim okrivljenima blaže kazne i povoljnije pravne kvalifikacije, a u jednom slučaju i odustajanje ...
Kandidati za narodne poslanike sa Studentske liste „Studenti pobeđuju“, Nemanja Đurić i advokati Vladan Mančić i Stanko Fuštar podneli su krivičnu prijavu protiv Nenada Stefanovića, glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja.
Kako se navodi u prijavi, Stefanović je navodno omogućavao pojedinim okrivljenima blaže kazne i povoljnije pravne kvalifikacije, a u jednom slučaju i odustajanje od krivičnog gonjenja drugih osumnjičenih. Podnosioci prijave ukazuju na više spornih predmeta, među kojima su i oni u kojima je Vrhovni sud utvrdio povrede zakona u korist okrivljenih.
Prijava se zasniva na saznanjima o postupanju u više krivičnih predmeta u kojima su okrivljenima, suprotno zakonskim propisima, omogućene povoljnije krivične sankcije, blaže pravne kvalifikacije ili izbegavanje krivičnog gonjenja.
Kako se navodi, suština krivične prijave jeste sumnja da sporne odluke nisu posledica različitog pravnog tumačenja, već svesnog korišćenja službenih ovlašćenja radi pogodovanja okrivljenim licima.
U krivičnoj prijavi su predmeti koji su istom obuhvaćeni, a detalje prenosimo u celosti:
"1. Predmeti Sk. br. 97/23 i Sk. br. 119/23 – nezakonito ublažavanje kazni ranije osuđivanim licima: U ovim predmetima zaključeni su sporazumi o priznanju krivičnog dela kojima su okrivljenima dogovorene kazne ispod zakonom propisane granice, iako su prethodno bili osuđivani za isto krivično delo. Prema navodima krivične prijave, prilikom određivanja sankcija nisu poštovana zakonska ograničenja za ublažavanje kazne, čime su okrivljeni dovedeni u povoljniji položaj od onog koji zakon dopušta. Posebno je značajno da je Vrhovni sud, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti, već utvrdio povredu zakona u korist okrivljenih u presudama koje su predmet predloženih provera. Reč je, između ostalog, o presudama Višeg suda u Beogradu Spk. br. 51/23, koju je donela sudija Ana Milošević, i Spk. br. 60/23, koju je doneo sudija Stojan Petrović. Povrede zakona u korist okrivljenih utvrđene su odlukama Vrhovnog suda Kzz 509/2025 i Kzz 515/2025. Krivičnom prijavom traži se da se utvrdi ko je odobravao sporne sporazume, ko je bio upoznat sa prethodnom osuđivanošću okrivljenih i ko je, uprkos zakonskim ograničenjima, omogućio njihovo zaključivanje.
Predmet Sk. br. 54/22 – 119 komada municije i primena blaže kvalifikacije krivičnog dela: Okrivljeni S. R. teretio se za neovlašćeno držanje 119 komada municije. Prema obaveznom uputstvu Vrhovnog javnog tužilaštva A. br. 308/20 od 5. novembra 2020. godine, navedena količina morala je biti tretirana kao veća količina municije, zbog čega je, prema navodima prijave, postojao osnov za krivično gonjenje po članu 348. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika. Za to krivično delo propisana je kazna zatvora od dve do dvanaest godina. Međutim, okrivljeni je gonjen za blaži oblik krivičnog dela iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, za koji je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna. Sa okrivljenim je potom zaključen sporazum o priznanju krivičnog dela i osuđen je po blažoj pravnoj kvalifikaciji. Sumnja se da je na ovaj način, suprotno obaveznom uputstvu, okrivljenom omogućen znatno povoljniji krivičnopravni položaj.
Predmet Sk. br. 60/23 – ponovno podnošenje odbijenog sporazuma drugom sudiji i odustanak od gonjenja drugih okrivljenih: U ovom predmetu sa okrivljenom H. M. zaključen je sporazum o priznanju krivičnog dela, iako, prema navodima krivične prijave, njeno priznanje nije bilo potkrepljeno raspoloživim dokazima. Posebno je sporno što je jedan sudija Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu prethodno odbio sporazum upravo zbog nedostatka dokaza koji bi potkrepili priznanje. Umesto otklanjanja uočenih nedostataka, sporazum je ponovo podnet drugom sudiji istog odeljenja, koji ga je potom prihvatio. Nakon prihvatanja sporazuma, Više javno tužilaštvo u Beogradu odustalo je od krivičnog gonjenja H. B. i H. V., ćerki osuđene, iako su, prema saznanjima podnosilaca prijave, postojali dokazi koji su ukazivali na njihovo učešće u izvršenju krivičnog dela. Okolnosti ovog predmeta otvaraju pitanje da li je sporazum o priznanju krivičnog dela upotrebljen ne samo radi pogodovanja licu koje priznaje krivicu već i radi omogućavanja drugim okrivljenim licima da izbegnu krivično gonjenje", navodi se i dodaje:
"Krivičnom prijavom predloženo je da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal: Pribavi i detaljno ispita sve navedene krivične predmete, sporazume o priznanju krivičnog dela i sudske odluke. Utvrdi identitet svih javnih tužilaca i drugih službenih lica koja su učestvovala u pripremi, odobravanju i zaključivanju spornih sporazuma, kao i eventualnu saučesničku odgovornost. Proveri postojanje pisanih i usmenih uputstava, saglasnosti i drugih oblika uticaja na postupanje u navedenim predmetima. Ispita da li je na isti ili sličan način postupano i u drugim predmetima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Pokrene finansijsku istragu radi provere navoda o imovini stečenoj od strane roditelja prijavljenog, čija je procenjena vrednost približno 640.000 evra, i eventualne povezanosti sa krivičnim delom. Preduzme neophodne mere radi obezbeđenja dokaza, sprečavanja uticaja na svedoke i nesmetanog vođenja postupka, uključujući i razmatranje mera za obezbeđenje prisustva prijavljenog i preduzimanje potrebnih radnji pred Visokim savetom tužilaštva".
Objašnjavaju i zašto je ova prijava od posebnog značaja.
"Sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja zakonit instrument krivičnog postupka, ali ne sme postati mehanizam za selektivnu primenu zakona i obezbeđivanje povlašćenog položaja pojedinim okrivljenima. Posebnu težinu navodima prijave daje činjenica da su u pojedinim predmetima povrede zakona u korist okrivljenih već utvrđene odlukama Vrhovnog suda. Zato je neophodno ispitati da li su u pitanju izolovane nepravilnosti ili postupanja koja ukazuju na moguću sistemsku zloupotrebu javnotužilačkih ovlašćenja. Niko, pa ni glavni javni tužilac, ne može biti iznad zakona. Odgovornost za njegovo sprovođenje mora važiti upravo za one kojima je povereno da zakon štite. Podnošenje krivične prijave ne znači utvrđenu krivičnu odgovornost prijavljenog. Očekuje se da nadležno tužilaštvo nezavisno, nepristrasno i bez odlaganja ispita sve navedene okolnosti i donese odluku zasnovanu na zakonu i dokazima", navodi se u krivičnoj prijavi čiji su podnosioci viši sudijski saradnik Nemanja Đurić, advokati Vladan Mačić i Stanko Fuštar, kandidati za narodne poslanike Studentske liste – „Studenti pobeđuju“.