Tramp povukao potez koji menja sve: Primirje nikad bliže, a Rusiji milijarde
Američki predsednik Donald Tramp proglasio je juče energetsko primirje između Rusije i Ukrajine, tvrdeći da ono stupa na snagu odmah i da su se obe strane saglasile da obustave napade na energetsku infrastrukturu. Istovremeno, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je da Kijev podržava prekid vatre i očekuje dodatne informacije od Vašingtona. Ipak, samo nekoliko sati nakon Trampove pompezne najave primirja, Zelenski je optužio Rusiju za novi udar na energetska postrojenja.
Vašington je Rusiji ponudio tri ekonomska podsticaja: delimično odmrzavanje zamrznute imovine, prodaju strane imovine Lukoil-a i olakšavanje izvoza beloruskih đubriva
Volodimir Zelenski poručio je da Ukrajina podržava primirje, ali traži jasne garancije i dodatna pojašnjenja iz SAD
Američki predsednik Donald Tramp proglasio je juče energetsko primirje između Rusije i Ukrajine, tvrdeći da ono stupa na snagu odmah i da su se obe strane saglasile da obustave napade na energetsku infrastrukturu. Istovremeno, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je da Kijev podržava prekid vatre i očekuje dodatne informacije od Vašingtona. Ipak, samo nekoliko sati nakon Trampove pompezne najave primirja, Zelenski je optužio Rusiju za novi udar na energetska postrojenja.
U pozadini ove najave odvijaju se intenzivni diplomatski pregovori, tokom kojih je Vašington, prema pisanju "Njujork tajmsa", ponudio Rusijitri velika ekonomska podsticaja kako bi je privoleo na delimični prekid vatre. Među njima su mogućnost odmrzavanja dela ruske imovine blokirane na Zapadu, prodaja inostrane imovine naftne kompanije "Lukoil" i obnavljanje beloruskog izvoza kalijumskih đubriva.
Tri velika ekonomska ustupka Rusiji
Prema navodima "Njujork tajmsa", američki pregovarači razmatrali su tri ključna ekonomska podsticaja namenjena Moskvi, a cilj je da se postigne ograničeni prekid vatre pre nego što zima dodatno poveća pritisak na energetsku infrastrukturu i tržište goriva.
Prvi predlog odnosi se na mogućnost oslobađanja do 100 milijardi dolara ruske državne imovine zamrznute u zapadnim finansijskim institucijama. Reč je o delu mnogo šireg paketa blokiranih ruskih rezervi, čija se ukupna vrednost procenjuje na oko 300 milijardi dolara.
Drugi predlog tiče se prodaje inostrane imovine ruske naftne kompanije "Lukoil". U potencijalnoj transakciji učestvovali bi međunarodni investitori, uključujući grupu sa Bliskog istoka čiji pojedini akteri imaju poslovne veze sa ljudima uključenim u američke pregovore.
Prema izveštajima američkih medija, pitanje prodaje imovine "Lukoila" otvoreno je i tokom sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina sa američkim izaslanicima u Moskvi. Prodaja inostrane imovine kompanije već je predmet međunarodnog interesovanja, ali konkretan dogovor o kupcu i uslovima transakcije ne treba smatrati završenim.
Treći podsticaj odnosi se na ublažavanje sankcija koje bi Belorusiji omogućilo da obnovi izvoz kalijumskih đubriva na svetska tržišta. Belorusija je jedan od ključnih saveznika Moskve, a njen izvoz ovog proizvoda važan je za međunarodno tržište đubriva.
Rusija šalje milione tona dizela, Tramp očekuje pad cena
Pored ekonomskih ustupaka o kojima se razgovara u okviru pregovora o primirju, pažnju je privukao i dogovor Trampa i Putina o isporukama ruskog dizela na američko i svetsko tržište.
Trampje izjavio da bi Rusija trebalo odmah da isporuči više od 300.000 tona dizela, zatim dodatnih 500.000 tona tokom novembra, a potom još milion tona u narednom periodu. Prema njegovim tvrdnjama, dodatne isporuke trebalo bi da povećaju ponudu na tržištu i doprinesu brzom padu cena goriva.
Ruska vlada je u subotu delimično ukinula zabranu izvoza dizela, omogućivši da se u početnoj fazi na međunarodno tržište plasira 500.000 tona tog energenta. Prema saopštenju ruske vlade, naftne kompanije mogu da počnu da ugovaraju isporuke sa inostranim partnerima uz saglasnost nadležnih institucija.
Putin je nakon razgovora sa Trampom potvrdio spremnost Moskve da isporučuje naftu i naftne derivate na američko i svetsko tržište.
