Samo jedna stvar može da spasi Ivicu Dačića i SPS
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji nisu doneli samo promenu vlasti, već su iz temelja promenili i položaj stranaka koje su decenijama bile deo političkog života zemlje. Socijalistička partija Srbije, koja je od osnivanja gotovo neprekidno imala svoje predstavnike u Narodnoj skupštini, prvi put ostala je bez poslaničkih mandata, dok su se izvan parlamenta našle i opozicione stranke koje su odlučile da samostalno izađu na izbore. Takav rasplet otvorio je pitanje političkog opstanka pojedinih partija, mogućnosti njihovog oporavka, ali i stvaranja potpuno novih političkih organizacija koje bi u narednim godinama mogle da zauzmu njihovo mesto.
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji doveli su do istorijskog gubitka Socijalističke partije Srbije (SPS) i više opozicionih stranaka
SPS je ostao bez mesta u parlamentu prvi put od osnivanja, što je posledica gubitka identiteta zbog dugogodišnje saradnje sa Srpskom naprednom strankom, tvrde analitičari
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji nisu doneli samo promenu vlasti, već su iz temelja promenili i položaj stranaka koje su decenijama bile deo političkog života zemlje. Socijalistička partija Srbije, koja je od osnivanja gotovo neprekidno imala svoje predstavnike u Narodnoj skupštini, prvi put ostala je bez poslaničkih mandata, dok su se izvan parlamenta našle i opozicione stranke koje su odlučile da samostalno izađu na izbore. Takav rasplet otvorio je pitanje političkog opstanka pojedinih partija, mogućnosti njihovog oporavka, ali i stvaranja potpuno novih političkih organizacija koje bi u narednim godinama mogle da zauzmu njihovo mesto.
Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije od 26. oktobra, lista okupljena oko SPS-a osvojila je 2,17 odsto glasova, čime je ostala ispod izbornog cenzusa od tri odsto.
Za stranku Ivice Dačića, koja je tokom prethodnih 36 godina učestvovala u brojnim vladama i predstavljala jednog od najdugovečnijih aktera domaće političke scene, ovaj rezultat predstavlja ozbiljan udarac, a politički analitičari upozoravaju da njihov problem nije samo gubitak poslaničkih mesta, već i dugogodišnje slabljenje prepoznatljivog političkog identiteta.
Šta je potrebno da bi se SPS vratio u život?
Jedan od ključnih razloga za pad socijalista nakon izbora, prema oceni stručnjaka, jeste dugogodišnje oslanjanje na saradnju sa Srpskom naprednom strankom, tokom koje je SPS postepeno gubio mogućnost da se biračima predstavi kao samostalan politički činilac sa jasno definisanim programom.
- SPS već godinama unazad gubi svoj identitet. Utopili su se u tim koalicionim sporazumima i koalicionim vladama na raznim nivoima, sa Srpskom naprednom strankom i postali bukvalno privezak Srpske napredne stranke bez identiteta. Ivica Dačić je to shvatio i on je pokušao u ovoj referendumskoj atmosferi da povrati identitet SPS-a - kaže Marko Matić iz Centra za odgovorne medije.
Problem socijalista, međutim, ne završava se na odnosu sa dosadašnjim koalicionim partnerom, jer se postavlja i pitanje sposobnosti stranke da privuče nove generacije birača.
- Ta stranka nema budućnost u smislu reprodukcije glasačkog tela, nema program za mlade da privuče neke nove glasače - zaključio je Matić.
Kako navode naši sagovornici, ukoliko SPS ne smisli način da pridobiju mladi glasači, povratak je gotovo nemoguć.
Bez jasne političke ponude koja bi prevazišla postojeće biračko telo, eventualni ponovni ulazak SPS-a u parlament mogao bi da bude znatno teži nego prethodnih godina.
- Bili su oni koji su služili da zatvore jedan deo biračkog tela, pritom žrtvujući sopstvenu političku budućnost za to - rekao je Nikola Parun, politikolog.
"SPS je politička prošlost"
Razmere pada socijalista posebno dolaze do izražaja kada se uporede njihovi izborni rezultati tokom prethodnih nekoliko godina. Stranka koja je nekada uspevala da osvoji dvocifren procenat glasova sada se našla u situaciji da ne može da dostigne ni prag neophodan za ulazak u Narodnu skupštinu.
Parun ukazuje na to da ovaj pad nije nastupio iznenada, već da predstavlja završnicu procesa tokom kojeg je SPS postepeno gubio političku snagu, prepoznatljivost i deo birača.
