Slađan se vjenčio sa Albankom Fidom, a zatim je javno izvređao
Fida je iz prve ruke opisala kako izgleda brak Albanke i njen dolazak u Sirinićku župu.
Trend među samcima u Srbiji koji svoju sreću traže u Albaniji ne jenjava, a kao glavni razlog ovi muškarci navode želju za partnerkom koja je prirodna, privržena porodici i spremna za seoski život.
To potvrđuje i priča 49‑godišnji Slađan Nikolić iz Sirinićke župe na Kosovu, čiji je brak sa dvadeset godina mlađom Albankom, Gorankom Fidom Nuriši, već godinama izazivao snažne reakcije javnosti.
Slađan je svoju suprugu upoznao u Dragašu, opštini Gora, koja se smatra jednim od najnerazvijenijih i najsiromašnijih delova Evrope. Otvoreno je objasnio zašto je izabrao baš Fidu i koje razlike primećuje u odnosu na srpske žene i žene iz svog okruženja.
"Možda postoji određena razlika među devojkama, jer se naše malo više orijentišu ka uživanju u svemu, dok su one iz Dragaša više fokusirane na poljoprivredu", objasnio je Slađan pred kamerama.
On je napomenuo da su one tamo navikle na takav način života, ali da im dolazak na Kosovo ipak donosi promenu, iako mehanizacija znatno olakšava novu svakodnevicu.
Kada se Albanka uda i stigne u Sirinićku župu, iz prve ruke je objasnila sama Fida, jedna od dvadeset njenih sunarodnica koje su upravo pronašle svoj novi dom u ovom kraju. Fida iskreno priznaje da joj je početak bio neobičan, ali naglašava da je izuzetno zadovoljna svojim životnim izborom.
Pa je čudno, selo je drugačije. Kad sam stigla, primetila sam da je sve različito – i tamo i ovde – ali nisam se pokajala što sam došla," izjavila je mlada žena.
Mreže predstavljaju bojno polje.
Ovakve izjave Slađana očekivano su izazvale pravi haos, a komentari ispod snimka tokom godina pretvorili su se u bojno polje. Mnoge žene u Srbiji duboko su se uvredile njegovim rečima i oštro ga kritikovale.
Najglasnije su bile optužbe koje je primio da je u braku tražio isključivo besplatnu radnu snagu, a ne pravu životnu saputnicu. Besni korisnici mreže nisu štedeli reči, poručujući mu: „Ovaj traži roba, a ne ženu, zato i nije mogao da se oženi sa našom“, dok su se nizali komentari poput „Jezivo“ i „Robinja bila, robinja ostala, greota“.
Neki su otišli još korak dalje, ostavljajući napomenu da je mnogo bolje biti srećno neudata nego neko čiji je sluga i truli radnik, uz brutalnu opasku da niko drugi ne bi ni uzeo da nije bilo njega.
Ipak, medalja uvek ima dve strane; pored surovih kritika bilo je i onih koji u ovakvim zajednicama vide spas za opustena sela i priliku za formiranje zdrave porodice. Mnogi su im poželeli sreću uz reči da je prelepo videti ljude sa mirnim životom ispunjenim radošću, pitajući se ko smo mi da se mešamo dokle god su oni istinski sretni.