Pregled situacije posle mesec dana sukoba na Bliskom istoku
Prema većini procena, američki i izraelski napadi značajno su oslabili vojne kapacitete Irana i ubili brojne visoke lidere. Ipak, taktički uspeh ne garantuje ostvarenje svih strateških ciljeva predsednika.
Bela kuća i dalje tvrdi da ostvaruje značajne rezultate u aktuelnim operacijama u Iranu, koje su već u drugom mesecu. Ciljevi rata čine se stalno promenljivim; koliko je Washington zapravo uspeo do sada?
Prošlo je mesec dana otkako su SAD i Izrael izvršili prve udare na Iran, što je pokrenulo rat koji je destabilizovao region, poremetio globalne lance snabdevanja i izazvao međunarodnu krizu cena nafte. Napadi na energetsku infrastrukturu se nastavljaju, a pomorski saobraćaj kroz strateški Ormuski moreuz ostaje zatvoren, piše Euronews.
Američki predsednik Donald Trump izneo je pet ciljeva koje Vašington treba da ostvari pre okončanja rata sa Iranom. Međutim, mesec dana kasnije nagovestio je da bi SAD uskoro mogle da smanje svoje operacije, iako neki od ključnih ciljeva ostaju nejasni ili nisu ispunjeni.
Prema većini procena, američki i izraelski napadi značajno su oslabili vojne kapacitete Irana i ubili brojne visoke lidere. Ipak, ti taktički uspesi ne znače nužno i ostvarenje svih strateških ciljeva predsednika.
Neki od tih ciljeva su teški za ostvarenje; ukoliko SAD odustane od nedovršenih planova, a iranska paravojna Revolucionarna garda ostane na vlasti, Trump bi mogao da se suoči sa političkim posledicama kod kuće i globalnim pitanjima o tome šta je zapravo postignuto njegovom odlukom da pokrene rat koji je uzdrmao Bliski istok i svetsku ekonomiju.
Trump bi mogao da se suoči sa političkim posledicama u SAD, kao i sa međunarodnim pitanjima o tome šta je postignuto njegovom odlukom da pokrene rat. Foto: Kaua209/Shutterstock
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država uporno izjavljuje da su operacije u Iranu nadmašile očekivanja, kako po uspehu tako i po brzini. Evo pregleda ciljeva koje je Trump postavio i trenutnog stanja:
Potpuno uništavanje iranskih raketnih kapaciteta.
Jedan od glavnih ciljeva bio je da se unište iranske rakete i da se njihova raketna industrija sruši na zemlju.
Administracija navodi da su ti kapaciteti znatno smanjeni, ali Iran nastavlja sa lansiranjem raketa i dronova, uključujući niz napada na Izrael, čak i kada Trump tvrdi da se pregovori odvijaju.
Tramp je izjavio da je otprilike 90 % iranskih raketa i lansera uništeno, a da su fabrikacije dronova i raketa trenutno u velikom padajućem stanju.
Međutim, u poslednje vreme napadi Irana postaju sve intenzivniji, s obzirom na stalne udarce na Izrael i na zalivske zemlje koje hostuju američke baze.
Pre završetka prvog meseca rata, raketni napad na američku bazu u Saudijskoj Arabiji povredio je deset američkih vojnika i oštetio više aviona.
Obrisati iransku odbrambenu industriju.
Ponekad je ovaj cilj navodjen zasebno, a ponekad u okviru napora da se unište raketni kapaciteti. Sjedinjene Američke Države su ciljale fabrike oružja i postrojenja za proizvodnju raketa i dronova.
Unatoč tome, Iran nastavlja sa napadima i navodi da je sposoban da ratuje koliko god bude potrebno. Analitičari smatraju da je ostvarenje tog cilja teško jer se takvo oružje može proizvoditi u manjim objektima i u velikim količinama.
Obrisati njihovu mornaricu i vazduhoplovstvo.
SAD i Izrael su brzo postigli vazdušnu nadmoć nad Iranom, a američki ministar odbrane, Pit Hegset, izjavio je da je uništeno ili oštećeno preko 150 iranskih plovila.
Ipak, nije jasno kolika je preostala snaga Irana niti da li su postavljene mine u Ormuskom morezu, što i dalje ometa brodski saobraćaj.
Nikada ne dozvolite Iranu da se približi nuklearnim kapacitetima.
Tramp je ranije tvrdio da je iranski nuklearni program „uništen“, ali njegovi saradnici kasnije upozorili su da je Iran bio svega nekoliko nedelja od izrade bombe.
Iranski mediji su izjavili da su napadnuta nuklearna postrojenja, među kojima su fabrike teške vode i proizvodnja „žutog kolača“. Izrael je potvrdio da stoji iza tih napada.
Jedno od ključnih pitanja je hoće li SAD pokušati da zaplene ili unište oko 440 kilograma obogaćenog uranijuma koji Iran poseduje. Trump je najavio da bi SAD mogle da ga preuzmu, ali samo u okviru dogovora sa Iranom. Bez takvog sporazuma, operacija bi bila izuzetno rizična i zahtevala bi veliki broj vojnika na terenu.
Zaštita naših saveznika na Bliskom Istoku.
Trump je dodao i peti cilj – zaštitu savezničkih zemalja poput Izraela, Saudijske Arabije, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i Kuvajta, kao i nadzor nad Ormskim moreuzom.
Nije jasno do koje granice SAD su spremne da idu u toj zaštiti, jer Iran i dalje uspeva da napada te zemlje. Takođe je Trump više puta menjao stav o tome da li SAD treba da učestvuju u obezbeđivanju moreuza.
Trump je produžio rok Iranu da ponovo otvori Moreuz. Foto: Below the Sky/Shutterstock
Pored toga, produžio je rok za Iran da ponovo otvori Moreuz, a taj rok se proteže do 6. aprila.
Dodatni ciljevi koji se ne nalaze na popisu.
Tramp je govorio i o promeni režima u Iranu, pozivajući narod da preuzme vlast posle napada u kojima je ubijen vrhovni vođa Ali Hameini i član vrha vlasti.
Iako se promena režima nikada nije zvanično nazvana ciljem, uprava jasno želi da teokratska vlast završi. Trump je čak izjavio da je režim uglavnom uništen.
Ipak, Washington navodi da vodi razgovore sa određenim segmentima iranske vlasti u cilju brzog rešavanja sukoba i ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, dok Iran javno odbija da je učestvovao u pregovorima.
Takođe je Trump ranije iznela cilj da se Iranu onemoguće finansiranje savezničkih oružanih grupa u regionu, kao što su Hamas, Hezbolah i druge. Međutim, postoji malo informacija o napretku u tom pravcu.
Bela kuća navodi da je sprečavanje destabilizacije regiona od strane iranskih saveznika još uvek glavni cilj, a smatra da ti akteri „jedva pružaju otpor“ zbog snage američke vojske, piše Euronews.