Bivši zvaničnik Trampa otkriva istinu o ratu sa Iranom
Prema njegovim izjavama, predsednik je prilikom donošenja odluke oslanjao na vrlo ograničen krug savetnika, a rasprave su se odvijale iza zatvorenih vrata bez mogućnosti za suprotna mišljenja ili protivnička stajališta.
Bivši direktor američkog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Džo Kent je ranije ove nedelje podneo ostavku zbog neslaganja s načinom donošenja odluka o napadu na Iran. U intervjuu sa bivšim voditeljem Fox News, Takerom Karlsonom, Kent je izjavio da ključni zvaničnici nisu imali priliku da iznesu svoje stavove predsedniku Donaldu Trumpu i da su odluke donosili u uskom krugu savetnika.
Kent je naglasio da on i ostali visoki američki zvaničnici nisu imali priliku da iznesu svoje sumnje o vazdušnim napadima pred predsednika Donalda Trumpa. Po njegovim rečima, predsednik se pri donošenju odluke oslanjao na veoma uzak krug savetnika, a rasprave su vođene iza zatvorenih vrata bez prostora za suprotna mišljenja ili glasove protivljenja.
- Ako smo razgovarali o stvarnoj obaveštajnoj slici i budućnosti, danas bismo mogli biti na drugačijem mestu - rekao je Kent.
On tvrdi da je veliki deo ključnih donosilaca odluka nemate pristup predsedniku i da nije bilo ozbiljne rasprave, ali se odbio da imenuje osobe koje su delovale kao „čuvari kapije“, kako bi se izbegla lavina uvreda.
Izrael je pokrenuo sve, zar ne?
Kent, zadužen za analizu terorističkih pretnji pod nadzorom Tulsi Gabard, navodi da obaveštajni podaci uopšte ne ukazuju na to da Iran razvija nuklearno oružje ili planira neposredan napad na Ameriku.
Nije postojala nikakva situacija slična 11. septembru ili Perl Harboru, naglasio je on, iako su Trump i Bela kuća navodili upravo „neposrednu pretnju“ kao razlog za rat sa Iranom.
Kent naglašava da su izraelski premijer Benjamin Netanjahu i drugi zvaničnici intenzivno lobirali kod Trampa, često mu pružajući informacije koje američke obaveštajne službe nisu mogle potvrditi. On smatra da je Izrael podstakao američku intervenciju preteći samostalnim delovanjem, čime bi ugrozio američke interese.
Takođe, Džo Kent se osvrnuo i na potencijalne posledice pokušaja smene iranskog režima. Iako nije poštovalac iranskog vođe Alija Hamneija (koji je ubijen u napadu 28. februara), Kent upozorava da je upravo on moderirao nuklearni program i da bi njegova eliminacija mogla dovesti do dodatnog okupljanja naroda oko režima.
Molim Vas da mi pošalјete pasus koji biste želeli da izmenim.
Glavni razlog za Kentov izlazak u javnost i podnošenje ostavke bio je osećaj da su njegovi stavovi i upozorenja bili „ugušeni“ pre nego što su uopšte stigli do Bele kuće. Njegova odluka odražava i širi obrazac desničarskih političara koji se protive ratu, a potpredsednik SAD Džej Di Vens je na privatnom sastanku neuspešno pokušao da ga ubedi da „ode tiho“.
Ovaj vojni sukob izaziva i značajne ekonomske probleme. Ekonomista E. Dž. Antoni upozorava da je američka privreda previše slaba da se nosi sa cenom nafte od 100 dolara po barelu, naglašavajući da će rat dodatno podsticati inflaciju, što može ozbiljno ugroziti republikancima u predstojećim izborima.
Aron Blejk, novinar CNN‑a, zaključuje da ova ostavka samo ističe ključni problem uprave: Bela kuća nije uspela da pruži jasno i ubedljivo objašnjenje zašto se uopšte upustila u ovaj rat.