Tiha epidemija u Srbiji: simptomi bolesti bubrega
Znakovi bubrežnih bolesti obično su blagi i teško primetni.
Hronične bubrežne bolesti postaju sve češće, a simptomi se često ne primećuju sve dok ne prouzrokuju ozbiljnije komplikacije.
Nefrolog dr Zoran Kovačević, koji je gostovao u emisiji „Žena za sva vremena“ na televiziji K1, upozorio je da od svakog desetog do petnaestog stanovnika sveta pati slabost bubrega, što predstavlja ozbiljan zdravstveni problem.
Od deset do četrnaest procenata stanovništva širom sveta pati od hronične bubrežne bolesti ili slabosti bubrega. To je izuzetno zabrinjavajući podatak. Bubrežna bolest se nalazi među prvih deset uzroka smrti, a godišnje oko 1,5 miliona ljudi umire zbog nje," naglašava dr Kovačević.
Hronična bubrežna bolest: Kako je prepoznati?
Hronična bubrežna bolest obično ostaje nezapažena jer njeni simptomi nisu očigledni.
Kada se nivo uree i kreatinina poveća, to ukazuje na smanjen rad bubrega usled oštećenja koja mogu imati različite uzroke. Najčešći faktori su dijabetes, koji čini oko 30–40 % slučajeva, i hipertenzija. Ove bolesti se u poslednje vreme znatno povećale," izjavljuje dr Kovačević.
On navodi da studije u Srbiji otkrivaju da između 10 i 13 procenata stanovništva pati od hronične bubrežne slabosti.
To je tiha epidemija, jer je bubreg tih organ i ne shvatamo njegov značaj.
Zašto se simptomi često ne primećuju?
Znakovi bubrežne bolesti često su neprimetni i tiho se javljaju.
Najvažnije je redovno se proveravati, jer kad uradite analize i doktor vam kaže da su kreatinin ili urea povišeni, već je kasno,” upozorava nefrolog.
Zapušenost, umor i otežano disanje, iako se čine neodnosnim, mogu predstavljati prve simptome bubrežnih problema.
Faktori rizika: starost, stres i način života.
Stres, ishrana, produženi životni vek, hipertenzija i dijabetes postali su sastavni deo našeg svakodnevnog života. Sve ove bolesti mogu uzrokovati probleme srca i bubrega. Kod starijih osoba, zbog nefroangioskleroze i ateroskleroze malih krvnih sudova, protok krvi kroz bubrege je smanjen, što utiče na njihovu funkciju. Stoga je starost iznad 60 godina jedan od rizika za razvoj hronične bubrežne slabosti. Genetika takođe ima ulogu,” kaže dr Kovačević.
On ističe da ni mlađi ljudi nisu izuzeti:
Zbog jakih stresa i nezdrave ishrane, mladi ljudi razvijaju hipertenziju, a kasnije mogu imati bubrežne probleme. Otprilike 70–80 % današnjih bolesti je uzrokovano stresom. Trebamo se malo zaustaviti i razmisliti.
Prevencija i redovni pregledi
Stručnjak preporučuje redovne lekarske preglede, naročito za osobe starije od 60 godina.
“Pored redovnih kontrola, preporučuje se da se one obavljaju na svakih šest meseci, naročito kod građana starijih od 60 godina. Jednom godišnje je takođe potrebno uraditi ultrazvuk bubrega,” navodi dr Kovačević.
Takođe pruža korisne savete o očuvanju zdravlja bubrega:
Pazite na krvni pritisak i šećer, pijte dovoljno tečnosti, izbegavajte preveliku količinu soli – osim u letnjim mesecima kada znojimo i gubimo so. Najbolje je pet grama soli rasporediti tokom dana.
Savremena dijeta i energetična pića.
Dr. Kovačević upozorava da savremena ishrana i preveliki unos proteina mogu predstavljati rizik za osobe sa bubrežnim problemima.
Moderne dijete traju određeno vreme i za zdrave bubrege ne predstavljaju opasnost. Međutim, ako već postoji problem sa bubrezima, može se povećati rizik od progresije bolesti. Kod starijih pacijenata koji prate visokoproteinsku dijetu, preporučuje se da proveravaju stanje bubrega, jer oni sa bubrežnom insuficijencijom trebaju smanjiti unos proteina.
Kao što je pomenuto, energetična pića takođe predstavljaju rizik.
“To predstavlja rizik po želudac i jetru. Lično smatram da bi trebalo da se vratimo gustim sokovima i limunadama. Energetska pića sadrže emulgatore koji mogu biti kancerogeni.” – zaključio je doktor.