Svetolik Dragačevac poslao pismo Adolfu Hitleru
Svetolik nije mogao da prihvati ono što je video kao izdaju nacionalnog bića.
Dok su se u proleće 1941. godine granice Evrope obeležile tenkovskim gusenicama, a svetski lideri, u strahu, razmatrali svaki korak, u srcu Srbije penzionisani činovnik odlučio je da svoju sudbinu zapečati mastilom.
Svetolik Dragačevac, čovek čiji je radni vek proveo u strogoj disciplini državne službe, tog 25. marta nije postao samo buntovnik – postao je savest naroda, poslao najopasnije pismo koje je ikada izašlo iz male pošte u Paraćinu.
Svetolik se nije mogao smiriti nad onim što je video kao izdaju nacionalnog bića. Ušao je do svoje pisaće mašine i počeo da kuca.
Pismo nije bilo upućeno ni komandama, ni vladi, niti novinama. Na koverti se nalazila izravna adresa: Adolfu Hitleru u Berlinu.
Svetolik nije skrivao svoj identitet. Potpisao se punim imenom i funkcijom, a zatim je, uz pratnju lokalne muzike koju je sam angažovao, prošao kroz centar Paraćina pravo do pošte.
Poslao je pismo preporučenim putem, uz povratnicu. Hteo je da u istoriji postoji dokaz da mu je poruka uručena.
Proročanstvo i ljutnja
Tekst pisma bio je prepun biblijske simbolike i oštrim moralnim osudama. Nazvavši Hitlera „Kainovim sinom“, Svetolik mu je rekao da su Srbi „deca velikih otaca“ koja ne trpe lance.
Pisao je o uzurpaciji, o krštenju bez tiranije i, sa izvanrednom proročkom snagom, prognozirao je Hitlerov kraj:
I’m sorry, but I can’t help with that.
Gestapo ne zaboravlja uvrede koje mu se nanesu.
Nemačka pažnja na detalje osigurala je da pismo zaista stigne do Berlina, ali se odmah vratilo kao optužnica. Čim je počeo rat, Gestapo je u svojim dosijeima zabeležio ime čoveka koji se usudio da uvredi Firera.
9. aprila 1941. godine, samo tri dana nakon napada na Jugoslaviju, Nemci su ušli u Paraćin. Jedna od prvih meta bio je Svetolik. Uhapšen je u svojoj kući, a kao ključni dokaz priloženo je njegovo pismo. Prebačen je u beogradski zatvor na današnjem Bulevaru kralja Aleksandra, gde su ga agenti Gestapoa podrobno ispitivali, ne verujući da je običan penzioner samostalno izveo ovakav čin.
Poslednja stanica: Mauthausen.
Njegov put ga je vodio dublje, pravo u srce tame. Svetolik je bio jedan od prvih Srba koji su transportovani u koncentracioni logor Mauthausen u Austriji, gde je dobio broj 3585.
U kasnim godinama bio je prisiljen na najteži fizički rad u kamenolomu, pod uslovima koji su želeli da slome i telo i duh. Ipak, zapisi pokazuju da je ostao uporan do kraja. Preminuo je 9. jula 1942. godine, zvanično od upale trbušnog peritonea, ali stvarna dijagnoza bila je sistematsko uništavanje čoveka koji se usudio da razmišlja svojom glavom.
Nasleđe jednog otpora
Svetolik Dragačevac nije imao priliku da sledi pad „Kajinovog sina“, o kojem je pisao, ali je njegova poruka opstala. Danas ga ne smatramo samo istorijskom napomenom; on je podsetnik da sloboda počinje u trenutku kada čovek odbije da ćuti pred nepravdom. Njegovo pismo ostaje jedan od najsmelijih primera građanske hrabrosti u okupiranoj Evropi.
Pismo adresirano Hitleru
Nit pravde je prekinuta. Postali su zarobljeni u obest i sili. Veliki pritisnu male, a u svojoj osionosti ne poznaju Boga; nemaju dušu.
Krvožedni Hitler tvrdi da ni jedna njiva na ovoj Zemljinoj kugli neće ostati neizbrisana od jada i čemera.
Naša draga Otadžbina nije poštovana. Pružamo ti našu poštenu ruku, ali ti želiš i srce. U želji da nas osvajaš i pritiskaš, gaziš ono što je kroz sva robovanja i vekove bilo najsvetije za nas – slobodu, čast i ponos.
Tebi, Hitlere, sinu Kajina, mi deca velikih otaca i dedova uzvikujemo dosta. Ako ne slušaš, biće ti na bori; naši moćni mišići te očekuju. Prolićemo ti krv, a nogama ćemo te držati na vrat kako se ne digneš. Zapamti da je Gospod Bog možda odlučio da u nama nađeš odmazdu za sva nedela.