Iako Izrael navodi da je stopa presretanja raketa i dronova 90 %, u toku trenutnog rata zabeleženo je nekoliko desetina incidenata u kojima su izraelski državljani poginuli ili teško ranjeni usled vazdušnih napada sa strane Irana ili Hezbolaha.

Posebna pažnja posvećena je odvojenim udarima u Dimoni i Aradu subotom uveče, jer su u oba slučaja naknadno objavili da je sistem protivvazdušne odbrane Davidove praćke otkazao rad.

Iz ovih incidenata proisteknu nekoliko pitanja. Deo pažnje usmeren na Davidovu praćku proizlazi iz činjenice da je bilo više velikih neuspeha, navodi analiza u The Jerusalem Post.

Prvo, zašto je Davidova praćka uopšte upotrebljena?

Za čitaoce koji su se trudili da prate osnovne razlike među najpoznatijim odbrambenim sistemima – Gvozdenom kupolom, Davidovom praćkom i Strela – treba napomenuti da je Strela prvobitno razvijen za obaranje balističkih raketa dugog dometa koje Iran ispaljuje.

Sjedinjene Američke Države su instalirale sistem THAAD, koji je namenjen za presretanje balističkih raketa.

Međutim, Gvozdena kupola je dizajnirana da neutralise pretnje kratkog dometa, poput jednostavnih raketa i dronova, dok je Davidova praćka namenjena za suzbijanje pretnji srednjeg dometa, uključujući rakete srednjeg dometa, krstareće rakete i složenije dronove.

Zašto je izraelski odbrambeni sistem propao u južnom Izraelu

Nakon što su balističke rakete pogodile Dimonu i Arad, sve se više postavlja pitanje upotrebe „David’s Sling“ protiv iranskih balističkih projektila, dok odbrambene službe ukazuju na pritisak na zalihe.

Sve se promenilo kada je sistem protivvazdušne odbrane „Davidova praćka“ oborio iransku balističku raketu u junu 2025.

To se povezuje sa izjavama izvora koje navode da je tokom poslednjih ratova bilo desetina dodatnih uspešnih presretanja različitih ciljeva.

Nakon tog uspeha, Izrael je počeo da integriše Davidovu praćku u svoj sistem za obaranje balističkih raketa dugog dometa kako bi proširio mogućnosti pored sistema Stral. Postojalo je više razloga za to.

Dostupnost i cena Davidove praćke

Iako je odbrambeni establišment izjavio da ima dovoljno presretača za neutralisanje iranskih i Hezbolahovih pretnji, drugi izvori su izrazili zabrinutost zbog mogućih nestašica.

Pored toga, Strela se procenjuje na dva do tri miliona šekela po presretaču, dok se navodi da je Davidova praćka samo milion po presretaču.

Dakle, dostupnost/zalihe i troškovi su dva nezavisna razloga; u nekim slučajevima bi bilo razumno da se umesto Strele koristi Davidova praćka za odbranu od iranskih raketnih pretnji.

Zatim, 11. februara, Ministarstvo odbrane je objavilo nove uspešne oborne vežbe, a izvori su naveli da su scenariji na kojima se Davidova praćka radila tokom vežbe bili raznovrsniji nego u prethodnim.

Jedan od izvanrednih aspekata obaranja iranske balističke rakete Davidom praćkom u junu 2025. godine bio je taj što se njen tradicionalni domet fokusirao na pretnje udaljenosti od 40 do 300 kilometara, a ne na pretnje od 1.500 kilometara kao kod iranskih balističkih raketa.

Vežba se odigrala pod uticajem mogućeg američkog napada na Iran, što bi moglo dovesti do toga da Islamska Republika upotrebi balističke rakete protiv Izraela.

Davidova letelica kombinuje inovativnu kontrolu upravljanja, višestruki pogon i napredni tragač, što joj omogućava da prevaziđe asimetrične pretnje velikog obima, uključujući taktičke balističke rakete i rakete visokog kalibra.

Davidova raketna praćka već godinama funkcioniše u operativnoj upotrebi i bila je korišćena tokom Bliskoistočnog sukoba 2023–2025, uključujući odbranu od pretnji iz Irana i Hezbolaha.

Tokom rata, a posebno tokom operacije Uzdižući lav, osoblje Izraelske organizacije za protivraketnu odbranu (IMDO) sprovelo je modifikacije i prilagodbe u realnom vremenu koje su značajno unapredile sposobnosti sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane IRAF, naročito Davidove jedinice", izjavio je direktor Izraelske organizacije za protivraketnu odbranu, Moše Patel.

Pa ipak, uprkos svim svojim prethodnim dostignućima, Davidova pasica je više puta podbacila prošlog vikenda.

Pružamo nekoliko objašnjenja za propuštene presrete.

Ran Kočav, bivši komandant protivvazdušne i raketne odbrane te portparola IDF, naveo je da postoji nekoliko razloga koji bi mogli objasniti propuštena presretanja.

