Putin je pripremio konačni udarac na Ukrajinu
Američki vojni analitičari smatraju da je nemoguće da Rusija postigne toliku vojnu pobedu do leta u tako kratkom roku.
Ruska Federacija navodno planira da poveća broj trupa u Ukrajini u narednom periodu kako bi sprovela masovnu ofanzivu sa ciljem da do leta ostvari značajne napretke i time osigura dominantan položaj u pregovorima, izjavljuje „Kijev Post“. Međunarodni posmatrač i Kijev potvrdili su to zajedničkom analizom.
Moskva prikuplja strateške zalihe za napad velikih razmera koji će se pokrenuti krajem proleća u istočnom, a kasnije i južnom sektoru Ukrajine", izjavio je Roman Pohorili, suosnivač vojne istraživačke organizacije Dipstejt Ukrajina (Deep State UA), na konferenciji o bezbednosti održanoj u Kijevu početkom februara.
Prema njegovoj oceni, fokalne tačke (ključna mesta za napad) ruske vojske biće veći gradovi u Donjeckoj oblasti - Slavjansk i Kramatorsk. Navodi da bi se na udaru nove žestoke ruske ofanzive mogli naći i Zaporožje i Orihiv.
Američki vojni analitičari smatraju da nije realno da ruska armija ostvari toliko vojnih uspeha do leta, s obzirom na tako kratak vremenski period. Analize pokazuju da je ukrajinska vojska sposobna da odbije velike talase ruskih napada.
Pogledajte – ovo je najkritičnija tačka u odbradi Evrope! Destinacija se pretvorila u vojno uporište, ukoliko ga Putin zauzme…
Gotland, najveće švedsko ostrvo smešteno u srcu Baltičkog mora, sada je jedna od najvažnijih tačaka u odbradi cele Evrope, navodi analiza časopisa The Sun.
Nekadašnja turistička destinacija sa prelepim srednjovekovnim gradovima i slikovitim plažama pretvorena je u snažno utvrđeno vojno uporište. Stručnjaci ga često nazivaju „nepotopljivim nosačem aviona“ ili „NATO-ovim sidrom“. Ostrvo se nalazi samo trista kilometara od ruske enklave Kalinjingrad, što ga čini ključnim za kontrolu morskih puteva i sprečavanje bilo kakvog neprijateljskog prodora ka baltičkim državama ili Finskoj.
Pukovnik Den Rasmusen, komandant Gotlandskog puka, naglašava da osoba koja upravlja Gotlandom ima moć da odlučuje ko će se kretati po moru ili vazduhom u baltičkom regionu.
“Ako Rusija preuzme ostrvo, to bi drastično promenilo ravnotežu snaga i otežalo NATO‑u da pošalje pojačanja svojim baltičkim saveznicima”, upozorava on, naglašavajući da bi takav scenario ozbiljno ugrozio linije snabdevanja kroz Danski moreuz i Suvu morezu, koji se već smatraju Ahilovom petom alijansa.
U 2005. godini Švedska je demilitarizovala Gotland, verujući da je Hladni rat završen. Međutim, nakon ruskog preuzimanja Krima 2014. i naročito invazije na Ukrajinu 2022., Stokholm je brzo promenio kurs. Gotlandski puk je ponovo osnovan 2015. i 2018., a po pridruživanju Švedske NATO-u 2024. godine, militarizacija se ubrzala.
Na ostrvu se trenutno nalazi nekoliko stotina vojnika, uz tenkove Leopard 2, borbena vozila CV90 i sisteme protivvazdušne odbrane. Plan je da do 2027. godine na ostrvu bude najmanje četiri hiljade vojnika, uključujući rezerve i mobilne jedinice. Infrastruktura se intenzivno razvija – gradnja novih skladišta, kasarna i kontrolnih centara uz investicije od stotina miliona evra, a nedavno je odobrena i izgradnja rezervne morske luke, navodi The Sun.
Stručnjaci poput Niklasa Granholma iz Švedske agencije za istraživanje odbrane naglašavaju da postavljanje savremenih raketnih sistema na Gotlandu omogućava kontrolu nad velikim delom Baltičkog mora.
"Sa ovim dometom i preciznošću, ostrvo postaje ključni faktor u zaštiti severnog Baltika", izjavio je Granholm. Bivši američki general Ben Hodžis se slaže:
Ako Rusija zauzme Gotland, dobiće moć da poremeti sav brodarski saobraćaj u regionu.
Britanski obaveštajni stručnjak Filip Ingram ističe isto, naglašavajući da bi ruska kontrola nad ostrvom efikasno zatvorila pristup Baltiku.
Oskar Jonson iz NATO‑ovog odbrambenog koledža navodi da je ostrvo izuzetno važno za Rusiju u hipotetičkom sukobu, ali da je invazija trenutno praktično nemoguća.
"Rusija sprovodi najveći rat od Drugog svetskog rata i ne uspeva sa efikasnim operacijama iskrcavanja na branjenom terenu. Čak i ako uspeju da zauzmu ostrvo, kako bi održali logistiku kada su okruženi zemljama NATO-a sa svih strana?", pita Jonson.
U međuvremenu, ruske aktivnosti u sivoj zoni – sabotiranje podmorskih kablova, rad „flote u senci“ i neidentifikovani incidenti – dodatno pojačavaju zabrinutost. Gotland je od suštinskog značaja za nadzor ruskih podmornica i sprečavanje ovakvih operacija, pošto sve rute ka Kalinjingradu ili Sankt Peterburgu prolaze u njegovoj blizini.
Da bi se pripremili za najgore, Švedska i njeni saveznici redovno sprovode vežbe. Prošlog septembra održana je operacija "Gotlandski stražar", prva bilateralna vežba između Švedske i Poljske, u kojoj su testirane sposobnosti brzog reagovanja kopnenih, morskih i vazdušnih snaga, uključujući padobrance, raketne sisteme RBS-15 i simulirana odbrana ostrva. Prethodno su Britanci, Amerikanci i Šveđani zajednički vežbali sisteme HIMARS i MLRS na ostrvu.
U slučaju sukoba, Gotland, zajedno sa finskim Olandom i danskim Bornholmom igrao bi ulogu u odlaganju ruskih napada i davanju vremena NATO-u da dovede pojačanja.
"Kontrola ovih ostrva je ključna za regionalni uspeh", zaključuje Granholm.
Dok turisti i dalje uživaju u plažama Gotlanda, ostrvo više nije samo idilično mesto za odmor – postalo je prva linija odbrane slobodne Evrope od rastuće ruske pretnje.
Švedske vlasti i NATO saveznici jasno naglašavaju: Gotland je spreman, a svaki pokušaj agresije naići bi na odlučan otpor.