Posetili smo odeljenje za adolescente u Klinici psihijatrijskih bolesti „Dr Laza Lazarevića“.
Klinika ima dva muška i jedno žensko odeljenje za obavezno lečenje i čuvanje; postoji i odsek za obavezne mere lečenja na slobodi, a nedavno su tamo primljeni i deca i adolescenti koji su počinili ozbiljna krivična dela.
2026. godina ima izuzetan značaj za srpsku psihijatriju, jer u martu Klinika za psihijatrijske bolesti „Doktor Laza Lazarević” obeležava 165. godišnjicu, koja istovremeno predstavlja i osnivanje cele srpske psihijatrije. Prošlo je više od sto pedeset godina otvaranja Doktorove kule, koja se nalazi na mestu današnje klinike, gde su prvi psihijatrijski pacijenti iz ovog regiona lečili. To je najstarija ustanova u ovom delu Evrope i kroz svoju dugu istoriju bila je priznata, proslavljena i cenjena kao mesto gde su lečeni pacijenti koje su drugi odustali.
Danas je ova klinika jedina koja pruža hitni psihijatrijski prijem, uključujući i za decu i adolescente; bavi se lečenjem pacijenata sa najtežim duševnim oboljenjima. U lazu su prisutna i lica koja su počinila krivična dela, a prema izjavama direktora Nenada Bjelice nalaze se u fazi oporavka na klinici. Pored toga, vrše se psihijatrijska veštačenja osoba koje su izvršile najteža krivična dela.
U Lazi Lazarević se vrše veštačenja po nalogu tužioca za počinioce najtežih krivičnih dela, uključujući ubice. Otvorili smo forenzičku psihijatriju pre nešto više od dve godine; u njoj imamo 140 kreveta i lečimo lica koja su počinila teška krivična dela pod stanjem smanjene odgovornosti. Tokom veštačenja, oni se smeštaju kod nas, a na samoj ustanovi postoje pacijenti koji su tamo boravili godinama“, kaže Bjelica za Espreso.
Na klinici se nalaze dva muška i jedno žensko odeljenje u kojima se sprovode obavezne mere lečenja i zadržavanja; postoji i odsek za sprovođenje obaveznog lečenja na slobodi, a nedavno su tamo prisutni i deca i adolescenti koji su počinili ozbiljna krivična dela. Klinika „Doktor Laza Lazarević“ služi kao nastavna baza za Medicinski fakultet u Prištini i za brojne visoke škole u Beogradu. Ipak, akademski deo rada ove klinike je uvek bio sekundaran u odnosu na druge medicinske ustanove.
„Uvek smo se bavili pacijentima, dok su drugi radili na nečemu lepšem. Kad kažem da lečimo ljude koje su ostale bez pomoći, to je sasvim tačno. Jedinstvenost usluge u Lazi nema parova u regiji; najteži slučajevi neće preuzeti ni dežurna KBC niti druge psihijatrijske ustanove, a Laza je stalno prisutan – ceo godinu dana, 24 sata dnevno. Mnogi naši pacijenti dolaze uz pomoć hitne pomoći i policije, neke šalje tužitelj, i sve se odvija pod ovim krovom bez prevelikog pritiska,“ priča sagovornik Espresa.
Našim prostorima još uvek postoji mnogo zabluda i stigme vezanih za Lazu Lazarević, kao i za psihijatriju općenito. Centar za mentalno zdravlje na adresi Vlajkovićeva 23 u Beogradu osnovan je upravo iz tog razloga. Danas se tamo leče pacijenti zajednički i individualno, na način koji bi trebalo da postane standard u svim psihijatrijskim ustanovama.
„S obzirom na trenutnu svest o značaju i težini ovih bolesti, kao i na napredak farmakoterapije i drugih oblika terapije, ne možemo nastaviti sa izgradnjom i širenjem psihijatrijskih azila; umesto toga, treba ih smanjivati i ukidati. Lečenje u zajednici podrazumeva potpuno individualizovani pristup svakom pacijentu, a u Centru za mentalno zdravlje nema dva pacijenta sa istim režimom lečenja – zato je specifičan. Ključni cilj je smanjenje broja hospitalnih dana. Svaki pacijent u CMZ-u ima pripremljen individualni plan lečenja, što predstavlja vrhunac savremene psihijatrije“, izjavljuje Bjelica za Espreso.
