Mirko Kodić, jedan od najpoznatijih naših harmonikaša, pretrpio je najveći životni gubitak – izgubio je sina Aleksandra, koji je preminuo u snu u svojim 30-ima. Iza ovog vrhunskog instrumentaliste, koji je tokom višedecenijske uspešne karijere sarađivao sa najznačajnijim imenima domaće estrade, krije se neverovatna životna priča.

Kada se činilo da u muzičkom svetu krajem sedamdesetih godina više ništa značajno ne može da se desi, pojavio se već poznati harmonikaš Mirko Kodić! Iako je noći provodio bez krova nad glavom, nije odustao od svog sna – da postane najbolji. Potrebno je bilo godine da se izbori za svoje mesto na estradi, a kada se čuo njegovo ime, ljudi nisu tražili cenu njegovog angažmana, pisao je tada Stil.

Spavao je u parku.

Prvu noć u Beogradu spavao je u parku.

Kada sam prvi dan došao u Beograd, imao sam jednu najlonsku kesu, košulju, kiflu i jogurt. Takođe sam nosio harmoniku. Nije mi bilo gde da spavam te noći. Od svih parkova u gradu prespavao sam se u parku pored Skupštine. Kasnije sam bio jedini harmonikaš koji je svirao unutar same Skupštine – to je ispričao Kodić pred televizijskim kamerama, na određeno vreme.

Muzičar se nikada nije video kao zvezdu.

U tom trenutku još nije bilo reči „zvezda“. Sada ti samo govori: „Ja sam zvezda“, dok on ne razume gde je levo i gde desno. Sudbina me spasila, a moj kum Boki Milošević mi je pomogao. Kada sam snimio tu malu ploču, slučajno se našao u studiju. Pitao je da li sam slobodan prekosutra da dođem na TV emisiju i sviraću nešto. Nastup je bio uživo; svirao sam 15 minuta, a sledećeg dana su sve novine pisale o tome. Nakon toga prvi ko mi je zvao bio je moj kum Šaban Šaulić; tokom 32 godine bio sam njegov lični harmonikaš – izjavio je Kodić.

Plakao je u WC‑u.

Prvih petnaest godina mu nije bilo lako; iza titule jednog od najboljih harmonikaša na našim prostorima stoji mnogo truda, rada i odricanja – upravo to je što nosi Kodić.

- Znao sam da odem u WC da plačem. Mi članovi orkestra popijemo sok, pojedemo pljeskavicu i pravac soba spavanje. A tamo su sedeli za drugim stolom velikali narodne muzike. Tamo onda bude najbolje pečenje, školjke, dagnje, lignje, najbolja pića. Ja sam dugo godina sa Šabanom bio na "Vi". Bio sam mu odan. Ja sam njega mnogo voleo, volim ga i dan danas. Dok on peva ja sam ga gledao u zenicu oka. Zato je on mene izabrao da budem uz njega svih tih godina. Da mi je tih godina neko rekao da izaberem moja porodica ili Šaban Šaulić, ja bih izabrao njega. Ja sam ostavio porodicu zbog Šabana. Sve sam ih ostavio na selu, a krenuo sam za njima - rekao je Kodić.

Žene su ga volele.

Pričao je koliko je zadovoljan ljudima koje je upoznao kroz život, s kim je sedeo i sa kim je provodio noći i dane. Isticao je da mu nije bilo lako održavati brakove, posebno zbog posla kojim se bavi.

- Tada se nije razmatralo da li imaš novca ili ne. Žene me i dalje vole. Ne mogu protiv toga; postoji izreka „žene, bežite, idu Mirko Kodić i Zdravko Čolić“. U ovim godinama mi to impresionira, a tada mi nije značilo. Žene su bile ljubomorne; bio sam u društvu glumica i stjuardesa. Nije lako izbeći takvo okruženje, ali isto tako nije lako očuvati brak. Neke su napustile, došlo je do razvoda iz drugih razloga, a Mirko je otvoreno govorio o tome u emisiji „Ispovest“, što je potvrdilo šuškanje o njegovim ljubavnicama.

Afere koje su se desile sa koleginicama.

Imao sam nešto što neću navoditi, ali pozdravljam Zlatu Petrović. Ona je sada prijateljica moje supruge. To je prava faca; voli moju suprugu Silviju, Goca Božinovsku i Vanesu Šokčić. Kada sam imao nesreću sa nogom, ona je bila prva koja je došla kod mene kući, donela dve torbe voća i povrća i stavila 500 evra na sto. Rekao sam joj da imam novca, ali nije trebala; ona mi je rekla: „Neka se nađe.“ Smeje se sa mojom ženom. Zlata je običan čovek, nije budala, a ja sam imao i budale koje sam izbacivao iz svog života. One su bile sa mnom samo da se hvale što su bile sa mnom.

U detinjstvu je sa ocem obožavao gledanje mečeva Muhameda Alija.

