Sveštenik Aleksandar Praščević o tome zašto Srbi imaju krizu braka
Sveštenik naglašava da je uzvraćanje dobrim onima koji su nam učinili nepravdu najviši čin hrišćanske ljubavi
Dok živimo u eri neprekidne trke, digitalnih notifikacija i sveopšteg stresa, na nedeljnim liturgijama u pravoslavnim hramovima širom Srbije svedočimo nesvakidašnjem fenomenu, sve većem broju mladih ljudi i mladih porodica sa decom koji tragaju za mirom i smislom.
O tome šta je podstaklo povratak mladih veri, kako očuvati unutrašnji mir u 21. veku, ali i o dubokoj krizi braka i usamljenosti, za "Blic" govori sveštenik Aleksandar Praščević.
Crkva kao duhovno resetovanje
Govoreći o punim hramovima, sveštenik ističe da prizor sve većeg broja mladih vernika budi veliku nadu.
- Svi smo danas hronično umorni, umorni od ekrana, od načina života koji podseća na preživljavanje i od neprekidnih ponuda i izbora koje moramo svakodnevno praviti. Odlazak u crkvu za savremenog čoveka predstavlja duhovno resetovanje. Tu oseti snagu koja mu pomaže u svakodnevnoj borbi i shvata da život ima znatno dublji smisao od potrošačkog trčanja. Nije reč o prolaznom trendu, jer ko god krene u crkvu oseti duhovno rasterećenje i mir koji ga tu zadržavaju - kaže Sveštenik Aleksandar Praščević.
"Verujem u Boga, ali ne u crkvu": Zabluda samostalnog puta
Mnogi ljudi opravdavaju nedolazak u hram rečenicom da se mogu moliti bilo gde i da im posrednici nisu potrebni.
- To se najčešće govori usled nekog ranijeg razočaranja ili lošeg iskustva. Međutim, na putu spasenja nismo dovoljni sami sebi, neophodni smo jedni drugima. Sveti apostol Jovan je jasno poručio da je u zabludi svako ko tvrdi da voli Boga koga ne vidi, a mrzi brata pored sebe koga vidi. Prava verodostojnost vere ogleda se u tome kako se odnosiš prema ljudima oko sebe - kaže Praščević.
Sveštenik naglašava da je uzvraćanje dobrim onima koji su nam učinili nepravdu najviši čin hrišćanske ljubavi:
"Kako je govorio apostol Pavle: 'Ne daj da te zlo nadvlada, nego nadvladaj zlo dobrim'. Isceljenje ne dolazi od onoga što drugi šalju ka nama, već od toga šta mi možemo dati drugima".
Zašto se plašimo ispovesti i zašto materijalizam stvara usamljenost
Govoreći o predstojećem postu i svetoj tajnoj ispovesti, otac Aleksandar objašnjava zašto mnogi osećaju stid.
- Čovek se ne plaši sveštenika ni kazne, već susreta sa samim sobom i svojom lošom stranom. Kao što deca kriju greške od roditelja iz straha da se oni ne razočaraju u njih, tako se i mi stidimo pred Bogom. Međutim, Bog je roditelj koji nas voli, a ispovedaonica nije sudnica. Osećaj nakon iskrene ispovesti donosi neverovatnu duhovnu lakoću, kao da se čovek ponovo rodio - kaže Praščević.
Sa druge strane, sve veća epidemija samačkog života i usamljenosti direktna je posledica materijalističkog društva:
"Nekada su se ljudi cenili po tome kakvi su domaćini, a danas po automobilu, poslu i primanjima. Materijalizam nas otuđuje. Usamljenost nastaje i iz neprekidnog poređenja sa drugima, a poređenje je takmičenje u kom pobednik na postolju uvek stoji sam i traži samo da mu se dive".
Brak je izbor za večnost, a ne uslužni ugovor
Osvrćući se na zabrinjavajući broj razvoda, sveštenik poručuje da je sveta tajna braka zavet pred Bogom da će dvoje ljudi zajedno nositi teret spasenja.
- Zaljubljenost je emocija, a ljubav je svestan izbor. Problem nastaje kada u brak ulazimo gledajući samo šta nam partner nudi i kako da zadovolji naše potrebe. Pravi brak je spremnost da sa nekim deliš život i kada naiđu bolest i teški dani. A ljubomora se javlja kada partnera posmatramo kao posed koji želimo da vlasnički zadržimo, umesto kao cvet koji treba negovati i zalivati svakog dana - poručuje otac Aleksandar Praščević.
Na pitanje kako svedočiti veru u okruženju bez stvaranja odbojnosti, otac Aleksandar zaključuje:
"Najbolji propovednici nisu oni koji o veri pričaju, već oni koji verom žive. Kako je govorio Starac Tadej: Ako živiš u ljubavi, oproštaju i radosti, okolina će sama videti promenu u tebi, i to je najbolja propoved".