Životna priča Bikovićevog brata koji se zamonašio
Dodatni teret tokom odrastanja predstavljali su i porodični lomovi, s obzirom na to da su se njihovi roditelji dva puta venčavali i dva puta razvodili
Iguman Mihailo Biković, rođeni brat glumca Miloša Bikovića, u emotivnom razgovoru otvoreno je govorio o detinjstvu, odrastanju u Sarajevu i Beogradu, porodičnim lomovima, kao i o neobičnom trenutku koji mu je u potpunosti promenio životni put.
Gostujući u emisji "Duhovnici", iguman Mihailo prisetio se teških godina odrastanja koje su bile obeležene čestim selidbama i nespokojem podstanarskog života.
„Seljakanje od jednog do drugog mesta je značila da nigde ne možete da pustite korene. Taman se negde skućimo ajde seli se na novo mesto. Ceo život smo bili podstanari. Možda je to razlog što sam u trenutku odrastanja počeo da tražim nešto što je stalno. Razočarao sam se u međuljudske odnose jer sam video da je čovek relativan i da ako se i oslonimo na njega može on da se izmakne i da izgubimo oslonac pod nogama“.
Ovaj osećaj nestabilnosti naveo ga je da traži trajne vrednosti u životu.
„Taj stalni osećaj gubljenja oslonca pod nogama je kod mene rodio želju za nečim apsolutnim i stalnim. Za nečim što mi neće izmaći“.
"Moji su se razvodili dva puta"
Dodatni teret tokom odrastanja predstavljali su i porodični lomovi, s obzirom na to da su se njihovi roditelji dva puta venčavali i dva puta razvodili.
„Moji su se razvodili dva puta, dva puta se venčavali. Moj brat Miloš je iz njihovog drugog braka...od istog oca i iste majke... Prvi razvod njihov je bio kad sam imao 5 a drugi kad sam imao 16 godina a moj brat svega 6 meseci. Sve su to duboki ožiljci“.
Iako je odrastao kao okoreli materijalista koji je uživao u gledanju izloga, preobražaj se dogodio tokom posete Trstu 1990. godine
Iako je odrastao kao okoreli materijalista koji je uživao u gledanju izloga, preobražaj se dogodio tokom posete Trstu 1990. godine.
„Mi smo bili u Trstu 1990. i odjednom mi dođe ideja da mi se ne gledaju više izlozi što je za mene bilo čudno jer sam bio okoreli materijalista. Otac je radio u Beču i kad me odvede u Beč - Marijahilfer Štrase je moja... iskrivi mi se vrat od gledanja izloga. Posle moram da pređem na sdrugu stranu da ispravim vrat od gledanja drugih izloga“.
Udaljivši se od porodice dok su bili u šopingu, naišao je na crkvu:
„I tako sam krenuo jednom ulicom, njima sam rekao da idu u šoping a da ja idem da razgledam grad. Krenuo sam ali ne gledam izloge, već gledam arhitekturu... Bio je topao dan. Dođem do kraja ulice i pogledam a ispred mene crkva. I moja prva misao je bila - Ajde da uđem u crkvu, u crkvu su debeli zidovi pa da se rashladim“.
"Ridao sam, tresao sam se od plača"
Ono što je usledilo u narednih nekoliko minuta u potpunosti ga je iznenadilo:
„Boraveći tu jedno pet minuta ja sam osetio jednu takvu milinu koja je poprimila takvu snagu da sam ja počeo da ridam. Plakao sam od tuge i radosti, bukvalno sam se tresao od plača. A dve tri godine unazad bio sam kao kamen. Umirali su neki moji rođaci i tada ni suzu nisam mogao da pustim, a ovde ridam... I tako plačem bez razloga ali jako prijatan osećaj. Polako izađem iz crkve i pogledam oko sebe i vidim da su mi boje lepše, kako pomislim na ljude nekako su mi draži. I zbog tog lepog osećaja kažem sebi da ću čim dođem u Beograd krenuti u crkvu samo da mi se ovo ponovo desi“.