Srpski glumac pronašao spasenje u manastiru posle razvoda
Glumac se razvezao od poznate lepoticice, a nakon teškog procesa razvodu pronašao je utjehu u manastiru.
Publika ga pamti kao najstarijeg sina Mite Pantića iz kultnog serijala Tesna koža, ali život Gojka Baletića je daleko složeniji od televizijske uloge koja ga je proslavila. Dok su kamere snimale njegove glumačke transformacije, iza kulisa se odvijao drugačiji, tiši i dublji proces – duhovno sazrevanje.
Tokom godina postigao je brojne profesionalne i lične poduhvate, ali malo ko zna da, kada se pozorišna svetla ugase, on posvećuje veri, tradiciji i istraživanju sopstvenog porekla. Njegov duhovni put vodio ga je kroz Svetu Goru i Svetu Zemlju, a ta hodočašća mu su, kako sam svedoči, donela blagodet i novu perspektivu u život.
Koreni koji formiraju identitet.
Za Gojka Baletića poreklo nije samo informacija u porodičnom stablu, već osnova ličnog identiteta. Godinama je dublje proučavao istoriju svojih predaka, povezujući porodične sudbine sa širim istorijskim okolnostima Balkana.
Stalo mi je do porekla. Pažljivo sam proučio i očevu i majčinu stranu, pa sam to prenio svom sinu, da ga niko ne može kupiti za 30 srebrenjaka. Otac Vojislav rođen je u Radovišu. Baletići potiču iz Crne Gore, blizu Nikšića i Slanog jezera. Tokom stare Jugoslavije, 1922., kolonizovali su Makedoniju i završili u Radovišu. Tamo su sahranjene trideset tri glave Baletića; slika ih je uradio malar.", pričao je ovaj dramski umetnik ranije.
Porodinska istorija njegovog majčinskog porekla bila je jednako složena i burna, obeležena promenama prezimena i istorijskim okolnostima:
Deda mi je bio gradonačelnik Dračeva, a na kraju su se preselili u Skoplje. Moj deda se zvao Toma Nikolić; tokom rata koristili su prezime Nikolov, a posle toga Nikolovski. Polovina porodice nosi ime Nikolovski, a druga polovina Đorđevski, jer Bugari često dele velike porodice po prezimenima. Kako se zvao tvoj deda? Nikola. A pradeda? Đorđe. Da li je to tako – pola familije Nikolovski, a pola Đorđevski? Počeli smo od Nikolića. Ako si me pratila šta sam ti pričao…
Lična iskušenja, brak i razvod.
Iako je bio profesionalno uspešan, privatni život mu je donio ozbiljna iskušenja. Brak sa poznatom kostimografkinjom Bojanom Nikitović trajao je sedam godina i iz tog braka se rodio sin po imenu Vuk.
Sedam godina sam bio u braku sa našom poznatom kostimografkinjom Bojanom Nikitović, s kojom imam sina Vuka. Razvod mi je izuzetno težak. Bila je to traumatična i gorka pilula; stvarno mislim da bi ljudi trebalo da učine sve kako bi sprečili takve situacije, a ne samo da se okrenu i ode. Posle toga trpe ljudi, naročito deca", rekao je glumac.
Razvod, kako on sam priznao, predstavljao je jedan od najtežih perioda u njegovom životu – vreme preispitivanja, patnje i potrage za podrškom.
Hilandar – ključni trenutak
U najtežim trenucima unutrašnje krize Gojko je pronašao mir kroz pravoslavlje. Njegov odlazak u manastir Hilandar označio je prekretnicu.
"Bio sam u teškom periodu kada mi se javio glas da moram da idem u Hilandar. To je bilo pre 25 godina i teško je bilo doći zbog mnogo papirologije i formalnosti. Ostao sam 20 dana, posetio manastire na Svetoj Gori, posetio naše isposnike u Karulji. Pristupao sam liturgijama, družio se, radio; sve to mi je srce zagrejalo. Jednog trenutka osetio sam da me Bog i Duh Sveti dotaknu u srce. Po povratku, prvi put sam dobio veliku blagodet koja se vremenom krnji. Od tada sam počeo da idem svake godine; bratstvo Hilandara me je veoma lepo primilo, a ja im zahvaljujem na tome. Hilandar me je sačuvao da budem živ kao čovek i pametniji; vaspitao me je. Bez toga više ne mogu da živim", rekao je Gojko.
Od tog trenutka Hilandar nije bio samo mesto molitve; postao je i duhovna škola – prostor u kojem je, kako kaže, naučio da bude bolji čovek.
Hadžija se nalazi u Svetoj zemlji.
Njegovo duhovno sazrevanje se nastavljalo i van Svete gore. Hodočašće u Jerusalim mu je donelo novu dimenziju vere i iskustva, a od 2004. godine nosi titulu hadžije.
Od 2004. godine nosim titulu hadžije. U organizaciji pokloničke agencije SPC Dobročinstvo putovao sam u Jerusalim. Krenuli smo iz Beograda – Vaznesenska crkva. Proveo sam petnaest dana u Svetoj zemlji: jedanaest dana u Jerusalimu, tri u Galileji i jedan u Tel Avivu", objasnio je glumac.
Poseta Jerusalimu, Galileji i Tel Avivu za njega nije bila samo putovanje – predstavljala je susret s istorijom hrišćanstva i potvrdu njegove lične vere.
Vera je oslonac i nasleđe.
Za Gojka Baletića profesionalni uspesi, uloge i priznanja imaju svoju težinu, ali najdublji utisak ostavili su trenuci kada je, kako kaže, osetio dodir blagodeti. Njegov put kroz Hilandar i Svetu zemlju oblikovao ga je kao čoveka koji pažljivo čuva i porodično i duhovno nasleđe.
U doba brzine i prolaznosti on se okreće ka korenima – veri, tradiciji i tišini manastirskih zidina. Tamo, daleko od reflektora, pronašao je snagu koja ga je, kako sam svedoči, sačuvala i preobrazila.