Estonija postaje nova meta Vladimira Putina
Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Estonija je, kao i druge dve baltičke države – Letonija i Litvanija – ojačala svoju odbranu.
Dve srednjovekovne tvrđave stoje jedna nasuprot drugoj uz reku Narvu koja razdvaja Estoniju od Rusije. „Most prijateljstva“, koji povezuje dve obale prekrivene snegom i nekada je bio simbol saradnje, sada na estonskoj strani ima bodljikavu žicu i takozvane „zmajeve zube“, odnosno protivoklopne prepreke.
"Ime je prilično ironično", rekao je Erik Purgel, šef granične policije u estonskom gradu Narvi sa pretežno ruskim stanovništvom.
Neki se boje da bi granični grad sa više od 50.000 stanovnika – uglavnom sastavljen od Estonaca i Rusija, ali i osoba koje nakon raspada Sovjetskog Saveza nemaju državljanstvo – mogao postati nova meta ruskog predsednika Vladimira Putina.
Sa estonske strane mosta vijori zastava NATO-a uz zastave Estonije i Evropske unije. Ranije je na mostu bilo gužve jer su se ljudi vozili automobilima do Rusije radi kupovine ili posete rodbini. Danas je međutim granični prelaz zatvoren za saobraćaj, pa putnici vuku svoj prtljag pešice.
Purgel je izjavio: „Možda ne bi trebalo ni da postoji most.“
Dok se rat Moskve protiv Ukrajine približava svojoj četvrtoj godišnjici, u Narvi vlada tmurna atmosfera. Gradonačelnica Katri Raik je rekla: „Ovde na rubu Evrope, rat se doživljava drugačije“, dodajući da „svakog dana gledamo Rusiju preko granice“.
"Svi razmišljamo o onome što će se sledeće dogoditi", dodala je u nedavno obnovljenoj gradskoj većnici iz 17. veka, okruženu zgradama iz sovjetskog perioda.
Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Estonija je, kao i druge dve baltičke zemlje – Letonija i Litvanija – ojačala svoju odbranu. Estonska vojska je mala. Ministarstvo odbrane navodi da pored 2.000 vojnika iz savezničkih zemalja NATO-a može rasporediti manje od 44.000 ljudi za odbranu zemlje, ukoliko to bude potrebno.
Estonske vlasti su takođe sprovele druge mere za zaštitu svoje nacionalne bezbednosti. Ruskim državljanima i osobama bez državljanstva oduzele su prava glasa na lokalnim izborima, a počinju da uvode nastavu na estonskom jeziku u desetinama škola. Reforme su značajno pogodile Narvu, gde većina stanovnika govori ruski jezik.
Promene, uz visoku nezaposlenost, rast troškova i slabljenje veza sa Rusijom, kao i strah od sukoba, pojačale su tenzije u granom gradu. „Ovo je najteži period naše istorije u poslednjih 40 godina“, izjavio je predsednik gradske skupštine Mihail Staljnuhin, odbacujući politike usmerene protiv govornika ruskog jezika.
Ludilo zbog rusofobije
Rusija redovno kritikuje estonsku vladu. U izveštaju ministarstva spoljnih poslova objavljenom u decembru navodilo se da Estonija sve više pokreće rusofobno ludilo i promoviše neonacističke politike vlasti.
Neki se slažu s Moskvo. „Mi, govornici ruskog jezika, trpimo diskriminaciju“, rekla je žena u svojim 50‑im godinama koja želi da ostane anonimna. S druge strane, Olga Kolesnikova, 64‑godišnja penzionerka bez državljanstva, nije saglasna: „Ne osećam da sam u nepovoljnom položaju“.
Idealna prilika za rusku propagandu.
Nemački politikolog Karlo Masala navodi da oduzimanje prava glasa ruskim državljanima na lokalnim izborima u Estoniji predstavlja savršenu priliku za rusku propagandu. Kao što se dešava i u Donbasu, „Rusija može tvrditi da su prava njenih manjina u inostranstvu ugrožena, čime dobija opravdanje da ih zaštiti vojnim sredstvima“, izjavio je za AFP.
U svojoj knjizi „Ako Rusija pobedi: Scenario“, Masala opisuje kako ruski vojnici osvajaju Narvu 2028. godine. On navodi da bi ruske snage mogle preuzeti grad za nekoliko sati uz pomoć lokalnog stanovništva.
Unatoč crnim scenarijima, zvaničnici ostaju odlučni. Egert Belitšev, šef granične službe, naglašava da prisustvo Rusaca ne opravdava napad, dodajući da u Berlinu takođe živi veliki broj Rusaca. Purgel zaključuje: „Ovaj grad je naš; branit ćemo ga svojim životima.“