Objavljen je post od Centra za mentalno zdravlje (@cmz_ll).
Ranije su bili značajno teži slučajevi.
Sigmund Freud je postavio temelje psihijatrije u period kada farmakoterapija nije postojala; praktično se oslanjao isključivo na psihoterapijske razgovore i neke metode koje će biti prikazane na kongresu.
„Antipsihotici su se pojavili pre nekoliko decenija i predstavljaju relativno novu temu u psihijatriji s obzirom na dug vek razvoja ove nauke. Nažalost, ranije su pacijenti bili znatno teži. Čak je pre samo trideset godina rad u ovoj i drugim psihijatrijskim ustanovama bio neuporedivo težak, pre pojave nove generacije antipsihotika. Cilj farmakoterapije nije samo da se pacijent sedativom umiri, već i da se smanje simptomi koje on doživljava. Ranije je bilo mnogo više fiksacija, uslovi su bili lošiji, a izlazak iz početnog stanja agitacije kod pacijenata bio je znatno teži,“ kaže naš sagovornik.
Ipak, i dalje postoji značajan broj pacijenata koji se vraćaju u Lazu radi ponovne hospitalizacije; jedan od ciljeva Centra za mentalno zdravlje je upravo smanjenje broja tih rehospitalizacija.
„Pacijenti se vraćaju kada prestanu sa terapijom, ako postoji faktor koji usporava proces (u okruženju), ili kad postoji problem u poslovnoj sposobnosti (mogućnost samostalnog opstanka)“, kaže Bjelica za Espreso.
Odeljenje posvećeno adolescentima.
Klinika ima odeljenje za adolescente koje vode specijalisti dečije psihijatrije, a koji će uskoro biti šest; nažalost, u celoj Srbiji postoji samo oko dvadeset takvih stručnjaka.
„Deca koja su počinila krivična dela u stanju potpune krivične neodgovornosti ne smeju i ne treba da se kreću po ulici. Ukoliko su u trenutku izvršenja delova imali 14 godina, mogli bi završiti u penalnoj ustanovi; u ovom slučaju, smestili su ih na psihijatrijske klinike. Treba ih lečiti i ne dozvoljavati da, ukoliko ikada izađu, ponove krivično delo. Postoje dela koja ne zahtevaju doživotnu kaznu, a mogu biti izuzetno opasna. Osoba u zatvoru jednog dana će izaći; zato je ključno da se nalaze u zdravstvenoj ustanovi, a ne u penalnoj,“ pojašnjava Nenad Bjelica.
Na odeljenje za adolescente u Nišu smešten je maloletnik iz Niške Banje koji je, prema saopštenju VJT-a u Nišu, 5. oktobra 2023. godine ubio druga Andreja Simića. VJT je objavio da je ubistvo počinio tada trinaestogodišnji M.M., i da po Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela nije krivično odgovoran jer nema navršenih 14 godina.
Još uvek se nalazi u psihijatrijskoj ustanovi u koju je upućen odmah posle zločina radi veštačenja. U obdukcijskom zapisniku navodi se da je ubijeni dečak zadobio čak 37 ubodnih rana.
<|channel|>Use the modified text: Da podsetimo, maloletnik koji je počinio masovno ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar“ nalazi se u Klinici za neurologiju i psihijatriju dece i omladinu u Dr Subotića starijeg u Beogradu.
Forenzička psihijatrija u kliničkoj ustanovi „Dr Laza Lazarevića“ za psihijatrijske bolesti.
Mera zaštite prilikom obaveznog psihijatrijskog lečenja, bilo na slobodi ili u zatvorenom ustanovu.
Mera bezbednosti obaveznog lečenja u Srbiji se propisuje bez fiksnog roka jer nije moguće precizno odrediti koliko će trajati terapija. Sud donosi odluku na osnovu mišljenja psihijatrijskih stručnjaka.
U zatvorskoj bolnici se dešavaju i bizarni slučajevi. Jedan od njih je čovek koji je pre 15 godina ukrao bicikl u selu, vrednujući oko 50 evra. Sud je utvrdio da nije bio u stanju razumevanja kada je počinio delo i dao mu je meru bezbednosti obaveznog lečenja; još uvek se nalazi u zatvorskoj bolnici. Ne može se otpustiti od mere lečenja, bilo iz zatvorske bolnice ili naše ustanove, bez prihvata. Koliko je važno lečenje, prihvat je jednako bitan. Ako neko počini krivično delo, stručnjaci teško mogu da tvrde da je mogućnost ponovnog delovanja potpuno smanjena; moraju biti potpuno uvereni, a za to je ključan prihvat.