Ovaj dogovor dolazi u trenutku kada su cene energenata pod pritiskom zbog rata sa Iranom i poremećaja u globalnom snabdevanju. Tramp računa da bi veće količine ruskog dizela mogle da ublaže rast cena, ali najavljene količine i dinamika isporuka zavise od realizacije dogovora.
Zelenski: Ukrajina podržava energetsko primirje i očekuje detalje od SAD
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da Ukrajina podržava energetsko primirje u ratu sa Rusijom i očekuje dodatne informacije od američke strane.
"Ukrajina podržava prekid vatre i važno je da ga podrži i Rusija. Očekujemo detalje od američke strane", napisao je Zelenski na Fejsbuku nakon Trampove najave primirja.
On je naveo da je o energetskom primirju razgovarao sa kanadskim premijerom Markom Karnijem, predsednikom Finske Aleksandrom Stubom i generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, prenosi Ukrinform.
Zelenski je istakao da Ukrajina podržava korake ka deeskalaciji, zaštiti ljudskih života i donošenju odluka koje bi dovele do okončanja rata i uspostavljanja trajnog mira.
On je prethodno u razgovoru za portal Aksios poručio da je Trampova objava za njega bila novost i da Ukrajina nije bila unapred obaveštena da je dogovor postignut.
- To je za mene novost. Ali, ako Rusi pristanu na energetsko primirje, Ukrajina će ga prihvatiti. Ako je predsednik Tramp to dogovorio sa Putinom, molimo vas da nam kažete kada primirje počinje. Spremni smo i prihvatićemo ga - poručio je ukrajinski predsednik.
Zelenski je takođe predložio i 60-dnevno potpuno primirje sa Rusijom kako bi Ukrajina mogla da organizuje predsedničke izbore, ističući da je Kijev spreman i za dogovor o obustavi napada na energetsku infrastrukturu, dok je istovremeno pozvao Donalda Trampa da izvrši pritisak na ruskog predsednika kako bi se rat okončao.
Kijev traži čvrste garancije
Ukrajinska strana takođe insistira na mehanizmima koji bi sprečili Moskvu da iskoristi primirje za dodatnu vojnu pripremu, a zatim nastavi napade.
Među zahtevima Kijeva je model prema kojem bi oslobađanje zamrznute ruske imovine bilo praćeno odgovarajućim isplatama za Ukrajinu, u odnosu "dolar za dolar". Ukrajinski pregovarači traže i čvrste garancije da bi zemlja dobila dodatnu vojnu pomoć ukoliko Rusija prekrši eventualni dogovor.
Za ukrajinsko rukovodstvo ključno je da prekid vatre ne ostane samo politička izjava, već da bude praćen konkretnim obavezama i posledicama za stranu koja ga prekrši.
"Rusija već napala"
Ipak, samo nekoliko sati nakon Trampove najave "primirja", Zelenski je optužio Rusiju da je nastavila sa napadima na energetska postrojenja Ukrajine.
- Rusi su dronom pogodili elektranu u Kijevu, zbog čega su brojni kvartovi ostali bez struje. Kasnije su usledili i napadi na energetska postrojenja u Harkovskoj oblasti. Sve se to dogodilo NAKON što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država dao izjavu o energetskom primirju - poručio je Zelenski.
Fon der Lajen: EU podržava poziv Zelenskog na primirje
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da podržava poziv ukrajinskog predsednika na prekid vatre kojim bi se zaštitili globalno snabdevanje hranom i energetska infrastruktura u Ukrajini i Rusiji.
"Rat je ušao u novu, mračniju fazu. Rusija odugovlači na bojnom polju i napada civile daleko iza linija fronta", napisala je Fon der Lajen na društvenoj mreži X nakon razgovora sa Zelenskim.
Ona je istakla da je prenela solidarnost Evropske unije sa ukrajinskim narodom i pružila punu podršku Zelenskom u, kako je navela, borbi za slobodu ukrajinskog naroda.
Fon der Lajen je najavila da će Ukrajina biti u središtu pažnje predstojećeg sastanka Evropskog saveta, na kojem će se razgovarati o njenim finansijskim potrebama za narednu godinu i načinima za mobilisanje dodatne međunarodne podrške.
Tramp: "Primirje odmah stupa na snagu"
Američki predsednik Donald Trampsaopštio je u nedelju na društvenoj mreži Truth Social da su se Rusija i Ukrajina saglasile o energetskom primirju, uz poruku da odluka stupa na snagu odmah.
- Odmah stupa na snagu energetsko primirje u ratu između Rusije i Ukrajine. Obe strane su se saglasile. Nemojte da ga kršite - napisao je Tramp.
