Sveta Tri Jerarha – običaj i verovanje, 12. februara 2026.
Tri jerarca čuvaju ljude i životinje od hladnih i zlih vetrova.
Na 12. februara, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave praznik Svete trojke jerarha.
Kada se hrišćanstvo oslobađalo od mnogoboštva i tražilo hrabre i odlučne branioce pravoslavlja, pojavili su se tri učenjaka i značajnih ličnosti: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti.
Svojim delom i rečima, ova trojica, koja su bili savremenici, ostala je uporna u očuvanju čistosti Hristove nauke, ne uzimajući pomoć od samih careva.
Tokom vladavine cara Aleksija Komnena, u Carigradu je rasla debata o tome koji od trojice svetitelja je najvažniji i najveći. Svaki od njih imao je svoje zagovornike: Vasilije se hvalio kao visokoglagoljiv i po vrlinama jednak anđelima; Grigorije bio je poznat kao veliki stručnjak grčke nauke i autor mnogih bogoslovskih spisa; a pristalice Jovanove isticali su ga kao slatkorečivog govornika i dobrog učitelja.
Da bi prekinuo ove rasprave koje su na kraju krajeva štetile hrišćanstvu, episkop grada Evhajta Jovan je objavio da su mu u snu pojavili svi trije svetitelji i da su mu rekli da nijedan od njih nije veći ili manji, već da su ravni i jednaki te da su svi poslani radi ljudskog spasenja.
Pošto su svi trojica radili na istom poslu, odlučeno je da se zajedno proslave. Episkop Jovan je odredio taj dan kao 30. januar (12. februar po novom kalendaru), čime je nastao praznik Tri Jerarha.
Na ikoni se svi trije svetitelji prikazuju u grupi, sve tri u arhiherojskim odeljenjima.
Tri Jerarha su zaštitnici ljudi i životinja od hladnih i zlih vetrova. U srpskoj tradiciji se ovi svetci smatraju čuvarima od mraza, hladnoće i opasnih vetrova. Na osnovu vetra koji duvaju tog dana, prognozuje se kako će vreme biti tokom cele godine. U zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj, običaj je da se na taj dan okupljaju ljudi i sviraju u frule.
Kod Srba se Sveta Tri Jerarha slave kao kršćanska slava, a mnogi manastiri i crkve slave je i kao svoju.
Episkop evhaitski Jovan je imao viziju u snu; najpre su mu se pojavili po jedan od tri svetitelja, svaki u velikoj slavi i neizrecivoj krasoti, a potom su svi zajedno. Tada su mu rekli: „Mi smo jedno u Bogu, kao što vidiš, i ništa nije protivrečno među nama… niti postoji prvi ili drugi.“ Svetitelji ga je takođe zamolio da im napiše zajedničku službu i da odredi jedan zajednički praznik.
Grčki narodi ovu proslavu vide ne samo kao crkvenu, već i kao svoj najvažniji nacionalni i školski praznik.
Među Srbima ovi svetici smatraju se zaštitnicima ljudi i životinja protiv mrzla, hladnih i zlih vetrova.
Na osnovu vetra koji duvaju tog dana, prognozuje se kakvo će vreme biti tokom cele godine. Čobani iz zapadne Srbije i Republike Srpske se tada okupljaju i sviraju frule.
Ovo verovanje, preneseno u savremenom dobu, promenilo se tako što je danas obavezno da se iz domova čuje muzika.
Ovaj praznik je označen crvenim slovom na kalendaru, pa nije preporučljivo obavljati teže fizičke poslove; pranje veša je zabranjeno, a u mnogim krajevima se izbegavaju i veći kućni poslovi koji uključuju vodu.