Prihvat može biti porodica, ustanova socijalne zaštite, staratelj ili, u krajnjem slučaju, ukoliko se osoba oporavi i nije lišena poslovne sposobnosti. Moguće je da prestane potreba za lečenjem, pa se osuđenik prebacuje iz bolnice u zatvor; ali na kraju, šta društvo dobija od toga?
"Nedostaje nam više humane perspektive u samom društvu. Nije svako krivično delo najteže. Često se dešava da čovek nije povredio nekog jer je bio bazičan manijak ili sadista, možda je halucinirao ili pod uticajem drugih ideja. Suština je na kraju u tome šta zajednica iz toga dobija. Ako psihijatrijske klinike ne preuzmu takav slučaj, zajednica dobija čoveka koji će otići u zatvorsko okruženje i vratiti se još opasniji. Iz bolnice se čovek ne vraća opasniji već kompenzovan, ali to zavisi od patologije koja je najčešće doživotna. Suština forenzičke psihologije je human odnos prema nekome ko je počinio krivično delo, a ne samo apriori osuda", priča Nenad Bjelica za Espreso.
Što više vremena prođe od samog počinjenja krivičnog dela, veštacima je teže da precizno utvrde stepen uračunljivosti u trenutku izvršenja. Prema rečima našeg sagovornika, sud se u velikoj meri oslanja na mišljenje veštaka.
Kada se radi o merama obaveznog lečenja koje se sprovode na slobodi, pacijent posle presude dolazi kod nas onoliko puta mesečno koliko je sudija propisao u odluci. Na pregledima pratimo njegovo stanje i proveravamo da li redovno uzima terapiju. Neuračunljivost u trenutku počinjenja krivičnog dela nije izblijedila; ona je postojala tada i tretira se kao takva. Ako osoba ne dođe na zakazani termin, obaveštavamo sud, a zatim oni preuzimaju dalje postupanje slučaja, što najčešće rezultuje presudom o meri lečenja u zatvorenom ustanovnom tipu.
Šizofrenija nije izleživa.
Šizofrenija pogađa oko 1 % svetske populacije. To znači da u zajednici od 100.000 ljudi, otprilike 1.000 osoba živi sa ovim poremećajem i treba psihijatrijsko lečenje kako bi se stanje kontrolisalo.
Ukoliko je reč o šizofreniji, takvog pacijenta verovatno nikada nećete izlečiti. To su stanja koja se ne mogu potpuno izlečiti, ali adekvatnim lečenjem se mogu dovesti u funkcionalan položaj. Takvi ljudi treba da imaju porodični život, radnu sposobnost i društveni život itd. Bez toga, svi ti ljudi će završiti ili sa krivičnim delom, ili će se odustati od života", priča za Espreso Nenad Bjelica.
Članovi sekti često dožive promenu mentalnog stanja u nekom trenutku; psihijatri u Lazi imaju iskustva u radu s takvim osobama. Prema Bjelici, veliki broj njih potpuno razara svoje porodice i na kraju se i sami uništavaju kao ličnosti.
Čitave armije ljudi se suočavaju s psihičkim problemima; kako vreme prolazi, sve više od njih ima poteškoće u razumevanju svog mentalnog stanja. Vrlo retko sami prepoznaju da imaju problem; najčešće ih porodica dovodi kod nas. Naš cilj je da postignemo adekvatno funkcionisanje u oblasti testa realnosti, dok se njihove lične uverenja ne uklapaju u naš rad. Što se posetama odnosi, nekim pacijentima trenutno nisu dozvoljene posete; to zavisi od odeljenja i njihovog stanja. Obično posetu mogu doći članovi bliske porodice. Ako se neko predstavlja kao član neke organizacije ili sekte, to ne ispunjava kriterijume za posetu, naročito ako postoji procena da razgovor može pogoršati njegovo osnovno stanje. Pacijenti se često iritiraju nakon posete", rekao je direktor Klinike za psihijatrijske bolesti, doktor Laza Lazarević.