Martova vremenska prognoza – Ivan Ristić
Republički hidrometeorološki zavod je izdao sveobuhvatnu prognozu za naredne dane, predviđajući prelazak sa kišnih na sunčane uslove.
Pripremite se za pravi vremenski rollercoaster! Nakon poslednjih pahulja koje su nas pratili, Srbija je na pragu značajne promene koja će nas iz zimskih kaputa odvesti direktno u lagane prolećne jakne. Meteorolozi predviđaju dominaciju anticiklona koji donosi topao vazduh s severne Afrike, ali upozoravaju da zima još uvek nije dala svoj poslednji znak. U narednim danima očekuje se stabilizacija i porast temperature do neverovatnih 20 stepeni, dok modeli za početak marta počinju da „crtaju“ značajne promene.
RHMZ: Precizna prognoza po danu
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je detaljnu prognozu za sledeće dane, predviđajući prelazak iz kišnog u sunčano vreme.
Predstoje uglavnom oblačno vreme i blago hladnije temperature, sa povremenim kišama, dok će na visokim planinama padati sneg. Dobra vest je da se od sredine dana na severu, a do kraja dana u ostalim delovima zemlje, očekuje prestanak padavina i razvedravanje. Jutarnje temperature biće između -1 i 7 stepeni, dok najviša dnevna temperatura dostiže 10‑14 stepeni.
Malo do umereno oblačno, sa periodima sunčanja. Ujutro na jugu i jugoistoku očekuje se pretežno oblačno vreme uz slabiju kišu. Najviša dnevna temperatura biće između 10 i 14 stepeni.
Predstoji pravo uživanje – uglavnom sunčano i toplije! Vetar će biti slab i umeren, istočni i jugoistočni, a temperatura na termometru biće između 11 i 16 stepeni.
Sunčano je, a temperature su još veće nego u ovoj nedelji.
Za razdoblje od 28. februara do 4. marta, RHMZ prognozuje suvo i toplo vreme uz duže sunčane periode.
Baba Marta priprema iznenađenje – evo kada se menja tabla.
Meteorolog Ivan Ristić za „Blic“ potvrđuje da nas očekuje znatno toplije vreme, naročito od četvrtka do petka. On ističe da će temperature do kraja februara i početkom marta biti konstantne između 10 i 15 stepeni, jer se Srbija nalazi na periferiji toplotne kupole koja se širi Evropom.
Ristić je rekao da „Afrika“ stiže u Evropu, ali da će se u prvoj dekadi marta desiti novi obrt.
U sredu će se razvedriti, a temperature će postepeno porasti. Počeće da duva jugoistočni vetar – košava, ali neće biti jak. Do kraja februara i početka marta temperature će se kretati između 10 i 15 stepeni; na zapadu Srbije može biti malo toplije, a na istoku hladnije zbog istočnog vetra," izjavio je Ristić.
On izjavljuje da će vreme ostati savršeno za šetnju i uživanje u prirodi do 8. marta, kada će biti sunčano i bez padavina. Ipak, Ristić ima važno upozorenje za sve koji su se previše opustili:
U prvoj dekadi marta, gradovi bi ponovo mogli biti zabeleženi.
– „Baba Marta“ može da nas iznenadi u prvoj i drugoj dekadi marta, ali trenutno je sigurno da do 8. marta očekujemo lepo vreme. Svaki naredni mesec biće po pet stepeni topliji. Novo hlađenje, pa čak i nova tura snega, su predviđeni oko 8. marta, mada to još uvek nije stoprocentno sigurno – kaže Ristić.
Temperatura se kreće do 20 stepeni, a potom postoji pretnja jakog zahlađenja.
Amaterski meteorolog Marko Čubrilo najavljuje možda i najsvetliju prognozu u pogledu temperatura, ali istovremeno iznosi ozbiljno upozorenje za drugu dekadu marta.
Prema njegovim izjavama, sledećih nekoliko dana očekuje se dominacija anticiklona. Do srede biće maksimumi od 12 stepeni, a zatim će uslediti pravi temperaturni skok.
Do srede će maksimalne temperature biti blago iznad proseka, dok će u drugom delu nedelje značajno premašiti prosečne vrednosti.
– Od srede, uz vedre i hladne noći... tokom dana znatno toplije od proseka, sa maksimalnim temperaturama između 12 i 20 stepeni – izjavljuje Čubrilo.
Međutim, idila bi mogla da se prekine oko 7. marta kada postoji mogućnost promene sinoptike. Čubrilo upozorava da neki proračuni modela predviđaju snažno zahlađenje oko 9. marta.
Čubrilo je naglasio da se nova vremenska promena očekuje posle 5. marta, dok je najvažniji datum 9. mart.
– Većina modela predviđa mogućnost jačeg pogoršanja, ali i veće hlađenje, pri čemu bi snežna granica mogla pasti na oko 600 metara nadmorske visine, a potencijalno i niže, uz sneg u nizijama regiona – naglašava Čubrilo, napominjući da smo još daleko od tog datuma i da ansamble ECMWF modela trenutno ne pokazuju jasnu promenu.