- SPS je sa 11 ili 14% u 2022. pao na 6% u 2023. i sada na oko 2% tri godine kasnije. U četiri godine sa dvocifrenog na potpuno poništavanje. Tako da, SPS je politička prošlost. Može da se desi da se na neki način reorganizuje, pa pokuša ponovo da se vrati na političku scenu - zaključuje Parun.
Iako ovakva ocena ne isključuje mogućnost reorganizacije, ona pokazuje koliko će za socijaliste biti teško da ponovo uspostave politički uticaj, posebno u okolnostima u kojima više neće imati poslaničku grupu i parlamentarnu vidljivost.
Opozicione stranke ostale bez mandata, ali njihove ideje nisu nužno poražene
Promene koje su doneli izbori nisu pogodile samo SPS. Pred ozbiljnim izazovima našle su se i opozicione stranke, bez obzira na to da li su odlučile da učestvuju u izbornom procesu ili da podrže Studentsku listu.
Dok su pojedine partije odustale od samostalnog nastupa kako bi pružile podršku studentskom pokretu, koalicije okupljene oko Novog DSS-a i Stranke slobode i pravde izašle su pred birače, ali nisu uspele da osvoje poslaničke mandate. Ipak, politički neuspeh konkretnih organizacija ne mora istovremeno da znači i nestanak ideja koje su zastupale, zbog čega će jedan od važnijih izazova u narednom periodu biti pitanje ko može da ponudi uverljivije političko predstavljanje građanima koji dele njihove stavove.
- Zanimljivo je da su na izbore izašle dve koalicije, grupe stranaka koje su ne toliko možda organizaciono prepoznatljive, koliko su prepoznatljive po zastupanju dve, po mom mišljenju, ideje koje imaju budućnost u Srbiji i oko kojih će se voditi političke diskusije u Srbiji. Međutim, ono što je važno, i tu moramo da razlikujemo ideju od organizacije. Možda te organizacije ne prežive. Možda ljudi nisu prepoznali u njima autentične i, da kažemo, kredibilne, perspektivne zagovornike tih ideja - rekao je Matić.
Šta gubitak poslaničkih mesta znači za budućnost stranaka?
Izostanak iz parlamenta za političke stranke ne predstavlja samo simboličan poraz, već donosi i konkretne organizacione i finansijske posledice.
Kako objašnjava Matić, stranke koje su ostale bez mandata gube i deo redovnih prihoda povezanih sa parlamentarnim statusom, što može dodatno da oteža njihov rad, održavanje stranačke infrastrukture i pripreme za naredni izborni ciklus. Istovremeno, bez prisustva u Narodnoj skupštini, opozicione partije moraće da pronađu drugačije načine da ostanu prepoznatljive u javnosti, očuvaju članstvo i biračima ponude razloge da ih ponovo podrže.
Parlamentarna opozicija kakvu smo poznavali više neće postojati
Da se politička scena Srbije nalazi pred ozbiljnom reorganizacijom smatra i Parun, koji ocenjuje da dosadašnji opozicioni format, nakon ovakvih izbornih rezultata, teško može da opstane u nepromenjenom obliku.
Ipak, mogućnost povratka pojedinih političara ne treba isključiti, naročito ukoliko se nakon izbora pojave nove organizacije, savezi ili inicijative koje bi okupile ljude iz dosadašnjih opozicionih stranaka.
- Oni su takođe sada poništeni. Neke od partija koje su se izuzele od učešća u ovom izbornom procesu, možda se desi da se na neki način regrupišu, organizuju, ali postoje ljudi koji su bili u tim partijama, za koje očekujem da će se u narednom periodu, kad se ovo sve malo slegne, vratiti na političku scenu - zaključio je Parun.
Upravo zato, rezultati vanrednih izbora mogli bi da označe početak znatno dubljih promena od same smene vlasti. Dok se SPS suočava sa pitanjem može li da obnovi svoj politički identitet i ponovo pridobije birače, pred dosadašnjim opozicionim strankama stoji izazov opstanka u uslovima promenjenog odnosa snaga.
Da li će se postojeće partije oporaviti, udružiti ili ustupiti prostor novim političkim organizacijama, zavisiće pre svega od njihove sposobnosti da se prilagode novim okolnostima, dok će naredni izborni ciklus pokazati koje su od njih uspele da sačuvaju poverenje građana.
BONUS VIDEO: