Smrt za politički sistem: Burne reakcije na poziv Studentskoj listi da se odrekne novca iz budžeta
Nakon poziva dr Dragana Milića da se ovaj novac preusmeri na lečenje najteže obolele dece, u opoziciji su sevnule varnice. Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana upozorava da je ukidanje novca strankama uvod u autokratiju, a analitičari kažu da je moguće pronaći "zlatnu sredinu": deo ostaviti za funkcionisanje, a deo za aktivnosti koji će poboljšati svakodnevan život građana.
Dragan Milić iz pokreta PODES predložio je da se novac namenjen političkim partijama preusmeri na lečenje teško obolele dece.
Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana kritikovao je ovu ideju, smatrajući da bi ukidanje partijskog finansiranja vodilo autokratiji.
Nakon poziva dr Dragana Milića da se ovaj novac preusmeri na lečenje najteže obolele dece, u opoziciji su sevnule varnice. Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana upozorava da je ukidanje novca strankama uvod u autokratiju, a analitičari kažu da je moguće pronaći "zlatnu sredinu": deo ostaviti za funkcionisanje, a deo za aktivnosti koji će poboljšati svakodnevan život građana.
Do talasanja je došlo nakon što je Dragan Milić, predsednik pokreta PODES, podsetio da političke partije koje imaju poslanike u Skupštini Srbije dobijaju naknadu i ocenio da je to "neverovatnih 6.500 - 7. 000 evra po poslaniku na mesečnom nivou".
"Jedan poslanik donosi partiji oko 100.000 evra"
- Dakle, jedan poslanik u Skupštini donosi partiji na čijoj je listi bio gotovo 100.000 evra na godišnjem nivou! Ovaj lopovski lukrativni zakon doneo je još čuveni Mlađan Dinkić. Ovo praktično znači da će Studentska lista kao i kriminalizovana naprednjačka lista dobijati na svom računu oko milion evra mesečno ili preko 10 miliona evra godišnje - napisao je Milić.
NIje se tu zaustavio, pozvao je studentski pokret "kao nosioce širokog narodnog pokreta da ukinu ovu partijsku privilegiju".
- I da ovaj novac od preko 20 miliona evra godišnje koji je išao partijama preusmere na lečenje dece koja boluju od najtežih bolesti kako decu ne bi više lečili SMS porukama… Srbija mora da bude država građana a ne partijska država - poručio je Milić.
"Pakleno loš populizam"
Ali, njegove kolege opozicionari nisu dobro regovali na ovu ideju. Lider Pokreta Slobodnih građana Pavle Grbović naveo je da je u pitanju "loš populizam".
- Ideja da se ukine javno finansiranje za parlamentarne stranke i druge aktere je pakleno loš populizam. To bi značilo da politikom mogu da se bave bogati ili oni koji dovoljno dobro zastupaju interese bogatih. Pritom, u zemlji u kojoj imamo istorijski dokazane autokratske tendencije mnogih vlasti, to bi praktično bila velika pomoć u uvođenju jednopartijskog sistema - rekao je, između ostalog, Grbović.
On je napisao i da to govori kao predsednik sada već vanparlamentarne stranke kojoj bi takvo rešenje sebično išlo u prilog jer bi ih stavilo u, kako je ocenio, "ravnopravniji položaj".
- Ali, suštinski je to smrt za politički sistem - upozorio je Grbović.
Ko je u pravu?
Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, i kandidat za poslanika Studentske liste, za "Blic" kaže da ne treba odbaciti tu ideju.
- Udruženima građana i koalicijama sleduju aktivnosti za period između izbora, a u slučaju Studenstke liste to je iznos od 800 do 900 hiljada evra. Jeste pitanje koliko bi taj iznos mogao da se smanji, koliki deo bi mogao da se podeli u dobrotvorne svrhe. Mislim da je jedna od mogućnosti da se deo novca da u humanitarne ili dovrotvorne svrhe ili da se preusmeri za aktivnosti koje poboljšavaju svakodnevni život građana - napominje Stojiljković.
On ukazuje da na to treba obratiti pažnju jer je Studentski pokret odneo pobedu na osnovu ogromnog poverenja građana Srbije, i da treba pažljivo razmotriti i odrediti šta sa tim novcem, a da se ne stvaraju finansijski monopoli ni prikriveni izvori.
- Nešto od novca bi trebalo odvojiti za aktivnosti, a od studenata i njihove procene zavisi koliko im je potrebno za funkcionisanje i stvaranje infrastrukture, a koliko se može izdvojiti za, recimo, nešto što poboljšava javne usluge za građane - kazao je Stojiljković.
"Potrebno pronaći ravnotežu"
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, ocenio je, između ostalog, za "Danas" da je "potrebno pronaći ravnotežu i zasnovati budžetsko finansiranje stranaka na nekim relevantnim kriterijumima, a ne odmah ići na ukidanje finansiranja".
- U odsustvu temeljnog promišljanja koncepta imamo nekoliko nelogičnih posledica. Parlamentarne stranke, a naročito one najveće, imaju višak novca, pa umesto da ga troše za svoj redovan rad, one ga obilato koriste za finansiranje izbornih kampanja. Takvo nenamensko trošenje novca je omogućeno amandmanima poslaničke grupe SNS iz 2014. i ostalo je i u svim potonjim verzijama zakona. S druge strane, razne lokalne grupe i regionalne stranke koje nisu zastupljene u republičkom parlamentu dobijaju sredstva samo iz pokrajinskog ili budžeta lokalnih samouprava. Pošto su budžeti lokalnih samouprava značajno manji od republičkog, a procenat izdvajanja iz budžeta isti, u slučaju najvećeg broja opština ova izdvajanja su bukvalno smešna - ukazao je Nenadić.
- Prema važećem Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, parlamentarnim strankama u Srbiji za redovan rad pripada 0,105% poreskih prihoda republičkog budžeta na godišnjem nivou
- Novac se deli srazmerno broju glasova, a ne mandata, koje su osvojili na izborima
- Sredstva se koriste za funkcionisanje stranke, rad sa biračima, zakup i komunalne troškove prostorija, plate zaposlenih, promociju i istraživanja javnog mnjenja
- Politički subjekti su dužni da najmanje 5% ukupnih budžetskih sredstava dobijenih za redovan rad iskoriste za stručno usavršavanje i osposobljavanje kadrova, kao i za međunarodnu saradnju
- Taj novac potpuno je odvojen od ličnih primanja narodnih poslanika
- Plate, poslanički dodaci i troškovi prevoza isplaćuju se direktno poslanicima iz posebnog budžeta Narodne skupštine Republike Srbije, za šta je u budžetu za 2026. godinu predviđeno blizu 838 miliona dinara
BONUS VIDEO