Sa ocem sam gledao Muhammada Alijua jer je on voleo boks. Probudio me je u tri ili četiri sata ujutru da gledamo njegov meč. Imali smo privilegiju da imamo televizor. Nakon četrdeset godina, ušao sam u „Interkontinental“ i video Muhammada Alijua. Ne znam kako sam mu se obratio; prišao sam mu i rekao: „Dobro veče, ja sam Mirko Majk. Želeo sam da Vas upoznam i da Vam stegnem ruku.“ Tada se vratio na film dok me je otac budio u drvenom krevetu, gde smo spavali gledajući tog čoveka. Eto, to je vreme.

Govoreći o poznanstvu sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, Mirko je rekao da ga je Željko voleo kao čoveka.

Kasnije sam postao jedan od najplaćenijih muzičara u Jugoslaviji. Nije mi bilo jasno koliki su ti iznosi; novac je došao sam po sebi, a za mene nije bio cilj. Ljudi su tada organizovali svadbe ne kad su želeli, već kad sam ja bio slobodan. Želeli su da mi sviram. Kasnije sam mogao da počastim svoje društvo Kurvoazijeom ili Dom Perinjonom. Trebalo je 30 godina napornog rada i velikih odricanja da bih mogao priuštiti škampe, školjke, doručak u Beču i večeru u Parizu – rekao je Kodić.

Napomenuo je kako su mu više puta rekli – „Želim da sviraš kao što si svirao za Ceci i Arkan.“

- Rekao sam im da ne mogu ponoviti. Te večeri primio sam više od 100.000 maraka za jednu pesmu, ali je nisam zadržao jer nije bilo moje. Bio sam gost na toj svadbi i kada sam svirao „Zajdi zajdi“, mrav se nije čuo – to mi je bila veća nagrada nego 100.000 maraka. Kodic je ispričao za Novu da sam ti novac dao momcima iz orkestra.

Mirko Kodić je čovek koji je upoznao Svetlanu Ražnatović tokom svog nastupa u jednoj kafani u Crnoj Gori, kada je imala samo 14 godina; on joj je ponudio da dođe kod njega kući kako bi zajedno napisali pesmu za nju.

Prvi je uočio Cecin talenat.

Kodić je odmah primetio talenat Ražnatovićke i pomogao joj da snimi svoju prvu ploču. Radi se o albumu „Cvetak zanovetak“, objavljenom 1988. godine, koji je odmah osvojio srca publike, a Ceci je osvojio nagradu publike i stručnog žirija na Festivalu narodne muzike u Ilidži.

Devojčicu koju sam doveo u veliki grad bila je Svetlana „Ceca“ Ražnatović. Nisam joj pomogao. Doveo sam je sa petnaest i po godina jer sam je čuo u nekoj kafani na moru u Utjeh. Dovodeći je Radio Televiziji Beograd, urednik mi je rekao da to nije dečji program. Međutim, s obzirom na to što sam tada već imao kredit, obećao sam im da ću snositi posledice. Rekao sam im da odbiju od mojih honorara sve troškove – rekao je Kodić.

Nakon toga, harmonikaš je ukazao na njihov današnji odnos, navodeći da ga ona više ne zove i da mu je rekla da nema vremena.

Ona više nije cvet, ali negde u meni će zauvek ostati takav simbol. Pronašao sam je i komponovao pesme „Cvetak zanovetak“ i „Lepotan“, gde je zasijala – to je moj veliki uspeh. Šta je ona posle uradila bila je njena stvar. Danas nemamo vezu. Ponekad se sretnemo na aerodromu uz kratko pozdravljanje. Na snimanju jedne televizijske emisije sam je pitao zašto se ne javlja; rekla mi je da nema vremena. Možda ona zaista nema vremena da me pozove na kafu – rekao je Kodić.

Žao mi je što me nije pozvao na svadbu kod Veljka. Veljko me je i zvao kada me je sre'o na aerodromu, tražeći da odsviram „Zajdi, zajdi“, baš kao što sam to radio za Arkan. Nažalost, nisam dobio pozivnicu – rekao je Kodić.

Ogromna tragedija

Sin legendarnog harmonikaša Mirka Kodića, Aleksandar Kodić umro je u 30. godini tokom sna. Aleksandra je Mirko dobio tokom prvog braka, a koristio je svaku priliku da istakne koliko je ponosan na njega.

Tačno je da Aleksandar radi kao barmen kod košarkaša Dejana Bodiroga u ekskluzivnom restoranu na Vračaru. Ponosan sam na njega jer je izuzetno dobar i vredan – izjavio je Kodić za Kurir, naglašavajući da su mu deca uvek na prvom mestu.

Muzičar se još dva puta uveo za žene; iz prethodnih brakova mu je rođen sin Vladimir, a ćerka Rebeka došla je od poslednje supruge Silvije.

detalji

U BEOGRAD DOŠAO SA 1 KESOM, SPAVAO PO PARKOVIMA! Čuveni muzičar pretrpeo najteži udarac, a onda se sve okrenulo