Ipak, njegova objava otvorila je pitanja o tome šta je konkretno dogovoreno, kada bi obustava napada trebalo da počne i da li postoje mehanizmi za proveru poštovanja dogovora. Zelenski je, sudeći prema svojim izjavama, očekivao dodatna pojašnjenja o uslovima i početku primirja.
Tramp je prethodnih dana pojačao pritisak na Kijev zbog ukrajinskih napada na ruske rafinerije, tvrdeći da oni utiču na snabdevanje gorivom i rast cena dizela. Takođe je kritikovao Zelenskog i izjavio da bi Ukrajina trebalo da dobije novog predsednika koji bi mogao da postigne dogovor sa Moskvom.
Istovremeno, Tramp je objavio da je sa Putinom dogovorio isporuke ruskog dizela na američko i svetsko tržište, uz obrazloženje da bi dodatna ponuda mogla da ublaži pritisak na cene goriva. Taj potez izazvao je nezadovoljstvo u Kijevu, gde se upozorava da bi prihodi od prodaje ruskih energenata mogli da pomognu finansiranje daljih vojnih operacija Moskve.
Energetski rat povećava pritisak
Energetska infrastruktura postala je jedno od glavnih uporišta sukoba, jer obe strane nastoje da oslabe protivničke kapacitete i povećaju ekonomski pritisak.
Ukrajinaje tokom proteklih meseci intenzivirala napade dronovima dugog dometa na ruske rafinerije, skladišta goriva i druga naftna postrojenja. Cilj takvih operacija je smanjenje prihoda Rusije od izvoza energenata i ograničavanje snabdevanja gorivom koje je potrebno njenim oružanim snagama.
Napadi na ruska naftna postrojenja uticali su na kapacitete za preradu i dodatno zakomplikovali situaciju na tržištu goriva. Vašington je posebno zabrinut zbog uticaja rasta cena dizela na američku privredu i potrošače.
Rusija, sa druge strane, nastavlja napade na ukrajinske elektrane, termoenergetska postrojenja i prenosnu mrežu. Posledice su prekidi u snabdevanju električnom energijom i rastuća zabrinutost zbog mogućih problema sa grejanjem i snabdevanjem tokom zime.
Kijev zbog toga traži dodatne sisteme protivvazdušne odbrane od zapadnih saveznika, uz upozorenje da bi novi talas napada na energetiku mogao da izazove još ozbiljnije posledice po stanovništvo.
Lihačov: Potreban prekid vatre za popravku zaporoške termoelektrane
O situaciji u ruskim termoelektranama oglasio se i direktor Rosatoma Aleksej Lihačov. On je izjavio da Rosatom očekuje da će uskoro biti postignut sporazum o prekidu vatre koji će omogućiti popravku električne opreme u Zaporoškoj termoelektrani (ZTPP), koja je povezana sa Zaporoškom nuklearnom elektranom
Lihačov je rekao da je glavni fokus na pregovorima o uspostavljanju prekida vatre, u kojima, pored Rosatoma, učestvuju predstavnici bezbednosnih agencija, Ministarstva spoljnih poslova i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), prenose RIA Novosti.
"Zadatak broj jedan je popravka električne opreme koja se nalazi na teritoriji Zaporoške termoelektrane, koja prenosi električnu energiju sa linije Ferosplavnaja do nuklearne elektrane", istakao je Lihačov.
Prema njegovim rečima, sistemi u termoelektrani su u kritičnom stanju, a ukrajinske oružane snage stalno nanose štetu, tako da su popravke u takvoj situaciji nemoguće.
"Očekujemo da se u bliskoj budućnosti dogovorimo o privremenom prekidu vatre", zaključio je Lihačov.
Šta će biti sa 300 milijardi dolara ruske imovine
Pitanje zamrznutih ruskih rezervi već duže vreme izaziva neslaganja. Posle početka ruske invazije na Ukrajinu, veliki deo imovine ruske centralne banke blokiran je u zapadnim finansijskim institucijama, a značajan deo nalazi se u Evropi, uključujući depozitarnu infrastrukturu kompanije "Euroclear2 u Belgiji.
Ukupna vrednost zamrznute imovine procenjuje se na oko 300 milijardi dolara, ali se američki predlog o kojem izveštava "Kijev post" odnosi na mogućnost oslobađanja do 100 milijardi dolara.
Zapadne zemlje ranije su razmatrale načine da prihode od zamrznute ruske imovine usmere ka pomoći Ukrajini, uključujući obnovu zemlje i finansiranje odbrane. Predlog da se deo te imovine koristi kao pregovarački podsticaj Moskvi predstavlja drugačiji pristup, jer se finansijsko pitanje direktno povezuje sa mogućim prekidom neprijateljstava.
BONUS VIDEO: