Šta treba da uradite ranom zorom na Svetog Vasilija Amasijskog?
Sveti Vasilije Amasijski bio je episkop grada Amasije i živeo je u periodu kada su hrišćani bili izloženi velikim iskušenjima i progonima
Srpska pravoslavna crkva i vernici 9. maja obeležavaju praznik posvećen Svetom sveštenomučeniku Vasiliju, episkopu Amasijskom, ranohrišćanskom svetitelju koji je svojim životom i smrću posvedočio nepokolebljivu veru u Hrista. Njegovo stradanje u 4. veku ostalo je upamćeno kao primer hrabrosti, odricanja i duhovne postojanosti u vremenu teških progona hrišćana.
Život u vreme progona hrišćana
Sveti Vasilije Amasijski bio je episkop grada Amasije i živeo je u periodu kada su hrišćani bili izloženi velikim iskušenjima i progonima. U to vreme, Licinije, vladar Istoka i zet cara Konstantina, počeo je najpre tajno, a zatim i otvoreno da progoni hrišćane i podstiče idolopoklonstvo.
U takvom okruženju, Vasilije je ostao veran svojoj veri i pozivu, ne odstupajući ni pred pretnjama ni pred opasnošću.
Prema crkvenom predanju, u Amasiju je u to vreme došla devica Glafira, koja je bila u službi carice. Ona je zbog neprijatnosti na dvoru bila poslata u Pontsku oblast, gde je pronašla utočište među hrišćanima i episkopom Vasilijem.
Glafira je u novom okruženju ostala verna svom zavetu i sa radošću je o tome pisala carici, koja joj je čak slala i pomoć za hram u Amasiji.
Međutim, jedno njeno pismo dospelo je u pogrešne ruke, što je dovelo do toga da car sazna gde se ona nalazi, kao i da se pokrene progon.
Mučeništvo Svetog Vasilija
Kada su vojnici stigli u Amasiju, Glafira je u međuvremenu preminula, pa je uhapšen samo episkop Vasilije. On je odveden u Nikomidiju, gde je bio izložen mučenju, tamnici i iskušenjima.
Na kraju je osuđen na smrt i pogubljen 322. godine, a njegovo telo je, prema predanju, bačeno u more.
Kasnije su njegovi učenici, vođeni viđenjem, pronašli njegovo telo i preneli ga u Amasiju, gde je dostojno sahranjen u hramu koji je i sam podigao.
Verovanje i običaj
Ovaj svetitelj se u narodu poštuje i kao zaštitnik rabadžija, pa je njegova slava bila posebno važna i među starim beogradskim Palilulcima, koji su se bavili zemljoradnjom i rabadžilukom.
U tradiciji se veruje da se na ovaj dan izgovara molitva Svetom Vasiliju za zdravlje i duhovnu snagu ranom zorom:
„Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Vasilije: Moli Hrista Boga da spase duše naše.“