Prvi razlog se odnosi na politiku koja zahteva od izraelskih komandovanata da u realnom vremenu odlučuju koji sistem za presretanje odgovara određenoj pretnji. To podrazumeva strateški izbor između sistema poput Strele, THAAD ili Gvozdene kupole, a takođe i izbegavanje pretjeranog uništavanja jednostavne rakete skupom raketom ili trošenja presretača koji nije bio relevantan za pretnju koju bi drugi odbrambeni sistem mogao da reši", rekao je Kočav i dodao.

Treba da izračunamo naš inventar preduzetih mera i da pravimo odluke u stvarnom vremenu.

Kočav je istakao da je nivo Davidove praćke niži od nivoa Strele i da je u prošlosti uspešno korišćen za presretanje balističkih raketa. Međutim, napomenuo je da takve odluke takođe mogu dovesti do neuspeha.

Drugo, Kočav je izjasnio da tehnički ili inženjerski kvarovi mogu nastati unutar radarskog sistema za praćenje vazdušne pretnje, samih presretača ili usled povezanosti različitih odbrambenih sistema.

To znači da ne može biti samo jedan problem koji se pojavi; mnogi problemi mogu nastati pojedinačno, a ukoliko se bilo koji od njih dogodi, može doći do neuspešnog obaranja.

„Treće, to je stvar statistike. Sistem je izuzetno sofisticiran, ali nije hermetički“, rekao je Kočav.

Drugim rečima, čak i kada sve funkcioniše kako treba, ponekad neočekivani događaj ili loša sreća mogu dovesti do promašaja. Na primer, Strela je takođe propustila iranske rakete, s obzirom na to da ima visoku, ali ne savršenu stopu obaranja.

Domet pretrage Davidove praćke

Pored navedenih razloga, važno je istaći da Davidova praćka detektuje vazdušne pretnje na znatno nižoj visini od Strele 3, koja se bavi presretanjem raketa u svemiru.

Pošto se presretanja Davidove praćke odvijaju bliže zemlji, veća je verovatnoća da će šrapneli raspršiti na većoj površini i da će se čuti više sirena širom Izraela.

Sve ovo se dešava u pozadini gde Iran koristi 50–70 % kasetne municije u svojim raketama; one sadrže desetine podbombi koje se šire po znatno većem području, čak i uz smanjenu nosivost u odnosu na standardne rakete.

Dva povezana pitanja koja su proizašla iz nedavnih incidenata su:

1) S obzirom na iranske napade na Izrael u aprilu 2024, oktobru 2024 i junu 2025. godine, zašto Izrael nije ubrzao proizvodnju dodatnih presretača Strela kako bi se izbeglo oslanjanje na određenu količinu improvizacije sa Davidovom praćkom?

2) Zašto se Izrael nije adekvatno pripremio za pretnju kasetne municije?

Jedan od delova odgovora navodi da bi proizvodnja novih presretača mogla potrajati dve do tri godine; čak i ako je Izrael pokušao da ubrza razvoj većeg broja Strela presretača, možda ne bi bio spreman na vreme za ovaj rat.

Ovaj odgovor postavlja pitanje da li je rat trebalo da se započne odmah ili za 6‑12 meseci, kada bi možda bilo spremnije više Strela.

Iako neki izraelski zvaničnici tvrde da je Jerusalim na kritičnom trenutku, većina bi se složila da je verovatno ostalo oko 6–12 meseci pre nego što Iran pređe crvenu liniju balističkih raketa po pitanju količine.

Neki izraelski zvaničnici su posebno naveli da je njihov kalendar bio u junu 2026. godine, ali se Trumpova administracija više nije bavila tim pitanjem usled iranskih protesta u januaru.

Drugim rečima, Izrael je mogao odlučiti da se na ovaj sukob približi sa manjom odbrambenom spremnošću, čime bi stvorio uslove za američko umešanje.

Izgleda da nema mnogo razloga zašto izraelska vojska nije posvetila više vremena pripremi za pretnju od kasetne municije, koja je Izrael malo iznenadila u junu 2025.

Verovatno je glavni razlog što se Izrael usmerio ka jačanju odbrane protiv klasičnih balističkih raketa i dronova, s obzirom da su dronovi prouzrokovali znatno veću štetu tokom dužeg perioda u poslednjim ratovima nego kasetna municija.

Drugim rečima, izraelske snage se ponekad suočavaju sa poteškoćama prilikom planiranja kada je potrebno reagovati na više novih pretnji odjednom.

Na kraju krajeva, nije jasno da li bi Izrael mogao bolje da se snalazi u protivvazdušnoj odbrani tokom ovog rata, ali svaki incident sa masovnim povredama podiže pitanja. Bilo da je u pitanju nedavni neuspeh Davidove praćke ili neadekvatna priprema za kasetnu municiju, oštećeni neće biti utešeni opštom pozitivnijom slikanjem.

detalji

Snažan sistem protivvazdušne odbrane zakazao: Evo zašto je Davidova praćka izneverila u odbrani od iranskih raketa