Profesor Valjarević upozorava de će temeprature skočiti na 46 stepeni
Ukazao je i na nizak protok Dunava, ocenjujući da stanje velikih reka pokazuje zašto klimatske promene moraju ozbiljno da se shvate
Srbija gubi prelazna godišnja doba, proleće se smanjilo za deset dana po dužini trajanja, a jesen za 18 dana, a ovo nije oktobar o kojem smo učili u knjigama, kaže profesor Geografskog fakulteta dr Aleksandar Valjarević.
On objašnjava da klimatske promene u Srbiji utiču na trajanje godišnjih doba, vodotokove i poljoprivredu, a da prilagođavanje zahteva očuvanje vode, pošumljavanje i regionalnu saradnju.
Valjarević je objasnio da se promene ne mogu procenjivati samo na osnovu nekoliko toplih ili hladnih dana, već posmatranjem podataka tokom dužeg perioda.
Viša prosečna oktobarska temperatura
Kao jedan od pokazatelja izdvojio je očekivanu prosečnu oktobarsku temperaturu.
- Prosek bi trebalo da bude 14,3 stepena. Međutim, ovog oktobra prosek će biti 18,1. Tako da zaista nije onaj oktobar o kojem smo učili u knjigama - rekao je profesor Aleksandar Valjarević.
Ukazao je i na nizak protok Dunava, ocenjujući da stanje velikih reka pokazuje zašto klimatske promene moraju ozbiljno da se shvate.
- Ova promena klime mora veoma ozbiljno da se shvati. Ja o tome već godinama pišem u svetskim časopisima i govorim. Ima pomaka i u Srbiji, ali moramo da budemo ozbiljni - naglasio je Valjarević.
Proleće i jesen traju kraće
Govoreći o istraživanju u kojem je analizirao promene tokom približno 90 godina, Valjarević je naveo da se smanjilo trajanje prelaznih godišnjih doba.
- Proleće se smanjilo za deset dana po dužini trajanja, a jesen za 18 dana, u korist leta i zime. Ali, kakve zime? Zime koja je veoma blaga - objasnio je on.
Mediteran već u Srbiji
Prema njegovoj oceni, pojedini delovi Srbije već pokazuju klimatske odlike karakteristične za druga podneblja.
- Imamo prodore Mediterana. Ne kažem da će sada to biti mediteranska klima, ali imamo delove teritorije na kojima su klimatski elementi kao na Mediteranu - rekao je Valjarević.
Kao posebno osetljiva područja izdvojio je severnu Bačku i Pešter, gde, prema podacima koje je naveo, količina padavina može da padne ispod 400 milimetara.
- To je semiaridni, polupustinjski klimat. To nije dobro, zato što su tu žitnice, soja, suncokret i kukuruz - upozorio je profesor.
Klima ne može sama da se vrati
Valjarević je istakao da prirodni klimatski ciklusi ne treba da budu razlog za odlaganje mera prilagođavanja.
- Mi se zagrevamo. Za mene ugljen-dioksid nije jedini činilac. Gledam i Sunce i Milankovićeve cikluse - naveo je profesor Valjarević.
Naglasio je da rasprava o dugoročnim ciklusima ne rešava neposredne probleme sa kojima se suočavaju građani i poljoprivreda.
- Da li treba da čekamo slede"će ledeno doba ili treba da delujemo? To je jedno prosto pitanje - poručio je Valjarević.
Govoreći o mogućim budućim ekstremima, naveo je da procene zavise od izabranog klimatskog scenarija.
- Uzeli smo najgori model, da ga tako nazovem, RCP 8.5. Ako uzmemo umereniji, temperatura bi bila 46 stepeni - rekao je profesor za K1, objašnjavajući procene o mogućim letnjim temperaturama do kraja veka.
Nestanak malih vodotokova je upozorenje
Valjarević je naveo da je u svojim istraživanjima mapirao gubitak oko 300 manjih vodotokova, kraćih od 20 kilometara.
- Mene to zabrinjava. Neka bude i ciklus, ta voda nam znači. Da li je ciklus ili nije, ne moramo sada to da razmatramo - istakao je on.
Objasnio je da su za stabilno snabdevanje reka i akumulacija potrebni i kiša i sneg.
- Moramo da imamo kišno-snežni sistem da bismo imali dobro napunjene akumulacije i reke kakve treba da budu - rekao je Valjarević.
Dodao je da je važno posmatrati raspored i intenzitet padavina, a ne samo njihovu ukupnu količinu.
- Količina padavina nije se promenila, ali intenzitet i raspored jesu. Jeste li primetili kako padaju kiše u poslednje vreme? Dinamično, jako, snažno. Hajde tu vodu da zadržimo - poručio je profesor.
Prikupljanje kišnice i pošumljavanje
Kao jednu od mera predložio je izgradnju retenzionih jezera i sistema za prikupljanje kišnice, uključujući područje Beograda.
- Kišnicu da skupljamo i tu vodu da akumuliramo. To mnoge zemlje rade, čak i one koje dobro stoje sa padavinama - naveo je Valjarević.
Posebno je naglasio značaj šuma za ublažavanje vrućina i zadržavanje vode u zemljištu.
- Moramo da vratimo šume. Šume su regulator klime. U toku leta ublažavaju toplotne talase, a tokom padavina čuvaju vodu - objasnio je on.
Poručio je da odgovor na klimatske promene zahteva saradnju preko državnih granica.
- Ne možemo mi sami. Moramo više regionalno da sarađujemo, moramo da analiziramo i da se prilagođavamo - kazao je Valjarević.
Građanima je uputio i jednostavan savet o štednji vode:
- Ni u flaši, ni u čaši. Kada krenemo da pijemo vodu, popijmo je do kraja.